Jači pritisak EU i otvaranje arhiva za pronalaženje nestalih

Ovo su samo neki od zaključaka današnje onlajn debate Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) pod nazivom “Pitanje nestalih 20 godina nakon rata na Kosovu”.

Na debati, koja je organizovana povodom Međunarodnog dana nestalih osoba – 30. avgust, naglašeno je da se na Kosovu traga za još oko 1. 600 ljudi.

Na početku debate, moderatorka Anđela Savić iz YIHR-a, istakla je da se pitanje nestalih ne nalazi u javnom diskursu u Srbiji i na Kosovu, iako je ono veoma važno za suočavanje s prošlošću, ali i u dijalogu Beograda i Prištine.

Kosovska novinarka Serbeze Hadžiaj iz BIRN-a, naglasila je da je ubijanje civila i skrivanje njihovih tela “najgnusniji zločin”.

Kako je ukazala, mnoge porodice na Kosovu i dalje čekaju da pronađu posmrtne ostatke svojih najmilijih, ali da zbog odbijanja da se procesuiraju ratni zločini, za žrtve još uvek nema pravde.

Kako je istakla, pritisak međunarodne zajednice na kosovske i srpske političare nije dovoljno efikasan, jer nema progresa u pronalaženju nestalih.

Objasnila je da je u poslednjih pet godina pronađeno samo nekliko tela nestalih.

Zbog toga, smatra Hadžiaj, Evropska unija mora da poveća pritisak na vlasti u Beogradu i Prištini.

Ona smatra i da je regionalna saradnja veoma značajna u pronalaženju nestalih, ali i otvaranje tajnih arhiva.

– U Srbiji je većina arhiva označena kao poverljiva, dok na Kosovu, bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) kažu da arhive ne postoje, jer je OVK već bila demilitarizovana kada su činjeni zločini, te da su to radili pojedinci – ukazala je Hadžiaj, dodajući da OVK neće da preuzme odgovornost za taj period sukoba. Prema njenim rečima, ni javnost na Kosovu ne traži ove informacije, “jer se ljudi plaše”.

– Takođe, na Kosovu postoji etnička podeljenost, tako da svaka strana želi da vidi kako se osuđuje druga strana – ukazala je Hadžiaj, dodajući da Srbi ne veruju kosovskim institucijama.

Predrag Miletić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), smatra da se pitanje nestalih nalazi na marginama i u Srbiji i na Kosovu.

On je podsetio da je masovna grobnica u Rudnici pronađena još pre pet godina, a da i dalje nema rezultata istrage.

– Otvaranje tajnih arhiva je važno, ali ne možmo očekivati da će ti dokumenti biti objavljeni – naglasio je Miletić, dodajući da su zato veoma značajni intervjui sa osobama koje su bile uključene u operacije skrivanja tela, poput vozača, ronilaca…

Prema njegovom mišljenju, OVK je sigurno imala arhivu, jer je to bila vojna strukura.

Naglasio je i da bi otvaranje arhiva bila početna tačka u procesuiranju odgovornih.

Osorio: Podorice neće odustati

Tomas Osorio, koji je godinama radio u Haškom tribunalu, istakao je da jeu pronalaženju nestalih neophodno otvaranje tajnih ariva. Prema njegovom mišljenju, to je striktno politička odluka. Kako je objasnio, uloga civilnog društva da održi temu o nestalima živom u medijima i kod političara je veoma značajna. Dodao je da porodice nestalih sigurno neće odustati dok ne sazanju šta se desilo sa njihovim namilijima, bez obzira što je prošlo mnogo godina od kraja sukoba.