Foto: FoNet/ Božidar Petrović

Predsedavajuća veća Specijalnog suda, sutkinja Vinka Beraha Nikićević rekla je da je sud dobio obaveštenje od Vukovićevog advokata da je optuženi umro, ali ne i izvod iz matične knjige umrlih, kao i kada je optuženi preminuo. Zbog toga glavni pretres nije održan, a veće će tražiti izvod iz matične knjige umrlih od grada Sombora.

Vuković se teretio da je, kao stražar u Okružnom zatvoru u Doboju, od maja 1992. do marta 1993. više lica lišenih slobode, zajedno sa drugim stražarima, telesno povređivao i psihički mučio, zbog čega su žrtve trpele velike fizičke i psihičke patnje, a jedan zatvorenik je od zadobijenih povreda preminuo. Na suđenju u utorak trebalo je da svedoči i bivši ministar zdravlja i aktuelni šef Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Zoran Stanković kao sudski veštak.

Suđenje Miloradu Jovanoviću, optuženom za ratne zločine u BiH, održano je u sredu, 9. maja, takođe pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Preko konferencijske veze sa Kantonalnim sudom u Bihaću svedočili su Sulejman Katlak i Munira Ramić. Oboje su ostali pri svojim iskazima koje su dali još 2015. godine.

Inače, u optužnici protiv Jovanovića, koja je podignuta 3. aprila prošle godine, navodi se da je on kao rezervni milicajac MUP-a Republike Srpske, Odeljenje stanice milicije Lušci Palanka, zajedno sa komandirom Slavkom Vukovićem, koji je u međuvremenu preminuo i drugim nepoznatim pripadnicima civilne i vojne milicije vršio protivzakonita odvođenja i zatvaranja, mučenja, nečovečno postupao prema civilnom stanovništvu bošnjačke nacionalnosti, nanosio velike patnje ili povrede telesnog integriteta i izvršio ubistvo jednog civila. I to tako što je tokom juna i jula meseca 1992. prinudno odvodio civile nesrpske nacionalnosti iz njihovih kuća, iz naselja Modra, Skucani Vakuf, Naprelje, Lukavice i drugih okolnih sela, te iste protivzakonito zatvarao u prostorije Spomen – muzeja „Simo Miljuš“ u Lušci Palanci, udarao nogama, rukama, palicom, kundakom i cevima puške, i drugim predmetima. Nekima od njih je vezao noge ili ruke štrikom za stolicu i plafonsku gredu, pa ih tako vezane premlaćivao do iznemoglosti, a tokom takvog postupanja prema Dedi Derviševiću primorao ga da se krsti, da puzi po podu, ljubi njegove vojničke čizme, pa je usled posledica takvog postupanja Dervišević Dedo u prostorijama zatočeničkog objekta i preminuo.

Sulejman Katlak je, između ostalog, zatražio od optuženog Jovanovića da mu kaže gde je pokopan njegov sin Sado koji se od tog jula 1992. vodi kao nestao. Svedok je naveo da Jovanović sigurno zna gde je grobnica njegovom sinu Sadu, na šta se optuženi Jovanović nasmejao. Publika u sudnici nije mogla da čuje svedočenje Munire Ramić, jer je konferencijska veza bila loša, a za javnost inače nisu obezbeđene slušalice kao što su obezbeđene za sudsko veće, okrivljenog, tužioca i branica. Ovo nije prvi put da se svedočenja ne čuju, ali ni sud, ni Tužilaštvo za ratne zločine, ni Ministarstvo pravde ne žele da se ovim pitanjem pozabave i omoguće i publici da normalno čuje svedočenja.

Suđenje Milanu Dragišiću trebalo je da bude održano juče, ali je odloženo za 19. jun, s obzirom na to da sudu nije dostavljena adresa jednog od svedoka. Prema optužnici, koja je podignuta 10. oktobra 2014, Dragišić je 20. septembra 1992. kao pripadnik Vojske Republike Srpske, ubio tri bošnjačka civila i pokušao da ubije još dva u Bosanskom Petrovcu (BiH). Prva optužnica protiv Dragišića podneta je Kantonalnom sudu u Bihaću (BiH), a pošto je optuženi bio nedostupan organima BiH, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije preuzelo je gonjenje po ustupanju predmeta iz BiH.

Odložen glavni pretres Daliboru Maksimoviću

Glavni pretres u predmetu „Bratunac“ protiv Dalibora Maksimovića, koji je trebalo je da bude održan u ponedeljak, 7. maja, odložen je za 22. maj. U optužnici koja je podignuta 14. aprila 2016. navodi se da je Maksimović kao pripadnik VRS, vršio ubistva, protivzakonita zatvaranja i silovanja civila bošnjačke nacionalnosti, i to 9. maja 1992. u mestima Repovac i Glogova (opština Bratunac). Zajedno sa nepoznatim pripadnikom VRS, protivzakonito je zatvorio svedokinje „VS1“ i „VS2“, naredivši im da uđu u putničko vozilo i odvezli u šumu iznad Milića, gde je silovao svedokinju „VS1“, a potom je odveo u svoju kuću u Milićima, zaključao na spratu kuće u jednu sobu i tokom noći je ponovo silovao. Narednog dana, 10. maja ju je pustio da ide u pravcu autobuske stanice Milići. Interesantno je da od kraja prošle godine Tužilaštvo BiH tereti Maksimovića da je za vreme rata u BiH, kao pripadnik vojne jedinice Teritorijalne odbrane Milići, u mestu Karakaj kod Zvornika, u objektu „Standard“ ubio četiri civila bošnjačke nacionalnosti.