Foto: Božidar Petrović/FoNet

Podsetimo, Šešelj je osuđen zbog progona Hrvata iz sela Hrtkovci 1992. godine.

Prema pravilima Mehanizma, koji je pravni naslednik Haškog tribunala, nije moguće uložiti žalbu na presudu koju je izreklo žalbeno veće. U podnesku Hagu, Šešelj pak tvrdi da je to „nezamisliva situacija, pogotovo kad se radi o preinačenju oslobađajuće presude“. Po lideru radikala, osuđujuća presuda je „presedan u međunarodnoj krivičnoj praksi“. Apelaciono veće moglo je, tvrdi Šešelj, ili da mu potvrdi oslobađajuću presudu ili da naloži novo suđenje. Po njemu, pravo na žalbu je univerzalno i ne može biti ukinuto.

Očekuje se da se o ovom Šešeljevom zahtevu izjasni predsednik Mehanizma Teodor Meron, koji je predsedavao veću koje je osudilo predsednika SRS. Podsetimo, Žalbeno veće Mehanizma ukinulo je oslobađajuću presudu Šešelju, i proglasilo ga je krivim za progon i podsticanje na progon Hrvata u Hrtkovcima, te osudilo na 10 godina zatvora. Međutim, on je kaznu odslužio jer se uračunalo vreme koje je proveo u pritvoru. Žalbeno veće je, pak, odbacilo žalbe tužilaštva po ostalim tačkama prvostepene presude Tribunala.

Šešelj je na mitingu SRS, 6. maja 1992. godine, pročitao spisak od 17 „nelojalnih“ Hrvata koji su odmah morali da se isele iz svojih kuća. To se smatralo početkom progona Hrvata iz tog mesta, koji su u njemu tada činili većinu stanovništva, da bi danas u njemu živelo 80 odsto Srba. Snimak mitinga u Hrtkovcima je jedan od dokaza koje je tužilaštvo izvodilo u Hagu. Žalbeno veće zaključilo je da je Šešeljev govor podstakao nasilje, omalovažavanje hrvatskog stanovništva i kršenje njihovog prava na bezbednost. Inače, Šešelj je u prvostepenom postupku pre dve godine oslobođen po svim tačkama optužnice, ali se tužilaštvo žalilo na presudu.