Foto: Mirko Medenica Centar za primenjenu istoriju/ Vladimir OpsenicaOno što je ta istraga pokazala je i da su postupak skrivanja leševa organizovali najviši državni zvaničnici, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, a da je u sprovođenju učestvovalo stotine pripadnika državnih organa. Akcija ovolikih razmera i sa tolikim brojem učesnika nije mogla ostati tajna i državni organi ili već imaju informacije ili imaju mogućnost da saznaju gde se još nalaze masovne grobnice. Nažalost nakon 2001. godine vlasti Srbije nisu uradile ništa na pronalaženju ostalih lokacija, niti na procesuiranju onih koji su odgovorni za prikrivanje zločina. Masovna grobnica u Rudnici, pronađena 2014, kao i ova poslednja na lokaciji Kiževak kod Raške, pronađene su na osnovu podataka dobijenih od UNMIK-a, odnosno vlasti iz Prištine – ističe u razgovoru za Danas Mirko Medenica, saradnik Centra za praktičnu istoriju, povodom otkrivanja još jedne grobnice sa telima kosovskih Albanaca kod Raške.
* Veljko Odalović, koji je na čelu vladine Komisije za nestala lica, bio je tokom rata na Kosovu načelnik Kosovskog okruga i aktivni funkcioner SPS, odnosno vlasti Slobodana Miloševića, odgovornog za grobnice tela kosovskih Albanaca po Srbiji i njihova ubistva. Kako vidite ovu funkciju Odalovića danas, 20 godina posle?
– U vreme kada su vlasti Srbije na sistematski način činile zločine prema albanskim civilima na Kosovu, Veljko Odalović je imao visok položaj, bio je praktično šef državne administracije na Kosovu. Koliko je njegovo učešće u ovim događajima nije poznato, ali uzimajući u obzir njegov visoki položaj, svakako da je morao imati saznanja o tome šta se dešava. Sama ova činjenica ga diskvalifikuje da obavlja bilo kakvu državnu funkciju, a to što je postavljen na čelo Komisije za nestala lica je uvreda za žrtve. Setimo se i slučaja iz 2006. godine, kada je Slobodan Borisavljević, koji je bio šef kabineta Vlastimira Đorđevića i koji je kako je pokazala istraga MUP-a Srbije aktivno učestvovao u akciji skrivanja leševa, postavljen za rukovodioca Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije. Postavljanje ovakvih osoba može navesti na zaključak da je njihova prava uloga zapravo da opstruiraju procese pronalaženja žrtava i rasvetljavanja ratnih zločina.
* Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi, kao bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), nalaze se na početku suđenja u Hagu za ratne zločine. Kako vidite te procese?
– Ovi procesi su pre svega prilika da se rasvetle zločini počinjeni od strane pripadnika OVK i da njihove žrtve dobiju zadovoljenje. Treba imati u vidu i da su ovi postupci samo epilog dugotrajnog i mukotrpnog procesa, koji je započeo još 2011. godine, kada je Evropska unija imenovala Klinta Vilijamsona za specijalnog istražioca sa ciljem da se istraže zločini OVK. Ova istraga je završena 2014. godine, a šest godina je bilo potrebno da se nalazi ove istrage pretoče u optužnice. Značajna je i činjenica da je sud pred kojim se vodi postupak deo kosovskog pravosuđa, što znači da su upravo oni kojima se sada sudi glasali za formiranje ovih specijalnih sudskih veća. Oni to svakako nisu učinili svojom voljom, već pod pritiskom međunarodnih faktora, što govori da međunarodna zajednica i dalje može presudno uticati na procesuiranje ratnih zločina kada u tome vidi svoj interes. Ovo je značajno i u kontekstu Srbije, gde smo svedoci da procesuiranja zločina nad kosovskim Albancima gotovo i da nema, a nema ni reakcije međunarodne zajednice.
* Korespondira li taj proces u Hagu sa pronalaženjem grobnice sa telima kosovskih Albanaca u Srbiji? Verujete li u pretpostavke da se sa žrtvama trguje u okviru takozvane normalizacije odnosa dve države?
– Srpske vlasti još od 2015. imaju informaciju da se na lokaciji Kiževak nalazi masovna grobnica. Kako je moguće da im je trebalo pet godina da pronađu posmrtne ostatke, to možemo samo da nagađamo. U svakom slučaju, činjenica je da vlasti širom regiona manipulišu sa žrtvama i temu ratnih zločina koriste za svoje političke interese. Česti su slučajevi manipulacije, gde se objavljuju određene informacije ili vode određeni postupci, sa ciljem pravljenja tzv. etničkog balansa. Takvih slučajeva je bilo na svim stranama, setimo se samo slučaja Marka Kašnjetija iz Prizrena, koga je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine procesuiralo, jer je „pod pretnjom oružja zarobio dva lica srpske nacionalnosti i držao ih nekoliko sati, a potom pustio“. On je osuđen na dve godine zatvora, a naknadno ga je Apelacioni sud oslobodio jer nije bilo dokaza. Indikativno je da je Kašnjeti uhapšen usred izborne kampanje za izbore u Srbiji 2012. godine, očigledno je da je tadašnjoj vlasti DS-a bilo potrebno da se dodvori delu birača, a Tužilaštvo za ratne zločine je imalo i dodatni motiv da se „dokaže“ pred novim vlastima.
* Nedavno je u BiH, odnosno u Banjaluci, u trci za gradonačelnika pobedu odneo Draško Stanivuković, čim je praktično partija Milorada Dodika izgubila vlast u tom gradu. Pobeda je zasnovana i proslavljana kao početak borbe protiv korupcije, ali uz ponavljanje nacionalističke retorike, negiranja genocida i ratnih zločina koje su srpske snage počinile u BiH. Kako komentarišete takvu „pobedu“?
– Nemam poverenja u ljude koji negiraju ratne zločine. Vladavina prava ili postoji ili ne postoji, ne može biti delimična. Kada Stanivuković kaže da on ne priznaje presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, on je već urušio pravni sistem zemlje, jer se stavlja iznad zakona, uzimajući za pravo da bira koje presude prihvata, a koje ne. Korupcija nije uzrok nepravde u društvu, već njena posledica. U temelju te nepravde su ubistva i proterivanja ljudi zbog druge nacije ili vere. Kada jedno društvo normalizuje takve zločine, ignoriše ih ili negira, takvo društvo je duboko nepravedno, u takvom društvu se korupcija podrazumeva.
* Da li u Srbiji ima novih lica u politici koji bi na istinski i pravi način mogli da se izbore za suočavanje sa ratnozločinačkom i huškačkom prošlošću kako pojedinih najviših zvaničnika Srbije, tako i predstavnika relevantne opozicije koja je u nekom trenutku bila na vlasti?
– Na političkoj sceni, ali i generalno u javnosti je vrlo malo osoba koje će javno i jasno progovoriti o toj prošlosti. Ovo nije posledica nepoznavanja činjenica, već nedostatka hrabrosti, a u dobroj meri i licemerja i sitnih interesa. Imam utisak da gotovo svi oni koji imaju određene političke ambicije, što su te ambicije veće, manje će govoriti o zločinima, a ako je to politički isplativo, neće se libiti ni da ih negiraju. Iz istih razloga će se priključiti hajci na migrante. Vlast kroz svoje delovanje i medije vodi agresivnu kampanju negiranja zločina, a s druge strane autoviktimizacije. Očigledno da su ovi narativi takođe deo temelja njenog održanja na vlasti. Opozicija umesto da „udari“ na ove temelje, ona ih zapravo osnažuje svojim takmičenjem u nacionalizmu. Podsećam ih da se u nacionalizmu takmiče sa osobom koja je godinama bila desna ruka ratnog zločinca, podstrekavala na genocid u Srebrenici, bila ministar u vladi koja je odgovorna za masovne ratne zločine. Teško da se može biti veći nacionalista od toga. Srbija je zemlja koju karakteriše velika nepravda, temelji te nepravde su u devedesetim godinama, sve posle toga, kriminal, korupcija, negativna selekcija, zarobljavanje države, sve je to samo nadogradnja. Bez suočavanja sa prošlošću ni Srbija, niti ostale zemlje regiona nemaju budućnost.
Vučićev gest nema nikakvog značaja
* Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno na sastanku sa ambasadorima, a na inicijativu predstavnika nevladinog sektora, odao poštu i minut ćutanja za kosovske žrtve ubijene od strane srpskih snaga. On je to, međutim, učinio daleko od očiju javnosti, a potom, kada je otkriveno, pokušavao da relatizuje taj čin, ističući da se on zalaže za poštovanje svih žrtava, bez obzira na nacionalnost. Kako ste Vi to doživeli?
– Taj njegov gest nema apsolutno nikakvog značaja. Najviši zvaničnici Srbije su više puta činili gestove kojima su izražavali žaljenje zbog civilnih žrtva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali nikada zbog civilnih žrtava na Kosovu. Ovo svakako nije slučajno, svaki pa i najmanji gest priznanja da su na Kosovu počinjeni zločini nad albanskim civilima direktno podriva politiku srpskih vlasti prema Kosovu. Politika „Kosovo je Srbija“ može se voditi samo ako „ne postoji“ masovna grobnica u Batajnici.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Korona virus i svadbe: Zašto su stranci počeli masovno da se venčavaju u Srbiji
Bravo Mirko. Odličan intervju.
Zaista smo premoreni od ovakvih kao ovaj Medenica,koji iznose svoja mišljenja,za pare koje im nameću strane službe i ambasade,raznih zemalja..Oni su jako nebitni i smatram da njihova misljenja su jednostrana,…Za takve kao ovaj gospodin Medenica ne postoje srpske žrtve niti postoje zlocinci u Hrvatskoj,Bosni niti bilo gde,…Za ovog gospodina Medenicu,koji jeplaćen da ovako misli,zločinci su samo Srbi..Takve treba ignorisati jer kada budu shvatili da žrtve i zlocinci postoje na svim stranama,tada bi im trebalo dati prostora za svoje misljenje.Ovako samo možemo konstatovati ,kakav sagovoenik takva novina,koja mu daje prostor…
Bravo, Mile. Odlično razmišljanje, naročito ste u pravu za.igmorisanje ovakvih ljudi.
E pa vi ste isli u ratove okolo Srbije dijeliti pravdu komsijiskim narodima, pljackali, ubijali, pomagali paravojnim postrojbama i naravno cinili monstruozne zlocine.Je li sad jasn.
Kad sve ovo kaže čovek koji tesno sarađuje sa Fondom za humanitarno pravo i Ženama u crnom (osvedočenim prijateljima Srba i Srbije), a to uobliči i objavi Snežana Čongradin, ne treba komentar. Pored ovakvih prijatelja, dušebrižnika i humanista ne trebaju nam drugi neprijatelji.
Neće ljudi u Srbiji da slušaju istinu ma kakva bila,a ovi im govore ono što oni vole da čuju i svi zadovoljni i ovi što slušaju i vlastodržci.
Čitajući Frensisa Bejkona – Novi Organon, donesoh zaključak: Zbog lažne vere u nepostojećeg boga čovečanstvo duhovno zaostaje, a što koristi zlo u čoveku, koji s tim zlom u sebi vladaju čovečanstvom. Srbija je najočigledniji primer. Najpokavrenjii čovek koji može da se rodi vlada i igra se Srbijom kao majmun igračkom.
Zamislite kakav je tek gad njegov učitelj – Guru- Šešelj!
Uopšte se ne slažem sa tezom iznesenom u naslovu ovog članka jer je brojni primeri u svetu demantuju. Gotovo sve zemlje u EU imaju stravičnu zločinačku prošlost sa kojom se, izuzev delimično Nemačke, nikada nisu suočile i čak je ne priznaju. Setite se: Nemci – 2 svetska rata, odgovarali delimično za ovaj drugi; Belgijanci – preko 50 miliona masakriranih u Kongu, nisu odgovarali nizašta; Španci i Portugalci – istrebili cele narode u J. Americi, bez ikakve odgovornosti; Holandezi – krvava kolonijalna prošlost bez ikakve odgovornosti; Poljaci – stravični pogromi nad Jevrejima bez odgovornosti; Mađari, Bugari, Rumuni – osetili smo ih u 2 svetska rata; Hrvati – genocid nad Srbima i Romima + učešće u holokaustu, a Jasenovac za njih bio rekreacioni kamp, svaki grad ima ulicu Mile Budaka; Italija . kolevka fašizma; Englezi – sa najviše krvi na rukama; Amerikanci – zatrli domoroce, više ratova vodili no što imaju godina. Koliko vidim, svi lepo napreduju. Da li je Srbija bolj od njih i zašto bi bila?
Ova tragedija se srbima ponavlja četvrti put. Prvi i drugi svetski rat, Hrvatska, Bosna i Kosovo. Uvek je potrebno kazniti Srbe a ostali nisu bitni, ako hoće da kazne svoje ako neće nikom ništa. Nema tu rešenja dok svi počinioci ne budu kažnjeni.
Srbija vec sad nema buducnost, zahvaljujuci velikoj mudrosti Snezane i listica, koji oborise demokratiju 2012. i odvedose zemlju na put nestanka.
Kako ce se u uslovima autoritarnog rezima i raspada svih vrednosti i moralnih normi bolje braniti ljudska prava nego u demokratiji, znaju samo oni.
Super intervju!
Vrlo je simptomaticno dasuse pojedini novinari i javne licnosti “ specijalizirali” na temama srpskih zlocina i da sa neverovatnom upornoscu odrzavaju taj trend. To me jako podseca na situaciju oko korone, krizni stab i medije, intezivno- agresivno dnevno izvestavanje cije cemo pogubne posledice osetiti, tj. vec ih osecamo. Zapravo je u pitanju nesrazmer! Gde su ostale teme, pogotovo one koje podizu duhovnu kulturu nacije. Da nije mozda to put za isceljenje- mozda bi se tim putem doslo do prociscavanja kako sadasnjosti tako i proslosti. Ovako se cupka na jednom mestu, sta vise sunovracujemo se jos dublje jer se umesto osvestenosti repetiranjem stvaraju otpori i novi antagonizmi. Ovo ja usput komentarisem, kao osoba iz kulture, zgrozena prodorom neinteligentnog duha kulturnih poslanika. Vise pozitivnog uticaja imaju karikaturisti i humoristi svojim briljijantnim zasecanjem u dustveno tkivo, do ovakvi “ seriozni” testovi koji apeluju na svest davno izgubljenu upravo u vremenu o kome je ovde rec.
KAko ko ali ja sam lično, alergičan kada se radi neke „potvrde“ svojih teza ili utvrdjivanjem njihove „težine“ falsifikuju činjenice.
Najgore je još kada se radi o lako proverljivim činjenicama ali opšte je poznato da gradjani Srbije u čitanju ne odmaknu dalje od dnevne štampe…
Gospodin iznosi sledeću tvrdnju,
„Veljko Odalović je imao visok položaj, bio je praktično šef državne administracije na Kosovu. Koliko je njegovo učešće u ovim događajima nije poznato, ali uzimajući u obzir njegov visoki položaj, svakako da je morao imati saznanja o tome šta se dešava.“.
Veljko Odalović, šta god i ja o njemu lično mislio, u periodu 1997 do 2001 bio je načelnik Kosovskog upravnog okruga, odnosno faktički 1997 do 1999 a potom formalno.
Teško da je na toj funkciji bio „praktički šef državne administracije na Kosovu“ a usput, opšte je poznato ko je bio šef državne administracije na Kosovu i Metohiji u periodu 1998/99, Zoran Andjelković i on ni po jednoj osnovi nije bio osumnjičen niti za jedno krivično delo počinjeno na Kosovu i Metohiji, niti od strane medjunarodne zajednice, niti od strane trenutne vlaste na Kosovu pa čak ni od strane mnogobrojnih NVO u Srbiji koje inače vrlo diskreciono i naširoko etiketiraju i opužuju tako da, i pitanje koje je postavljeno, i odgovor na pitanje je samo u funkciji davno zacrtanih ciljeva Snežane Gongradin.
Ni prvi, ni poslednji put.
Čekamo da se EU i Alijansa suoči sa svojom i prošlošću a i sadašnošću. Gledaj Srbijo i uči.
Odličan članak, sve čestitke novinaru i Vama na ovoj objavi , molim Vas zamolite novinara za pismenu suglasnostda mogu njegovčlanak prenijet na svoj portal : bezcenzure.hr i isti objaviti….hvala…pozdrav…Anđelko
Ako se ne jave, objavite g. Anđelko, učiničete dobro i za nas ovde zarobljene.
a kakvo suocavanje ti zamisljas? sta je sa zutom kucom i prodajom organa koju su cuvali nemacki oficiri. jesi li se o tome informisoa? jesi li prociato izvestaj dik martija ? jesi li pitao siptare kako da se suoce sa prosloscu. jesi li pitao nemce kako da se suoce sa prosloscu pri cemu su prvi koji kriju strvu i uzas zute kuce!
sta je proterivanjem nasih ljudi iz hrvatske koja to slavi kao nacionalni praznik. jesi li njima uputio pismo kako da se suoce sa prosloscu
nije ovo prvi olos koji se pojavio sa ovim nebuloznim stavovima. uostalom gde su srbi koji su nestali ili oteti na kocovu i metohiji. kakav je to zlocin sto su preneli leseve poginulih albanaca u srbiju. naravno da to cine oni koji su nesposobni da kazu kako je ko poginuo, jer su obicne budale kojima se tada milosevic okruzio a koje su jos i sada na vlasti. pa taj odalovic je milosevicev kadar. licno mislim da svi nestali treba da budu nadjeni, ali ne samo siptari, nego i srbi gospodo. zato ovajkeim kao sto je g. medenica ne treba da dele lekcije bilo kome jer nista bolji od milosevica i njegove klike nisu. samo su sa suprotne strane a stavovi su im isti.