Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Još uvek je dominantno kašnjenje u implementaciji Strategije, a od 15 optužnica koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, najmanje 12 nije rezultat inicijalnog rada Tužilaštva za ratne zločine, već su ustupljene iz BiH. Suđenja i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom, saradnja sa Međunarodnim mehanizmom za međunarodne krivične sudove je i dalje opterećena odlukom Višeg suda u Beogradu da ne izruči članove Srpske radikalne stranke optužene za nepoštovanje suda, ali i sve češćim negiranjem i reinterpretiranjem sudski utvrđenih činjenica u postupcima koji su vođeni pred Haškim tribunalom.

Ovo su glavni zaključci Trećeg izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koji je juče u beogradskom medija centru predstavio Fond za humanitarno pravo (FHP). Izveštaj se odnosi na period od 1. juna 2018. godine do 1. decembra 2018. godine.

Ivana Žanić iz FHP-a je najpre ukazala na prepreke u prikupljanju informacija za izradu ovog izveštaja, navodeći da je Radno telo koje treba da nadzire i izveštava o realizaciji Nacionalne strategije osnovano sa godinu i po dana zakašnjenja, tek u avgustu 2017. Prema njenim rečima, do kraja završetka rada na ovom izveštaju FHP-a, Radno telo je objavilo četiri izveštaja.

– Osim što izveštaji Radnog tela kasne, informacije sadržane u ovim izveštajima su uglavnom šture, izveštavanje po aktivnostima često odstupa od onoga što je u samoj aktivnosti predviđeno, a sami izveštaji su teško razumljivi čak i stručnoj javnosti koja aktivno prati teme koja se odnose na suđenja za ratne zločine. Takođe je potrebno naglasiti da su ocene o realizaciji aktivnosti često paušalne i nelogične – istakla je Žanić, dodajući da je pripremu Trećeg izveštaja obeležio i izostanak odgovora na zahteve za intervjue koje je FHP uputio Ministarstvu pravde i Službi za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije.

– Tužilaštvo za ratne zločine je u potpunosti zatvorilo svoja vrata za javnost. Tužiteljka Snežana Stanojković ne daje izjave za medije. Tužilaštvo nema predstavnika koji bi obaveštavao javnost o radu ove institucije, a i sajt se ne ažurira redovno – naglasila je Žanić.

Višnja Šijačić iz FHP-a je naglasila da od 61 aktivnosti koje sadrži Nacionalna strategija, 21 nije implementirana, 11 jeste, 16 je delimično implementirano, osam je u toku, a za pet aktivnosti nisu dostupne informacije, pa je nejasno šta se sa njima dešava. Prema njenim rečima, od 1. juna do 1. decembra, Tužilaštvo za ratne zločine je podiglo četiri optužnice protiv ukupno četiri lica, s tim da optužnica protiv Branka Brankovića i optužnica protiv Jovana Novakovića još nisu potvrđene pred Višim sudom u Beogradu. Dodala je da je krajem oktobra, Apelacioni sud u Beogradu nakon tri i po godine potvrdio optužnicu za zločin u Štrpcima.

– Ne može se zaključiti da je u poslednjih šest meseci došlo do povećanja broja optužnica u odnosu na broj predmeta koji se nalaze u istrazi. U izveštajnom periodu održano je svega 35 dana suđenja u svim tekućim predmetima, dok je 16 dana suđenja iz različitih razloga odloženo. Uzimajući u obzir da se sudilo u ukupno 13 predmeta, prosek iznosi svega četiri sudeća dana po jednom predmetu – objasnila je Šijačić, zaključujući da je u Srbiji nastavljeno sa ekspanzijom promovisanja ratnih zločinaca i negiranjem genocida u Srebrenici.

U izveštaju se, takođe, navodi da prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz novembra 2018. broj lica čija sudbina nije razjašnjena, a koja su nestala tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu iznosi 10.261, a da je u maju ove godine iznosio 10.315 osoba, što znači da se broj smanjio.

Erna Mačkić iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN BiH), istakla je da regionalna saradnja između BiH i Srbije praktično ne postoji, već da je u stvari tehničke prirode. Podsetila je na slučaj „Tuzlanska kapija“ gde je pravosuđe BiH osudilo Novaka Đukića, ali se on i dalje nalazi u Srbiji, jer srpsko pravosuđe nije prihvatilo tu presudu, odnosno njeno izvršenje. Mačkić je istakla da postoje još tri slučaja u BiH u kojima se pravosnažno osuđeni nalaze u Srbiji.

– U BiH ima više od 30 optuženih lica za koja se sumnja da se nalaze u Srbiji – naglasila je Mačkić, dodajući da se saradnja između sudova u BiH i Srbiji, na primer, ogleda u uspostavljanju svedočenja putem video-konferencijske veze. Prema njenim rečima, tačno je da Srbija preuzima predmete od pravosuđa BiH, ali da to po pravilu nisu tzv. teški predmeti. Naglasila je i to da otkako je na čelu srpskog Tužilaštva za ratne zločine Snežana Stanojković, regionalna saradnja je narušena. Mačkić je govorila i o tome kako pojedini predmeti utiču na odnose dve zemlje, podsećajući na političke tenzije koje je izazvala oslobađajuća presuda Naseru Oriću, bivšem komandantu Armije RBiH.

Jelena Đokić Jović iz Documente – Centra za suočavanje s prošlošću, istakla je da je saradnja Hrvatske i Srbije prekinuta od 2016. godine, te da se u Hrvatskoj isključivo proceusuiraju Srbi. Kako je ukazala, većina Srba nije dostupna hrvatskom pravosuđu, a prošle godine pokrenute su istrage protiv 25 okrivljenih od kojih je samo jedan okrivljeni dostupan hrvatskom pravosuđu.

Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo, podsetio je da je tokom sukoba na Kosovu stradalo 13.535 ljudi, od kojih je preko 10.000 civila i istakao da nijedna osoba nije proglašena krivom zbog ubistva nekog Srbina. On je istakao da je od 101 osobe optužene za ratne zločine na Kosovu, 44 srpske nacionalnosti, 61 Albanaca, pet Crnogoraca i jedan Rom.

– Od tih 44 Srba, 13 je oslobođeno, četvorica su osuđena dok je 24 u bekstvu. Od 61 Albanca, 23 su oslobođena, 34 osuđena i dvojica su u bekstvu – istakao je Blakaj i naglasio da je osnovni razlog malog broja suđenja u odnosu na broj žrtava nepostojanje saradnje sa pravosudnim organima iz Srbije, ali i nepostojanje političke volje da se pospešuju ova suđenja.

Takođe, svi učesnici jučerašnje konferencije FHP-a saglasili su se da bi po procesuiranje ratnih zločina u regionu bilo loše uvesti suđenja u odsustvu.

FHP prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Srbiji 2002. godine. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika, FHP zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Oblasti koje obuhvata Nacionalna strategija

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina podeljena je na osam oblasti, u okviru kojih su definisani opšti ciljevi, aktivnosti i vremenski okvir za njihovo ispunjenje. Te oblasti su sledeće: Povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine pred organima Republike Srbije; Zaštita svedoka i žrtava; Podrška svedocima i žrtvama; Odbrana okrivljenog; Suđenja za ratne zločine i pitanje nestalih lica; Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju; Regionalna i šira međunarodna saradnja; Unapređenje ukupnog odnosa društva prema pitanju suđenja za ratne zločine.

Analiza regionalne saradnje

FHP je juče predstavio i „Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina“, u kojoj je analiziran postojeći normativni okvir i mehanizmi saradnje, kao i izazovi koji su se javljali u regionalnoj saradnji, sa ciljem da ponudi preporuke za njeno unapređenje. Ova Analiza biće predstavljena u sledećem broju Suočavanja, u utorak, 25. decembra.