Ilustracija Foto: Freeimages

Vekarić je na današnjem suđenju Maksimoviću, tokom iznošenja završnih reči, rekao da je Tužilaštvo za ratne zločine „van svake razumne sumnje dokazalo da je optuženi, koristeći ratne okolnosti i svoj tadašnji položaj, grubo prekršio pravila međunarodnog prava i ponašajući se potpuno bezobzirno, primenjujući silu i pretnju, lišio života civile Salkić Husu, Salkić Nezira, Salkić Omera na podmukao način pucajući u njih iz neposredne blizine“.

– Kada je kod Salkić Huse, koji je davao znake života ispala amajlija nožem ga preklao. Nakon toga je lišio života i Šaćirović Muju, a potom i silovao svedokinju „VS-1“, držeći je protiv njene volje u ropstvu u svojoj kući – rekao je Vekarić.

Zamenik tužioca za ratne zločine je podsetio da se Maksimoviću stavlja na teret da je 9. maja 1992. u popodnevnim satima u mestu Repovac, opština Bratunac, zajedno sa još nekoliko nepoznatih pripadnika VRS, iz grupe zatočenih civila bošnjačke nacionalnosti, izdvojio Salkić Husu, Salkić Nezira i Salkić Omera, odveo ih iza parkiranog kamiona šlepera, nakon čega su iz neposredne blizine iz automatskih pušaka pucali u njih i ubili ih. Dok je Salkić Huso još davao znake živlota, Maksimović mu je prišao i nožem ga preklao.

Maksimović se, po optužnici, istog dana oko 14 časova u mestu Glogova, zajedno sa nepoznatim neidentifikovanim pripadnikom VRS, puputničkim vozilom kretao iza autobusa preduzeća VIHOR iz Bratunca, kojim je upravljao Mlađenović Jefto, koji je stao radi preuzimanja svedoka „VS-3“ i njeno troje dece dok je za njima išao njen suprug Šaćirović Mujo u nameri da uđe u autobus. Maksimović je izašao iz putničkog vozila i iz automatske puške ispalio rafal u pravcu Šaćirović Muje koji je na licu mesta preminuo.

Dalje, piše u optužnici, Maksimović je istog dana u Repovcu, zajedno sa nepoznatim pripadnikom VRS protivzakonito zatvorio svedokinje „VS-1“ i „VS-2“, naredivši im da uđu u putničko vozilo, da bi ih potom odveli u šumu iznad Milića, gde je silovao svedokinju „VS-1“, da bi ih zatim držali u ropstvu preteći da će ih ubiti ako ne budu postupale po njegovim naređenjima, pa je tako svedokinju „VS-1“ odveo u svoju kuću u mestu Milići, zaključao je u sobu na spratu kuće, i tokom noći ulazio u sobu i ponovo je silovao, da bi je narednog dana, 10. maja, pustio.

Smatramo da je u toku glavnog pretresa u celosti dokazano da je upravo optuženi osoba koja je silom i pretnjom izveo „VS-1“, a potom nad njom izvršio silovanje i da u tom pogledu ne postoje nikakve dileme – naveo je Vekarić. Dodao je da Tužilaštvo smatra kako odbrana ničim nije uspela da umanji ili obezvredi dokaznu snagu svedočenja i materijalnih dokaza koje je izvelo Tužilaštvo.

Reč „pravda“ asoscira žrtve i porodice zločina Dalibora Maksimovićevih na bol, ali asocira ih i na nadu da će upravo ta pravda biti zadovoljena. Oni su prolazeći kroz ovaj postupak, skupili hrabrost da istinom odgovore na nepravdu, pogledaju u oči čoveka koji im je taj bol naneo i na taj način ponovo prežive sve one strašne trenutke kada je ovo krivično delo izvršeno – rekao je tokom iznošenja završnih reči tužilac Bruno Vekarić.

Na današnjem suđenju, sudsko veće odbilo je predlog odbrane za spajanje postupka sa drugim krivičim delom za koje je optužen Maksimović. U pitanju je, takođe, ratni zločin. I advokat oštećenih izneo je danas svoje završne reči, a nastavak suđenja zakazan je za 4. septembar.

 

Povezani tekstovi