Tako je bilo i u utorak, 26. februara, za kada je bilo zakazano suđenje za masakr 1.313 bošnjačkih civila u Kravicama kod Srebrenice. Već je opštepoznato da pristalice Srpske radikalne stranke dolaze na ovo suđenje kao podrška osmorici optuženih.

Prilazeći Specijalnom sudu primetila sam oko 50-ak ljudi i odmah shvatila da su radikali stigli, a čim ih je toliko, da je tu i Šešelj. Vijorile su se zastave SRS, svi su nosili bedževe s natpisom „U Srebrenici nije bilo genocida“. Pred ulazom u zgradu suda stvorio se priličan red zbog bezbednosnih provera, a dvoje-troje radikala me prođoše i stadoše ispred mene kao da sam nevidljiva. Kulturno, nema šta.

U jednom trenutku začuh nekakve povike, okrenuh se i videh kako je malo falilo da linčuju Stašu Zajović iz Žena u crnom dok je prilazila sudu. „Kurvo“, „dođi ovamo ako smeš“, „rugobo“, ređale su se psovke i pretnje „velikosrba“ i „patriota“, „srpskih domaćina“, kojima očito nije problem da nasrću na žene. Baš me zanima da li bi tako zdušno uzeli pušku i išli da se bore za Kosovo?

Reče Staši jedan mršavi, visoki, stariji, neobrijani radikal u crvenoj jakni: „Vidi kakva si, rugobo.“ Pošto sam bila pored nje, odvratih mu: „A da vidiš ti prvo sebe na šta ličiš!“ On, onako iznenađen što mu odgovorih ja a ne Staša, zbunjeno reče: „Pa znam da sam ružan… Ali ja njoj kažem da je ružna.“ Koji mentalni sklop.

Srećom, Staši priđe obezbeđenje suda i sprovede je unutra. Ali ne bez dodatnih dobacivanja, ovog puta od onog Zorana Despotovića (mislim da je on), koji reče: „Kako ona može preko reda, a ja narodni poslanik ne mogu.“ Izvinite molim vas, gospodine narodni poslaniče, kralju vasione i nebeskog srpskog naroda! Mogu samo da zamislim kako bi se ponašao da je na nekoj jačoj funkciji.

Sudnica 2, onaj deo za publiku, bila je puna radikala, ali i oko 20 članova porodica žrtava, predstavnika medija i civilnog sektora, koji su tog jutra stigli iz BiH. Iz prethodnih iskustava, mislila sam da će biti napeta situacija, ali su Šešelj i njegovi radikali ovog puta bili mirni.

Neverovatno ali istinito. Već tokom prvog svedočenja Šešelj i neki njegovi saborci su napustili sudnicu, ali je ostala Vjerica Radeta. Odužila se svedočenja, pa je izgleda malo bila ogladnela, te izvuče neku kiflu ili šta već iz torbe i lepo je smaza. U prvom redu. Usred suđenja.

Povezani tekstovi