Trend stalnog smanjenja nerešenih sudskih predmeta u Prijepolju i Novoj Varoši 1Predsednik suda od 2011. godine: Mileta Bezarević Foto: Indira Hadžagić Duraković

Prošle godine raspisan je konkurs za izbor predsednika suda, ali još nije doneta odluka, pa Mileta Bezarević vrši dužnost koju, inače, obavlja od 2011. godine.

Razgovor o rezultatima Osnovnog suda počeli smo osnovnim podacima.

Na početku 2019. godine bilo je 2.309 nerešenih predmeta, tokom godine primljeno je 6.855, što je za 318 više nego u 2018.godini. Dakle, ukupno u radu bila su 9.164 predmeta ili po sudiji 1.309. U istom periodu rešeno je 7.249 predmeta ili 1.036 po sudiji.

Na kraju godine ostalo je nerešeno 1.915 predmeta ili 17,5 odsto manje nego što ih je bilo na početku godine. Priliv predmeta na nivou celog suda savladan je sa 106 odsto.

Pored toga, primljeno je 2.836  predmeta iz nesudske materije (uverenja, overe…) i svi su blagovremeno rešeni i kad se sve uzme u obzir u radu ovog suda tokom 2019. godine bilo je 12.000 predmeta, a rešeno je 10.085.

* Kakvi su podaci o osnovnoj sudskoj materiji (krivica, klasična parnica, radni sporovi, predmeti iz porodično bračne zaštite)?

– Bilo je 1.560 takvih predmeta na početku godine, primljeno je još 1.388, te je od ukupno 2.948 tokom 2019. rešeno 1.778. Nerešeno je ostalo  za 25 odsto manje nego što ih je bilo na početku godine.

* Jedan od bitnijih pokazatelja o radu je i potvrda presuda viših sudova po žalbama. Kakvi su tu rezultati?

– Od strane drugostepenih sudova po žalbama je razmatran 441 predmet od čega su 342 odluke ili 73,47 odsto njih potvrđene. U 24 predmeta ili 5,44 odsto odluke su preinačene, a u 61 predmetu ili 13,83 odsto njih je ukinuto i vraćeno na ponovni postupak. Ukinute presude uglavnom se odnose na troškove postupka.

* Kad sve to poredite sa prethodnim godinama? 

– U odnosu na ranije godine pokazatelji su bolji. Manje je predmeta koji su vraćeni na ponovni postupak, a to ukazuje na bolji kvalitet rada suda i sudija pojedinačno.

* Mnogo se govorilo o starim predmetima ali je ovaj Osnovni sud pokazao izuzetnu agilnost u prethodnim godinama. Kako je bilo u 2019. godini?

– Stari predmeti su oni koji su stariji od tri godine u odnosu na podnošenje inicijalnog akta. U 2019. bilo je 315 takvih predmeta, ali je tokom godine još jedan broj ušao u tu kategoriju. Rešeno je ukupno 377 starih predmeta, a ostalo je 276 što je za 13 odsto manje nego na početku godine. U istom periodu  rešena su i 223 predmeta za koje je postupak trajao ne manje od dve a manje od tri godine. Inače, do prošle godine „starim“ predmetima su se računali svi stariji od dve godine. Kad sve sumiramo, procenat starih predmeta na kraju godine u odnosu na ukupan broj nerešenih predmeta iznosi 14,41 odsto.

* Na početku razgovora spomenuli ste broj predmeta po sudijama. Sa koliko sudija je radio Osnovni sud?

– Odlukom Visokog saveta sudstva predviđeno je devet sudija, uključujući i predsednika. Tokom prošle godine bilo je radno angažovano sedam sudija. Ta činjenica se odrazila na preopterećenost sudija brojem predmeta, ali je imala uticaj i na ukupne rezultate jer bi svakako bili bolji da je sud radio u punom kapacitetu. Upravo početkom juna Visoki savet sudstva je doneo odluku za izbor jednog broja sudova. Novi sudija nije primljen kod nas za protekle tri godine.

* Kako bi ocenili rad suda u prošloj godini?

– Zbog vanredne situacije još nema  uporednih podataka o radu ostalih sudova, ali imajući u vidu  broj primljenih predmeta, ukupan broj predmeta u radu, broj rešenih predmeta i broj predmeta  po sudiji, činjenicu da je u odnosu na 2018. godinu smanjen ukupan broj nerešenih i starih predmeta, da je poboljšan kvalitet rada i koeficijent ažurnosti, kao i objektivne okolnosti i karakteristike podneblja (migracije, blizina granice, razuđenost, udaljenost od sedišta, saobraćaj, problem dostave pošte) smatram da su rezultati dobri i da su čak bolji nego prethodnih godina.

* Ove godine vanredna situacija u državi zbog epidemije svakako je uticala na rad sudova. Kakve su mere primenjivane i kako je to bilo u ovom Osnovnom sudu?

– Od proglašenja vanrednog stanja Ministarstvo pravde utvrdilo je preporuke za sudove u Srbiji, a Visoki savet sudstva je doneo zaključke na osnovu kojih je svaki sud doneo uputstva o radu i postupanju. Radili smo sa smanjenim brojem sudija i drugih izvršilaca, jedan broj je obavljao posao od kuće.

U krivičnoj i parničnoj materiji uvek je bio angažovan dnevno po jedan sudija i jedno Sudsko veće. Po zaključcima Visokog saveta sudstva bilo je predviđeno da sudovi postupaju samo u hitnim predmetima. Tako se postupalo dva meseca. Slična uputstva za rad imali su i advokati i javni izvršitelji i beležnici.

U ovom periodu bilo je regulisano ostvarivanje prava stranaka  kod suda  koja nisu u vezi sudskih materija. Sud je poštom dostavljao tražena uverenja i podneske bez kurira.  Zbog vanrednog stanja, uglavnom su odložena sva suđenja, osim  u hitnim predmetima. To će svakako imati odraza  na rezultate rada u ovoj godini.

Treba očekivati izbor još dvoje sudija

* Za pet ovogodišnjih meseci kakvi su podaci?

– Na početku godine bilo je nerešeno 1.915 predmeta, a primljeno je još 1.270. Rešena su za pet meseci 1.324 predmeta, a  na kraju maja ostao je  1.861 nerešen, što znači da je priliv smanjen i da se uprkos svim poteškoćama nastavlja trend smanjenja nerešenih predmeta.

Tokom vanrednih mera, sud je obavio sve poslove iz svoje nadležnosti, pri čemu napominjem da je sudska uprava svoje poslove redovno obavljala i nije bilo nikakvih problema u radu.

Procedura izbora novih sudija je složen proces, ali treba očekivati  izbor još dvoje sudija u ovom Osnovnom sudu. A stanje vršioca dužnosti predsednika Osnovnog suda ostaje i narednih šest meseci, odnosno do izbora predsednika na sednici Narodne skupštine Srbiji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.