Vidovdan 1940. godine: ”Dug zahvalnosti izginulima za veru i otadžbinu” 1Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

„Dug zahvalnosti izginulim za veru i otadžbinu: Od kosovskih do dobropoljskih žrtava” glasio je jedan od naslova u dnevnom listu „Pravda” posvećen obeležavanju Vidovdana. 

Aludirajući naslovom na sva stradanja koja je narod sa ovih prostora proživeo tokom vekova, od Kosovskog boja do probijanja Solunskog fronta, autor teksta pokušao je u kratkim crtama da potseti na viševekovne borbe koje su se odigrale.

„Vidovdanska bitka izvedena 15-28 juna 1389 godine, na polju Kosovu, između Srba s jedne i Turaka s druge strane ostavila je vidljiv trag u istoriji sveta. Ona je, međutim, u dušama svih Srba ostavila duboki koren kroz vekove…”

Nakon nestanka srpskog carstva, usledila je borba duga više od pet vekova, borba za slobodu koja je plaćena skupo i stečena pravedno, ističe autor. Osnovni putokaz poljuljanim Srbima u toj časnoj borbi bila je vera u Boga, kao i pravdoljublje kojem su oduvek stremili.

„1912, posle 523 godine robovanja i potucanja po gudurama bez prava

Vidovdan 1940. godine: ”Dug zahvalnosti izginulima za veru i otadžbinu” 2
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

na crkve i škole, narodni duh oličen u oružanoj sili srpskoj, osvetio je svoje Kosovo, pobedom na Kumanovu. Ova pobeda kao što se vidi, proizvod je petvekovnih borbi, nadanja i vere uz snažan duh srpski.”

Iz kosovskog boja ostale su i brojne pesme koje su pevane, a sve to uz gusle kao tradicionalnu muzičku podlogu. Sve to dodatno je pothranjivalo narod tokom godina i pomagalo mu da ne izgubi identitet. Nakon pet vekova, tužbalice su konačno u potpunosti zamenjene pesmama gde su opevani mnogi junaci, a najpre Miloš Obilić. 

„Kada je srpski narod dobio i svoju samostalnu državu, kada je mogao i svoju misao i svoje pravo da sprovodi nesmetano, tada se okrete Kosovu! Sećanjem na kosovske žrtve snažilo se nacionalno osećanje i duh naroda srpskog. Kroz ovu nesalomljivu snagu očekivala se puna sloboda i spas.”

Oduvek je svakom predvodniku naše države bilo u potpunosti jasno od kolikog je značaja za srpski nacionalni ponos poštovanje i ispoljavanje zahvalnosti prema žrtvama koje su svoj život dale „za veru i otačestvo”.

Autor je pored značaja Vidovdana za srpski narod istakao i „žrtve braće Hrvata i Slovenaca, koje su davane kroz dobrovoljačke jedinice i Koruški odred”, a sve to za ideju ujedinjenja, koja je nastala još za vreme Balkanskih ratova u kojima su poginule nebrojene srpske žrtve.

„Ovogodišnji Vidovdan mora zato uzbuditi srca sviju Srba, Hrvata i Slovenaca, sećanjem na naše svete žrtve priložene za veliko delo: veliku, moćnu i bogatu Jugoslaviju. Bez njih u prošlosti ovo ne bismo stekli, bez njih se ovo neće lako ni sačuvati.”

„Žrtve priložene za slobodu i narodnu budućnost večno sjaje. One nas čine obaveznim u sećanju, poštovanju i zavetovanju” zaključio je autor.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U dnevnom listu „Vreme” među tekstovima posvećenim obeležavanju Vidovdana našao se i tekst Vladimira Vujića, filozofa, književnika, matematičara i prevodioca nemačkog jezika, pod naslovom „Vidovdanska istina”.

„Među ostalim osnovnim istinama koje su tako postavljene jeste i Vidovdanska istina. Govoreći savremenim jezikom, ona pokazuje da su vrednosti duha i morala više, jače, dobre i spasonosnije no vrednosti materialne. Da je važnije spasavati, čuvati, održavati i svagda pretpostavljati one prve, nego ove druge.”

Prožet duhom pravoslavne crkve, naš narod postavio je temelje kulture, a svaki silazak sa tog puta predstavljao bi istorijsku zabludu koja skupo košta, ističe autor. On takođe naglašava da je tom istinom objašnjeno i sve ono što će zadesiti Evropu u vremenima u kojima je živeo i radio.

Vidovdan 1940. godine: ”Dug zahvalnosti izginulima za veru i otadžbinu” 3
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

„Znao je on (narod) da se pobeda, svaka pobeda, osniva prvenstveno na duhu i moralu i da će onaj koji to ima pobediti ako ne sad a ono, pouzdano, nekad, u doglednom istoriskom roku. Znao je još tada, posle kosovske pogibije, da je važnije izabrati ‘carstvo nebesko’. Znao je on odavno da ne vrede ni sirovine, ni zlato, ni ništa što je materijalno, da je sve to slabo prema visokom moralu, oduševljenom duhu.”

O vremenskom raskoraku između Srbije i Evrope u shvatanju suštine onoga što je autor nazvao „Vidovdanskom istinom”, govorilo je i samo stanje u kojem se nalazilo evropsko tle pre osamdeset godina. Drugi svetski rat doneo je Evropi saznanja koja su ljudi sa prostora Balkana spoznavali gotovo nepunih šest vekova.

„Sve se više danas na Zapadu uviđa vidovdanska istina, naša stara tvorevina i tekovina. Kroz krv i oganj dolazi se tamo postepeno do onih istina koje mi nosimo, kao nacija, odavno već u sebi. Prezreti vidovdansku istinu znači propast i katastrofu: ona je izvučena kao istina, iz jednog poraza i jedne katastrofe, da bi iznela visok moralni impuls koji će kao krvotok toplo i snažno strujati kroz nacionalni organizam. Prestanak tog kruženja istine i napajanja istinom znači smrt.”

Vladimir Vujić se osvrnuo i na činjenicu da su temelji hrićanskih istina i te kako poljuljani, te da postoje tendencije da budu svedene na „naivnu mitologiju”, a sve to pod okriljem ljudi „bez tla i korena”. Kako dalje navodi, takvo poimanje vidovdanske tradicije neminovno zahteva žrtvu, a kao primer navodi Evropu koja se tada nalazila u plamenu rata.

„Naš Vidovdan je veliki simbol naše nacije. On je jemstvo prave slobode i pravog napretka. On treba da bude temelj i nadalje, još čvršći, još slavljeniji, još dublji. Treba ga učvrstiti, udubiti konsolidovati jer se već znatno potkopava oko njega.”

Vladimir Vujić rođen je 1886. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je završio u Beogradu, kao i dva fakulteta – filozofiju i matematiku. Objavio je više dela, od kojih mu je najistaknutija knjiga ogleda iz 1931. godine pod nazivom „Sputana i oslobođena misao”. Uoči oslobođenja 1944. godine napustio je Beograd, a o njegovom daljem životu se malo zna. Prema pojedinim izvorima, umro je 1951. godine u Brazilu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.