Foto: Medija centarIzmenama Zakona o javnoj svojini po osmi put se produžava rok da partijski kadrovi evidentiraju šta eksploatišu poslednjih sedam ili osam decenija, da bi tuđu imovinu neograničenih obima i količina dobili na poklon, radi korupcije ili kako kažu – daljeg raspolaganja sa imovinom.
To je izjavio za Danas Mile Antić iz Mreže za restituciju, komentarišući izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine koje su predložene na sednici Skupštine Srbije.
Kako objašnjava, za tela koja su pod kontrolom partija i dalje nema ograničenja do 500.000 evra, da su podneli zahtev do 3. marta 2014. godine, da su dostavili dokaze da je imovina bila ikada njihova ili da su imovinu stvarali ili kupovali. Antić ističe da je uvedena i „skandalozna odredba koja je već ugrađena u ekspresne izmene Zakona o konverzijama korišćenja u svojinu“, gde Agencija za restituciju „treba bez sprovedenog postupka da izda potvrdu da se neka imovina ne može vratiti, da bi je prigrabilo javno preduzeće ili opština“.
– To je moguće uraditi samo za imovinu koja ne postoji, a ako ne postoji, onda se ne može ni poklanjati partijama. Opštine, gradovi, javna preduzeća, dobijaće na poklon, bez ikakvih ograničenja, koliko god žele državne imovine, koju već decenijama besplatno koriste, samo će trebati da je popišu, što nisu uradili u poslednjih 25 godina, sada sa po sedmi put produženim rokom od dodatnih godinu dana, smatra Antić.
Najnovije izmene i dopune zakona o vraćanju oduzete imovine predstavljaju, prema njegovim rečima, situaciju „totalnog kontinuiteta komunističke ideologije“, te da se ne smeju imati ekonomski slobodni pojedinci, „izuzev „naših“, bilo da su oni SPS, SRS, DS, SNS, isto kao i SKJ“.
– Kao što smo imali falične i koruptivne takozvane procese privatizacije, tako imamo samo delimičnu naturalnu restituciju, poljoprivrednog zemljišta, lokala, ponekih kuća i stanova, kao vid suštinske privatizacije, kojom se kolektivna neodgovornost nad imovinom pretvara u pojedinačnu ličnu odgovornost nad imovinom i kojom se stvara večiti i stabilni poreski obveznik, nasuprot socijalističkih direktora, zaključuje Antić.
Gordana Dunđerski, potražiteljka iz Novog Sada, ističe da kada je najavljen postupak restitucije i donošenje zakona koji će regulisati to pitanje, najavljeno je to kao ispravljanje istorijske nepravde.
– Kako je vreme odmicalo, sve je bilo jasnije da će to biti „konačno rešenje“, a da je država tome pristupila kao nametnutoj obavezi koju nevoljno mora da ispuni. Država kao institucija, tako i društvo, nije pokazalo nikakvo pravo interesovanje za ovo, ni tada ni sada, kaže Dunđerski. Prema njenim rečima, restitucija se posmatra „kao nešto što se desilo nekom drugom“, te da je na taj način, „bez šireg društvenog odjeka“, država donela zakon i „krenula u proces koji je sve, ali ne ono što bi trebalo da bude“.
– Nije važno da li je ljudima oduzeto ovoliko ili onoliko, činjenica je da im je uzeto gotovo sve. Oduzeta im je egzistencija i svi su doživeli, ni krivi ni dužni, društvenu stigmu, praktično, oduzeto im je pravo na normalan život. Moja familija nije mala, svako je ostao bez imovine, veće ili manje. Restitucija u bilo kom obliku, naturalnom a pogotovo kada se priča o nekom obeštećenju je više nego simbolična. Ljudi ni ne znaju da je okosnica ukupne posleratne „obnove i izgradnje“ bila imovina, što fabrike, što zemlja tog nesrećnog sveta, i to je ustvari prošlost sa kojom treba da se suočimo, zaključila je Dunđerski.
Ni okupatori nisu oduzimali imovinu
– Čak ni okupatori, bilo Nemci ili Mađari, nisu oduzimali pravo vlasništva. Oni su postavljali svoju upravu koja je koristila zemlju i fabrike za njihove potrebe, a sami vlasnici nisu imali nikakva prava u svemu tome. U suštini, to je spasilo mnogo štošta od razaranja i devastacije. Tako je 1945. nova vlast nastavila tamo gde je okupaciona 1941. započela, samo što je ljudima oduzeto vlasništvo, po raznim osnovama i što su svi listom označeni „saradnikom okupatora“, istakla je Gordana Dunđerski.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
