Dubravka Stojanović: Važan pomak u radu evropskih institucija

… ali bilo bi značajno da se utvrde i mehanizmi koji bi došli kao posledica takvih osuda, kaže za Danas istoričarka Dubravka Stojanović, komentarišući navode iz nedavno objavljenog izveštaja Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije pri Savetu Evrope. U tom dokumentu analizirana su zakonodavna pitanja, rasistički i homo-transfobični govor mržnje, nasilje i integracijske politike.

Naša sagovornica upozorava na dvojako ponašanje evropskih institucija.

– Ne mogu određene vrednosti i principi da važe samo za države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji, pa kad neka zemlja postane članica može da se opusti i prepusti najnižim političkim strastima, ističe Dubravka Stojanović.

Prema mišljenju Nedima Sejdinovića, predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine, „nažalost, prisustvujemo eskalaciji govora mržnje, netolerancije, ksenofobije u celoj Evropi, a posebno su zahvaćene zemlje koje nemaju demokratsku tradiciju, svejedno da li su članovi EU ili ne“.

– Pogledajmo države takozvane „višegradske četvorke“, koje su u jednom trenutku bile primer uspešne demokratske tranzicije i progresizma, a sada su se dominantno vratile na retoriku 19. veka. Pa čak i zemlje zapadne Evrope teško izlaze na kraj sa ovim fenomenima, bez obzira na razvijene demokratske institucije i visoku građansku svest da nacionalizam, rasizam i ksenofobija dubinski uništavaju društvo. Hrvatska je, kao i Srbija, zemlja sa neznatnom demokratskom tradicijom, a na vlasti su takođe desničari, od kojih se mnogih sećamo po govoru mržnje i simpatiziranju raznih zločinačkih organizacija iz prošlosti. Treba, međutim, reći da je u Hrvatskoj jaka i alternativa, jedan deo političke i intelektualne elite koja se hrabro suprotstavlja ovim tendencijama. Generalno, glavni uzrok u eskalaciji mržnje u nekom društvu uvek se nalazi u vlasti, ali i u nedostatku hrabrosti i aktivizma društvenih činilaca i građana da mu se oštro suprotstave, zaključuje sagovornik Danasa.

U izveštaju Saveta Evrope ukazuje se na „porast nacionalizma, koji često ima oblik hvale ustaško-fašističkog režima, naročito kod mladih u Hrvatskoj“. Istovremeno, kritikuje se „neadekvatan odgovor hrvatskih vlasti na sve veću netrpljivost, koja se vrlo često ne smatra kažnjivim delom“. „Iako je poboljšana pravna zaštita kada je reč o zločinima počinjenim iz mržnje kroz izmene i dopune zakona, što uključuje novu odredbu kojom se kriminalizuje nasilno ponašanje na javnim mestima, zakonodavstvo iz domena zločina počinjenih iz mržnje retko se primenjuje…. Tela zadužena za sprovođenje zakona imaju neretko nedostatak znanja i stručnosti“, konstatuje Savet Evrope.

U dokumentu se ističe da se „nacionalne strategije za uključivanje Roma samo delimično sprovode“. „Romi se i dalje suočavaju s visokim stepenom socijalne isključenosti, a podaci upućuju na zaključak da je njihov pristup tržištu rada zabrinjavajuće nizak, dok su stope napuštanja školovanja i dalje visoke“, smatra SE.

S druge strane, Savet Evrope je izrekao pohvale Hrvatskoj na donošenje novog zakonodavnog okvira za LGBT osobe, ali je naglasio da su „predrasude protiv njih i dalje široko rasprostranjene, tako da one doživljavaju različite oblike diskriminacije u svakodnevnom životu“.

Preporuke vlastima

Na listi preporuka Saveta Evrope nadležnima u Hrvatskoj navodi se da bi vlasti trebalo da u svim školskim programima uvedu obavezno obrazovanje o ljudskim pravima u okviru građanskog vaspitanja, naročito u vezi sa pravima jednakosti i zabrane diskriminacije. U tom kontekstu, ističe se da je nužno osmisliti odgovarajuće udžbenike, kao i povećati zalaganje nastavnika. Istovremeno, poručuje se da Nacionalna strategija za uključivanje Roma treba da bude praćena „ocenom svih integracijskih projekata sprovedenih u proteklih nekoliko godina, na temelju sveobuhvatnih podataka o ravnopravnosti“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.