Em pandemija, em siromašne, pa još i tučene 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIĆ

U prvom i jedinom istraživanju rađenom na temu položaja žena iz marginalizovanih grupa tokom pandemije više od pet stotina ispitanica sa područja Vojvodine pružilo je podatke o tome kako su preživljavale u tom periodu.

Istraživanje pod nazivom „Uticaj kovid 19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini“ je pokazalo da su žene sa invaliditetom, starije žene, žene na selu, Romkinje i samohrane majke imale problem u korišćenju ekonomskih mera jer se uglavnom oslanjaju na sticanje prihoda u okviru neformalnih ekonomija, nemaju lične karte i druga lična dokumenta, nemaju račune u bankama, nemaju status zaposlenih lica, rade neprijavljene, rade na selu pomažući u domaćinstvu.

Tokom vanrednog stanja čak 78 odsto žena nije radilo a svakodnevno su se borile da obezbede minimum mera zaštite od virusa.

Istraživanje je sprovela Multietnička feministička mreža pod liderstvom Romkinja u Vojvodini, u periodu jun-avgust 2020. godine, a ispitano je 537 žena iz Novog Bečeja, Bečeja, Zrenjanina, Taraša, Elemira, Melenaca, Kumana, Pančeva, Jabuke, Kačareva, Novog Sada i Kovačice.

– Moj suprug i ja smo zbog kovida zadržani tri nedelje na lečenju u bolnici. U bolnici smo doživeli veliku neprijatnost, osoblje je bilo veoma neljubazno i nismo mogli da dobijemo osnovne informacije o svom stanju. Ostajali bismo bez hrane jer je nije bilo dovoljno. Nas više je ostajalo bez ručka ili večere jer nisu dobro izračunali koliko je potrebno. Ako bi i dobili jelo, to bi bilo po dva prazna parčeta hleba. Tortura se završila na svu sreću dobro, pušteni smo kući posle dodatnih testiranja – priča Danica Jovanović, predsednica Multietničke feminističke mreže.

Udruženje Roma Novi Bečej, SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina, zabeležio je porast prijava nasilja u aprilu za 20 odsto, maju 20 odsto i u junu za 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Tome je doprinelo i dobijanje podrške za pružanje usluga dostupnih 24 sata, putem četiri nova mobilna broja kako bi se pripadnicama manjina u Vojvodini omogućio pristup uslugama i preko aplikacija Viber, Mesindžer, Instagram.

Pokretanje ove podrške je omogućilo sagledavanje povećanih potreba žena za podrškom u periodu pandemije, koje je izazvano osećanjem panike, anksioznosti, straha od bolesti, izolacije, straha od uspostavljenih mera.

Istraživanje je pokazalo i da su mere tokom vanrednog stanja ograničile mogućnost ženama da prijave nasilje, zatraže pomoć, pobegnu iz doma i primene druge strategije samozaštite kojima se uobičajeno služe u akutnim situacijama nasilja, što pojačava njihov osećaj bespomoćnosti.

– Sakupljam sekundarne sirovine. Kada sam došla kući, isključili su mi struju zbog 6.000 dinara duga. Bez struje sam bila 22 dana kao u zatvoru, sedela sam u mraku. Kako da platim kada ne idem nigde da zaradim, vanredno je stanje? Što se tiče institucija, oni su mi se smejali, rekli su u Elektrovojvodini da ih ne interesuje, ispričala je svoje muke tokom pandemije četrdesettrogodišnja ispitanica iz Novog Bečeja.

Istraživanje je pokazalo i apsurd da je formalno došlo do smanjenja nasilja u porodici prema podacima institucija, a stvarno je nasilje bilo u porastu, ali se smanjila mogućnost njegovog prijavljivanja.

Žene koje su i ranije bile izložene nasilju u porodici bile su u još većem riziku, jer su bile primorane da mnogo više vremena provode sa nasilnicima, kojima je zabrana kretanja pružila još veće mogućnosti za ispoljavanje nasilja i demonstraciju moći.

Porodične tenzije

Zabeležen je i nešto veći stepen povratnika iz inostranstva a suočavanje sa pogoršanjem materijalne situacije, povratak u siromaštvo iz kojeg su pobegli, dovodilo je do porasta porodičnih tenzija koje su često eskalirale nasiljem. Stigmatizacija osoba koje su u jeku epidemije iz Italije dolazile kućama bila je veoma izražena u lokalnim zajednicama, tako da je identifikovano i grupno nasilje usled straha i dezinformacija koje su se početkom pandemije širile.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.