Eskalacija antisemitizma širom Evrope 1Foto: coe.int

Nedavna eskalacija antisemitskih napada zahteva odgovor širom Evrope. Vlade bi trebalo da udruže snage kako bi sprečile nove talase antisemitizma, kroz suprotstavljanje govoru mržnje na internetu i kroz podršku podučavanju o Holokaustu i ljudskim pravima.

Poslednjih nedelja zabeležen je alarmantan porast antisemitizma u nekoliko evropskih zemalja, u vezi sa izraelsko-palestinskim sukobom.

Jevrejske organizacije i predstavnici vlada, na primer u Nemačkoj i Britaniji, izrazili su zabrinutost zbog do sada nezapamćenih nivoa mržnje prema Jevrejima na ulicama i na internetu.

Sinagoge su vandalizovane, a izraelske zastave spaljivane.

Ovi incidenti predstavljaju povećanu pretnju jevrejskom životu u Evropi i jevrejski građani i dalje strahuju za svoju sigurnost.

Potrebna je odlučna akcija kako bi se sprečili dalji talasi nasilja i agresije povrh ove rastuće plime antisemitizma.

Na nacionalnom nivou, neke vlade su preduzele različite mere, poput pojačane policijske zaštite jevrejskih zajednica. Na međunarodnom nivou, vlade bi trebalo da pojačaju saradnju kako bi se suočile sa novim talasima antisemitizma koji prelaze nacionalne granice.

Dve ključne oblasti delovanja su borba protiv nedozvoljenog govora mržnje na internetu i sprečavanje antisemitizma kroz podučavanje o Holokaustu i sećanje na njega.

Sloboda izražavanja je jedno od najvažnijih osnovnih prava zaštićeno članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ali ovo pravo nije neograničeno, posebno u pogledu poricanja Holokausta, rasizma i podsticanja na nasilje.

Pretnje smrću, poput onih koje su masovno objavljivane protiv Jevreja poslednjih nedelja, posebno su opasne jer se eksponencijalno šire i na kraju mogu dovesti do nasilja i ubijanja, poput napada na sinagogu u Haleu u Nemačkoj, 2019. godine.

Antisemitski govor mržnje na internetu mora biti kažnjen na isti način kao što bi fizički zločini bili kažnjeni, a internet platforme bi trebalo da uklanjaju nedopuštene antisemitske i rasističke sadržaje i to brzo i sistematski.

To očigledno još uvek nije slučaj, što pokazuje tekuća pravna bitka u Francuskoj između Unije jevrejskih studenata (UEJF) i Tvitera.

UEJF se žali da Tviter nije uklonio nedozvoljeni sadržaj u roku od 3 do 5 dana od kada su ga korisnici prijavili. Prema UEJF-u, samo oko 20% očigledno antisemitskih ili rasističkih objava je izbrisano poslednjih meseci.

UEJF takođe kritikuje Tviter zbog toga što nije bio transparentan u pogledu toga kako i sa kojim ljudskim i digitalnim resursima moderira nedozvoljeni sadržaj.

Ročište o ovom slučaju održano je protekle nedelje u sudu u Parizu (Tribunal Judiciaire de Paris), a odluka se očekuje kasnije ove godine.

Nekoliko vlada planira novo ili ažurirano zakonodavstvo za borbu protiv nedozvoljenog govora mržnje onlajn.

Na nivou Evropske unije, Akt o digitalnim uslugama Evropske komisije predlaže da internet platforme preuzmu veću odgovornost za sadržaj koji šire.

U isto vreme, Savet Evrope priprema sveobuhvatnu preporuku za svojih 47 vlada o tome kako se boriti protiv govora mržnje iz perspektive ljudskih prava.

Vodič će se nadovezati na relevantnu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava i posvetiće posebnu pažnju onlajn okruženju.

Nivo i priroda antisemitizma i izražavanja antisemitizma znatno se razlikuju među evropskim zemljama, ali postoji široki konsenzus da borba protiv antisemitizma treba da obuhvati sve delove društva, uključujući medije, sport, omladinski rad i obrazovanje.

Pravno neobavezujuća radna definicija antisemitizma, koju je 2016. godine usvojila Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA), pokazala se kao praktično i korisno sredstvo koje daje primere savremenih manifestacija antisemitizma i time pomaže u podizanju svesti.

Evropska komisija treba da predstavi prvu strategiju EU posvećenu borbi protiv antisemitizma do kraja ove godine, koja je namenjena dopunjavanju i podršci naporima država članica EU.

Paralelno sa tim, telo za borbu protiv rasizma Saveta Evrope, ECRI (Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije), priprema specifične preporuke vladama o borbi protiv antisemitizma koje će uključivati smernice za kreiranje politika, mere prevencije, zaštitu jevrejskih zajednica i primenjivanje zakona.

Podučavanje o antisemitizmu i Holokaustu sastavni je deo obrazovanja o ljudskim pravima.

Stoga Savet Evrope takođe radi na preporuci vladama koja ima za cilj promociju nastave i učenja o istoriji Holokausta i održavanje sećanja na nacističke zločine i njihove žrtve.

Uzimajući u obzir da je sve manje preživelih Holokausta koji mogu neposredno da svedoče, predlažemo interdisciplinarni pristup sećanju, uključujući istorijske dokumente, mesta sećanja, medije, muziku, umetnost i književnost.

Sve ove inicijative su ključne u trenutku kada je antisemitizam u porastu. Treba ih sprovesti bez odlaganja.

Trebalo bi da učinimo sve što možemo da sprečimo ponavljanje stravičnih izražavanja antisemitizma koje smo videli u poslednje dve nedelje. Zaštita Jevreja i jevrejskog života deo je naših zajedničkih evropskih vrednosti.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Eskalacija antisemitizma širom Evrope”

  1. Zašto se jevrejskom narodu daje puno pravo da iseljava i proteruje Palestince, čak se zabranjuje kritika njihovih postupaka? Zločin je uvek zločin, bez obzira ko ga čini.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.