Evropska komisija uspostavila monitoring u slučaju ATP Vojvodine 1Foto: Stanislav Milojkovic

U slučaju ATP Vojvodine, privatizacije sa „liste od spornih 24“ u poslednjih desetak godina pokrenuto je više od 30 sudskih sporova a petnaestak njih u postupku je duže od decenije i okončanje im još nije na vidiku.

Jedan od pet najvećih predmeta, po oceni Evropske komisije jedini u kome je oštećen investitor a ne država, i dalje je u raljama političkih pritisaka. To sprečava sudove da donesu odluke u kojima bi za pojedine situacije označili krivca i odredili odštetu. Slučaj koji su na početku pratili gotovo svi mediji, nije izgubio pažnju javnosti, ali zbog uređivačkih politika, veliki broj novinara više ne prisustvuje ročištima, neki od njih tvrde čak i da im urednici tu temu zabranjuju.

Za razliku od medijskih kuća, službe Evropske komisije su, prema izvorima Danasa, pre izvesnog vremena uspostavile monitoring nad ovim predmetom. Kako tvrdi sagovornik našeg lista iz tih krugova, oni ne žele da se mešaju u pojedinačne slučajeve, ali ih prate jer se kroz njih prelamaju sve slabosti srpskog pravosuđa. Posebno se očitavaju razni kanali političkog pritiska i sprega interesa u strukturama vlasti, čega su sudije svesne i što mnoge od njih sprečava da profesionalno odlučuju. To je naročito izraženo u parnicama gde se sudi zbog nastale štete. Naizgled jednostavni predmeti, gde je jasno da Grad Novi Sad nije ispoštovao ugovornu obavezu zbog koje su preduzeća i investitor pretrpeli milionsku štetu, zaglavljeni su u sistemu po nekoliko godina, promenilo se u njima više sudija a da odluka još nije doneta. Zbog toga i zvaničnici EU u susretima sa srpskim vlastima neprestano ističu problem nepoštovanja ugovora i nezaštićene imovine, što je kočnica za uspostavljanje povoljnijeg privrednog ambijenta. I do sudija i tužilaca dopiru ove primedbe Evropske komisije, stručna javnost takođe reaguje, sve češće se javljaju i ljudi iz pravosuđa koji žele da sačuvaju nezavisnost treće grane vlasti.

Podsetimo, Ilija Dević kupio je ATP Vojvodinu 2004. i u prvoj godini ispunio investicioni plan a potom proširio broj međugradskih i međunarodnih linija, kupio novih 30 autobusa na lizing i zaposlio još 200 radnika. Bila je to jedna od retkih privatizacija u kojima novi vlasnik nije otpuštao zaposlene već je odmah širio delatnost. Dve godine kasnije, Dević je sa tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković potpisao ugovor prema kome je on trebalo da izgradi novu međumesnu i međunarodnu autobusku stanicu sa servisom, na placu ATP Vojvodine, a obaveza gradskih vlasti bila je da premeste saobraćaj kako bi nova lokacija mogla da se koristi. Ta obaveza nije proisticala samo iz ugovora sa Devićem, već je bila predviđena i Generalnim planom Novog Sada, s obzirom na to da se stara (i sadašnja) stanica nalazi na ekološki i urbanistički neadekvatnom mestu. Ipak, Grad svoju obavezu nije ispunio, pod pritiskom kreditnih rata ATP Vojvodina je otišla u stečaj, oko 500 zaposlenih na biro rada. Više od deset godina Dević pokušava da zaštiti uloženi kapital, šteta se meri desetinama miliona evra, ali domaće pravosuđe sa tim predmetom još uvek teško izlazi na kraj.

Indikativno je da se u jednom trenutku, nakon bezbroj suđenja i šetanja predmeta od nižeg ka višem sudu, došlo do pravosnažne izvršne presude kojom je Grad trebalo ATP Vojvodini da isplati oko 14 miliona evra ne računajući kamatu, što bi zatvorilo stečaj, poverioci bi bili namireni a preduzeće bi nastavilo sa radom. Država je, međutim, pokrenula reviziju, ugovor Grada sa Devićem proglašen je ništavim a sud je u tom postupku, bez dodatnog veštačenja, utvrdio da je ATP Vojvodina ipak pretrpela štetu i odlučio da ona iznosi oko četiri miliona evra. Taj iznos odnosio se na period manji od pet godina i samo na poslovanje autobuske stanice bez servisa. Sud je u reviziji tada zaključio kako se dosuđenim iznosom zaustavlja krug dalje naplate.

Pravnici i stručna javnost ističu da se na poštovanju obaveza, posebno kada su utvrđene ugovorom, zasniva čitav pravni sistem. To je i osnova društvenog morala, od toga zavisi pravna sigurnost, sva imovinska prava pa i sam pravni poredak. Od toga zavisi i moralni kredibilitet društva. Ako se obaveze ne poštuju, naročito ako ih ne poštuje država, bez obzira o kom nivou vlasti se radi, tada ona sama šalje poruku da nešto ne valja u pravnom sistemu koji je sama kreirala. Kada nastane šteta, uvek se postavlja pitanje ko će je platiti. Po pravilu, štetu plaća onaj ko je kriv, ko nije hteo da ispuni svoju obavezu. Šteta se plaća i u slučaju kada se obaveza proglasi ništavom, samo se u tom slučaju raspravlja ko je koliko kriv za ništavost. Pravnici dalje ukazuju da je osnovna funkcija sudova da štite prava iz ugovora i pitaju koliko hrabrosti i profesionalnog integriteta mora da ima sudija pred kojim stoji odluka da li se država može pozvati na ništavost ugovora u čijem je zaključivanju i sama učestvovala. Pitaju i da li je moguće da država ne izvrši svoju obavezu a da istovremeno ne plati time nastalu štetu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Evropska komisija uspostavila monitoring u slučaju ATP Vojvodine”

  1. Još jedan primer kako Država krši javni moral a tiče se takođe ugovora ali ugovora o radu.U Muzičkoj školi u Subotici, predavao sam italijanski jezik na određeno vreme 4 godine. Poslednji u nizu ugovora o radu zaključen je između Škole i mene dana 01.septembra2012 godine, na period do 31.08.2013 godine. Ovaj ugovor o radu nikada nije raskinut.
    Škola me je 10 meseci pre isteka tog ugovora isterala sa posla bez sprovedenog opšteg upravnog postupka. Na svom sajtu Škola je dana 01.11.2012 godine, na Sve Svete, (tradicionalno neradni dan za sve javne ustanove na teritoriji Opštine Subotica) objavila ime Ane Krstić, budućeg predavača italijanskog jezika, inače vaspitačice stalno zaposlene sa punim radnim vremenom u Učeničkom domu u Subotici. Dana 06.11.2012, uručeno mi je prvostepeno rešenje o prekidu radnog odnosa bez prethodno provedene usmene rasprave i traženog mišljenja sindikata. Za vreme dok je trajao postupak po prigovoru isteran sam sa radnog mesta kao uzoran radnik koji je prijavio kriminal muzičke škole vezano za falsifikovane školske dnevnike i kriminalno postavljanje vd.direktora. Sudovi su postupali protivzakonito i nemoralno i sami su krivotvorili spise.
    Da zaključim: Partokratija nije ništa drugo nego, ogoljeni fašizam zasnovan na demagoškom, tobožnjom antifašističkom diskursu. Da bi se Deliću naknadila šteta potrebno je utvrditi pravog krivca za nastalu štetu. Kako su štetočine homogenizovane u vladajućoj partiji, naivno je očekivati da oštećeni ostvari svoje pravo u nakaznom sistemu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.