Francuska i Nemačka protiv prečica za Beograd

Prema rečima naših sagovornika, Pariz i Berlin smatraju da „ne može biti nikakvih prečica“ kada je reč o vladavini prava u nastavku evropskog puta Beograda, a s takvim stavom saglasne su i baltičke države – Litvanija, Letonija i Estonija.

„Mada se rešavanje kosovskog pitanja smatra ključnim za dalji napredak Srbije u evropskoj integraciji, navedene zemlje gotovo podjednak akcenat stavljaju na ispunjavanju kriterijuma iz poglavlja 23 i 24, od čega će zavisiti i tempo otvaranja preostalih pregovaračkih poglavlja“, navode diplomate.

Sagovornici Danasa podsećaju i da je prilikom nedavnog susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Parizu predsednik Francuske Emanuel Makron, koji se u najvišim diplomatskim krugovima smatra „vodećom zvezdom u usponu na nebu EU“, između ostalog poručio: „Ako do 2025. godine sve bude urađeno kao što je predviđeno, Srbija će ući u EU, ako ne – nećemo imati ambivalentnosti, a ako stvari budu išle brže, perspektiva može biti drugačija… Treba da gledamo u ključne stvari, jer ako se ništa ne uradi, Srbija nema šanse da uđe, ali ako u vezi sa identifikovanim temama, kao što je vladavina prava i druge, postoji napredak, onda je to moguće. Ako Srbija napreduje još brže, možemo reći da pregovori napreduju i da mogu biti zaključeni.“

Što se gledišta Berlina tiče, naši izvori ističu da će novi ambasador Nemačke u Srbiji, karijerni diplomata Tomas Šild, „pomno pratiti napredak Srbije u kontekstu vladavine prava“.

Sagovornici Danasa očekuju i da će Hrvatska nastaviti praksu uslovljavanja Srbije, uključujući „pravni teren“. U tom kontekstu, podsećaju na ovonedeljnu izjavu poslanika HDZ i bivšeg šefa hrvatske diplomatije Mira Kovača, da će „Srbija pitanje odštete hrvatskim logorašima morati riješiti u sklopu pregovora o priključenju EU“.

Komentarišući Kovačevu poruku, Josip Juratović, poslanik nemačke Socijaldemokratske stranke u Bundestagu, navodi za Danas: „Strašna je brojka od 300 preminulih hrvatskih logoraša u Srbiji od posljedica teškog zlostavljanja, te činjenica da ih je preminulo oko 2.000 jer nisu dočekali puštanje na slobodu, a preostali koji su preživjeli zasigurno zaslužuju odštete.“

– Međutim, ako hrvatska politika želi da do tih odšteta i dođe, mora ići regularno onako kako bi to trebale raditi demokratske zemlje članice EU. A to znači ne ići na skupljanje političkih bodova na logoraškoj nesreći, na postavljanju uvjetovanja ulasku Srbije u EU, čime dovodimo čak u opasnost da do njih uopće ne dođe takvom politikom. Jer Kovač kao diplomata dobro zna da hrvatski logoraši odštetu od Srbije mogu dobiti samo kada Srbija uđe u EU i implementira pravni sustav, kao što je to u EU. Znači, ovo je samo još jedna od klasičnih populističkih magli koja se igra nemilosrdno žrtvama a dio hrvatske politike pokazuje da pristaju na Vučićevu politiku zaoštravanja odnosa, pa i po cijenu igranja emocijama ljudi koji su preživjeli strahote, smatra Juratović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.