Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQ

U okviru buduće finansijske perspektive EU sličan dokument u Evropskom parlamentu već je usvojen, zato se takve mere mogu očekivati i u budućnosti. Ako navedene mere i pravila važe za države članice EU, onda važe i za zemlje kandidate za članstvo u EU, kaže za Danas Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, komentarišući najnoviji zahtev Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) da se pretpristupna finansijska pomoć za države kandidate za članstvo može suspendovati u slučaju da one krše demokratske principe i vladavinu prava.

Naš sagovornik ocenjuje da „bez vladavine prava nema prave demokratije, nema poštenog takmičenja na polju privrede, nema ni prave slobode ljudi“, ali smatra da „kohezioni fondovi ne smeju da budu žrtva nepoštovanja vladavine prava neke države i da evropski fondovi postaju sredstvo za disciplinovanje zemalja“.

– EU fondovi su vezivno tkivo za postojanje EU. Blokiranjem, smanjivanjem i uklanjanjem kohezionih fondova nećemo kazniti vlade koje vode navodno kontroverzne politike, ali ćemo uzeti razvojni novac regionima i opštinama – i tako direktno ljudima na terenu. Kohezioni fondovi treba da smanjuju razlike između siromašnih i bogatih regiona u Europi i da zaustave selidbu mladih ljudi u najrazvijenije zemlje EU. Bez mladih ljudi nema mogućnosti za brz razvoj i biće sve više nacionalizma pa i više evroskepticizma. Uveren sam da je potrebno više dijaloga između političara različitih zemalja i da se moramo više slušati i poštovati. Uveren sam, takođe, da bi EU mogla da pronađe i druge – više političke i delotvorne instrumente, kojim bi mogla da vrši pritisak na vlade tih zemalja da počnu pažljivije da slede temeljne vrijednosti EU. To naročito važi za zemlje kandidate za EU, jer neće dobiti zeleno svetlo za ulazak u EU ako ne poštuju pravila Unije. Bez prave demokratije u zemlji nema ulaska u EU, konstatuje Franc Bogovič.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu te države u EU, kaže za Danas da su „zabrinjavajući trend i nazadovanje demokratije i vladavine prava koji traju u kontinuitetu dugi niz godina konačno natjerali EU da razmisli o radikalnijim mjerama i tako izvrši pritisak na zemlje kandidate da pokažu svoju spremnost da ispune političke kriterijume u praksi“.

– Inicijativa Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta se poklapa i sa naporima EU da spriječi kršenje principa vladavine prava i u sopstvenom dvorištu, odnosno sa uredbom koja je nedavno potvrđena u Evropskom parlamentu. Povezivanje lošeg stanja vladavine prava sa suspendovanjem pretpristupne pomoći može da bude podsticajno i „zdravo“ za demokratiju. Međutim, ovakav pristup morao bi da bude praćen i unaprijeđenim monitoringom, jasnijim ocjenama o stanju vladavine prava i preciznim smjernicama sa EU nivoa za unapređenje vladavine prava na Zapadnom Balkanu. Na taj način će se stvoriti bolji okvir za uslovljavanje, jasnija slika o učinku i precizno mapiranje problema, odnosno osnova za jasno definisanje mjera kako država može da „odblokira“ pretpristupnu pomoć ako do nje dođe. Stoga ovu inicijativu smatram pozitivnom, ocenjuje naša sagovornica.

Marović napominje da „pod uslovom da ovakav set mjera bude potvrđen i usvojen, može biti i kontraproduktivan, u smislu okretanja balkanskih autokrata od same Unije, budući da je većina njih zainteresovana isključivo za finansijski aspekt integracije – ipak, odustajanje od evropske agende je opasan korak, gotovo sigurno vodi ka gubitku podrške građana i kao takav je rizičan za bilo koju političku elitu“.

Procedura usvajanja uredbe

AFET je ove sedmice usvojio stav o trećem Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA III). Kako je preneo portal European Western Balkans,

u okviru ovog predlog našla se i odredba o uslovljenosti, što znači da bi se zemlje u procesu proširenja koje „skreću sa puta demokratije, vladavine prava ili ljudskih prava“ suočile sa jasnim posledicama u smislu EU finansiranja. „Evropska komisija treba da suspenduje ili delimično obustavi pomoć EU u slučajevima konstantnog kršenja jednog ili više kriterijuma iz Kopenhagena od strane zemlje u procesu pristupanja“, navode u Odboru za spoljne poslove EP, piše EWB. Konačna pozicija Evropskog parlamenta koja sadrži mandat za ulazak u pregovore sa Savetom trebalo bi da bude usvojena 2. marta na plenarnom zasedanju u Strazburu. Da bi stupio na snagu, konačni tekst ove uredbe mora biti dogovoren između Evropskog parlamenta i Saveta EU.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi