Foto: FreeImages

Istina, početkom ovog meseca po drugi put je u prvom stepenu odlučeno o zatvorskim kaznama koje su izrečene glavnim akterima ove priče. Tako je Miodrag Đorđević, bivši direktor Agencije za privatizaciju, a u ovom slučaju kao predsednik komisije koja je utvrđivala da li je kupac ispunio ugovorne obaveze, osuđen na dve i po godine zatvora, a po dve godine dobilo je i dvoje njegovih saradnika, članova te komisije, Aleksandar Vučetić i LJiljana Mlađan. Uz to, zbog zloupotrebe službenog položaja, sud je zabranio okrivljenima da obavljaju delatnosti koje su u vezi sa rukovođenjem tuđom imovinom, zbog bojazni da bi to bilo opasno. NJih je tužilaštvo teretilo da su kupcu omogućili neosnovanu korist od preko 29 miliona dinara, jer su mu kao obaveznu investiciju prihvatili objekte koji nikako nisu mogli da doprinesu boljem poslovanju preduzeća. Da li će ta kazna ostati, za sada je neizvesno jer optuženi imaju pravo žalbe pred Apelacionim sudom, koji je već jednom gotovo istovetnu presudu vratio natrag na ponovno odlučivanje.

Podsetimo, Tehnohemija je 2003. godine prodata konzorcijumu dva fizička lica, Veljku Žižiću i Ristu Gojkoviću, na šest rata po ceni od 280 miliona dinara što je po tadašnjem kursu iznosilo oko četiri miliona evra, i uz obavezu da u poslovanje firme u roku od godinu dana investiraju 29 miliona dinara.

– Kupci su platili više od pet rata, ali investicionu obavezu nisu izvršili. Naime, Gojković je navodno gradio vilu na Senjaku i prvo je polovinu te zgrade pokušao da prebaci na Tehnohemiju kao svoje ulaganje, iako to nije poslovni objekat i ni na koji način nije moglo da doprinese razvoju preduzeća. Revizori novog vlasnika, istovremeno su odredili ekstremno visoku cenu za objekat kako bi dostigli traženi iznos ulaganja. Agencija se dvoumila oko priznavanja te investicije, u jednom trenutku ju je prihvatila, ali i osporila dve godine kasnije, pa je kupac sam povukao taj ulog. Zamenu je našao kupujući neku ruinu od zgrade u Beloj Crkvi i opet uz podršku revizora koji je procenio nerealno visoku vrednost tog objekta, pokušao da to prikaže kao izvršenje svoje obaveze. Iako je ugovor sa tim konzorcijumom na kraju 2008. godine raskinut, čitava procedura je predugo trajala, firmi je naneta velika šteta, ona je uništena i na kraju je završila u stečaju – kaže za Vladavinu prava Danas Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, koji se u praćenje toka tog predmeta uključio 2010. godine, zahtevajući od Vlade da slučaj preispita.

Neprikladna delatnost

Činjenica je da Agencija nije imala osnova da prihvati deo vile na Senjaku koju je kupac pokušavao da prikaže kao investiciono ulaganje. Činjenica je i da ugovor nije ispunio, uprkos tome što je rate uredno isplaćivao. Međutim, u ovom slučaju, javnost se pitala i nije li raskidu ugovora doprinela činjenica da je plac Tehnohemije bio tik uz Luku Beograd, koja je u to vreme razvijala planove za izgradnju „Grada na vodi“. Tim projektima bio je potreban i deo lokacije na kojoj se nalazila Tehnohemija, ali im zbog prirode njene delatnosti takođe nije odgovaralo da ona nastavi sa radom. Mogle su se čuti i tvrdnje da je i na vlasnika Tehnohemije, i na menadžment luksemburškog fonda Fond Brif, koji je imao parcelu na drugoj graničnoj liniji sa Lukom, bilo pritisaka kako bi promenili delatnost i bavili se nečim „prikladnijim“ lokaciji planiranog naselja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.