Ko treba da vodi pravosuđe 1Foto: Medija centar

Bolje bi bilo da Ustav, umesto sudske vlasti, predviđa pravosudnu vlast koju bi činili sudovi i javna tužilaštva. Sada su ta dva pravosudna organa razdvojena, a sve dok je tako neće imati snagu da se odupru političkim uticajima ostale dve vlasti. To naročito važi za javna tužilaštva.

Pošto ona svakako nisu deo ni zakonodavne ni deo sudske vlasti, ne može se izbeći zaključak da su u korpusu izvršne vlasti, što ovu tvrdnju i čini validnom.

Sudovi su, po Ustavu, samostalni i nezavisni u svom radu, a da bi takvi bili i u stvarnosti neophodno je neutralisati poluge političkog uticaja na nosioce sudijske funkcije.

To bi se moglo postići: ako prvi izbor sudija, čiji mandat traje tri godine, ne bi bio u nadležnosti Narodne skupštine; ako u Visokom savetu sudstva ne bi bili predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i ministar pravde; ako predsednike sudova ne bi birala Narodna skupština.

Javna tužilaštva su, po Ustavu, samostalni inokosni organi, a morali bi, poput sudova, postati i samostalni i nezavisni kolektivni organi.

Takvi bi bili: ako bi njihov rad bio lišen hijerarhije i subordinacije; ako bi javni tužioci postali predsednici javnih tužilaštava; ako bi zamenici javnih tužilaca postali javni tužioci; ako bi odnos javnih tužilaca i predsednika javnih tužilaštava, bio isti kao i odnos sudija i predsednika sudova.

Postoje sudovi opšte i posebne nadležnosti.

Opštu nadležnost vrše: osnovni sudovi, viši sudovi i apelacioni sudovi. Posebnu nadležnost vrše: Upravni sud, privredni sudovi i prekršajni sudovi.

Najviši sud u Republici je Vrhovni kasacioni sud. Bilo bi korisno da se posebnim sudovima pridruže radni sudovi, jer radni sporovi u sudovima opšte nadležnosti traju znatno duže od razumnih rokova.

Najvišem sudu treba vratiti naziv Vrhovni sud, pošto ne donosi samo kasatorne (ukidajuće) odluke, nego i preinačujuće.

Prekršajni sudovi su tek pre desetak godina postali deo sudske vlasti. Dotle su, kao prekršajni organi, bili u nomenklaturi izvršne vlasti, koja je na njih vršila direktan uticaj.

Tada im je Vučić, kao radikalski ministar informisanja, na svakodnevnim jutarnjim brifinzima, izdavao naloge za izricanje nepodnošljivo nepravednih kazni predviđenih ošešeljenim Zakonom o javnom informisanju.

Zato verujem da je i kao predsednik Republike bio zadovoljan što su prekršajni sudovi prema učesnicima protesta zbog ponovnog uvođenja policijskog časa, postupali kao Ustavom zabranjeni preki sudovi.

Ako bi sudovi i javna tužilaštva postali pravosudna vlast, onda bi njihovu zajedničku samostalnost i nezavisnost obezbeđivao jedinstveni Visoki savet pravosuđa.

Njegovim ustanovljavanjem prestali bi da postoje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Zajednički garant samostalnosti i nezavisnosti sudova i javnih tužilaštava, bio bi znak njihove spremnosti da se sabrano odupru uticaju dnevne politike.

Na putu ka tom cilju, prvi koraci bi mogli biti – izbor dr Miodraga Majića za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i izbor dr Gorana Ilića za Republičkog javnog tužioca.

Oni bi znanjem, čašću i hrabrošću podsticali nosioce sudijske i javnotužilačke funkcije da budu dostojni uzvišenog poziva koji ih ovlašćuje da odlučuju o: slobodi i neslobodi, istini i laži, sreći ili nesreći, pravima i obavezama, odgovornostima i neodgovornostima, svojini i imovini kao i drugim vrednostima i interesima ljudi i njihovih zajednica.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.