Foto: Medija centar

Prirodno je i to što je EU u ovim naporima krenula od sopstvenog dvorišta. Međutim, vladavina prava u ovom dijelu Evrope bi trebalo i te kako da zanima Uniju, zato bi aktivnosti na njenom jačanju trebalo da idu „ruku pod ruku“ i na nadnacionalnom, nivou država članica, ali i zemljama Zapadnog Balkana. Tim prije što je loše stanje vladavine prava stalna prijetnja po bezbjednost regiona i Evrope, kaže za Danas Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore, komentarišući nedavno pokrenutu inicijativu Evropske komisije, osmišljenu u cilju jačanja vladavine prava, uključujući sprovođenje „godišnjih revizija“ u tom domenu. Najavljeni mehanizmi Brisela se, za sada, ne odnose i na države kandidate za članstvo, poput Srbije i Crne Gore, već na zemlje članice EU.

Naša sagovornica ističe da bi neke od novih instrumenata Evropska unija trebalo da prilagodi i primjenjuje ne samo na Crnu Goru i Srbiju, koje trenutno pregovaraju o članstvu u ovoj nadnacionalnoj tvorevini, već i na sve zemlje regiona.

– U odnosu na predviđeni pregled stanja vladavine prava, tako nešto za zemlje regiona već postoji u vidu godišnjih izvještaja Evropske komisije, a ova institucija priprema i polugodišnje izvještaje o stanju u okviru poglavlja 23 i 24. Međutim, postoji ogroman prostor za unapređenje ovih izvještaja, a neki od pravaca su konkretno imenovanje svih elemenata zarobljenosti država, do jasniijeg definisanja smjernica i prioriteta na godišnjem nivou. EU, dalje, za države članice, najavljuje oslanjanje i na nalaze nevladinog sektora, kao i godišnje konferencije sa civilnim sektorom i akademskom zajednicom, a u cilju poboljšanja komunikacione strategije i podizanja svijesti šire javnosti, što je mehanizam koji bi trebalo koristiti i za Zapadni Balkan, ističe Marović.

Jovana Marović ukazuje da je takođe dobra ideja EU o radnoj grupi, koja bi pripremala redovne ministarske sastanke o vladavini prava, „a ti razgovori bi trebalo da se bave i Zapadnim Balkanom“. Kako objašnjava, „logika pronalaženja rješenja prije nego što problem izbije je nešto što bismo i mi na Zapadnom Balkanu voljeli da vidimo kao dio strategije sa nivoa EU za jačanje vladavine prava“.

Evropska komisija je prošle sedmice saopštila da je, na osnovu iskustava stečenih od 2014. godine i nedavno održanih savetovanja, odlučila da pokrene niz mera za dalje jačanje vladavine prava. Kako se naglašava, EK je u proteklih pet godina morala da se suoči sa nizom izazova iz navedenog segmenta, koji je „preduslov da građani uživaju prava zagarantovana pravom Unije i za uzajamno poverenje među državama članicama“. U tom kontekstu, navode se rezultati novog istraživanja Evrobarometra, koji pokazuju da 89 odsto građana EU smatra da je vladavina prava vrlo važna i da ju je potrebno poboljšati.

Najavljeno da će biti utvrđene konkretne inicijative u tri domena: promovisanje kulture vladavine prava, sprečavanje problema u vezi sa vladavinom prava i efikasni odgovori na kršenje vladavine prava. Kako se precizira, u cilju promovisanje vladavine prava, EK će organizovati poseban godišnji dijalog sa civilnim društvom, ojačati saradnju sa Savetom Evrope, drugim međunarodnim organizacijama, te sa pravosudnim mrežama i nacionalnim parlamentima… Što se tiče sprečavanja problema u vezi sa vladavinom prava, EK je odlučila da uspostavi ciklus revizije vladavine prava, uključujući godišnje izveštaje kojima će biti obuhvaćene sve države članice EU. Najzad, ukoliko mere ranog otkrivanja i prevencije ne budu delotvorne, EK će „usvojiti strateški pristup postupcima zbog povrede prava i prema potrebi upućivati predmete Sudu EU“.

Važnost slobodnog delovanja medija

Rezultati istraživanja Evrobarometra pokazuju da više od 80 odsto građana važnom smatra delotvornu zaštitu nezavisnosti pravosuđa, jednakost pred zakonom, primerenu istragu i procesuiranje korupcije, a više od polovine ispitanika (56 odsto) misli da nisu dovoljno informisani o stanju vladavine prava. Istovremeno, više od 80 odsto građana izjavilo da je važno da u okviru vladavine prava mediji i civilno društvo mogu slobodno da deluju i kritikuju vlast bez opasnosti od zastrašivanja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi