Foto: EPA-EFE/ JENS SCHLUETER

… konstatuje se u komentaru organizacija civilnog društva o godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu EU.

Ovaj komentar sačinile su Građanske inicijative, BIRN, NUNS, produkcijska grupa „Mreža“, Edukacioni centar i Transparentnost Srbija, zaključujući da se u oblasti slobode medija uočava, ne samo stagnacija, već i evidentno pogoršanje.

„Praćenje napretka medijskih sloboda iz Poglavlja 23 i oblasti „Slobode izražavanja i medija“ se pokazalo kao nedovoljno jer ne okrivaju pitanja javnih nabavki, državne pomoći, oglašavanja i ostalih oblasti koje suštinski utiču na slobodu medija“, navodi se u njihovom izveštaju.

Zato je pitanje javnih nabavki neophodno posmatrati i kroz aktivnosti iz Poglavlja 5 i Poglavlja 8 – o politici konkurencije. Kroz ovu analizu utvrđeno je da se značajna sredstva medijima i dalje isplaćuju kroz javne nabavke ili direktnu kupovinu medijskih usluga, čak i bez raspisanog tendera. Uz to, „veoma mali broj entiteta prijavljuje državnu pomoć Komisiji za kontrolu državne pomoći“, iako je to zakonska obaveza, stoji u komentaru.

Uticaj države na medije vrši se i putem oglašavanja državnih organa što je moguće posmatrati i kroz Poglavlje 28, o zaštiti potrošača, a ovde se konstatuje da još uvek nisu doneti adekvatni propisi, što otvara prostor za brojne zloupotrebe i pritiske na medije.

„Sredstva se prelivaju iz javnih preduzeća medijima kroz ugovore o sponzorstvima, pojedini ugovori sa medijima sadrže klauzule koje su sa stanovišta nezavisne uređivačke politike i medijskih sloboda neprihvatljive, dok pojedina javna preduzeća i dalje ne dostavljaju javnosti informacije o svom radu“, navodi se u komentaru.

Finansiranje medija putem konkursa za medijske projekte nije ništa bolje uređeno, stoji u ovom izveštaju, jer se često finansiraju projekti koji nemaju dodirnih tačaka sa ostvarivanjem javnog interesa, a nijedna državna institucija nema kompletne ni sistematizovane podatke o procesu sufinansiranja.

Zbog toga organizacije civilnog društva kao preporuku upućuju da Vlada Srbije treba da obezbedi primenu zakona, kao što je izvršenje odluke o gašenju Tanjuga, radi ravnopravnosti aktera na tržištu, ali i dovrši procese privatizacije medija, među kojima se izdvajaju Večernje novosti, Politika i novosadski Dnevnik. Takođe, potrebno je uvesti posebna pravila za državnu pomoć u oblasti javnog informisanja, i evaluaciju konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.

Ugrožena bezbednost i pritisci vlasti

„Novinari se u svom svakodnevnom poslu suočavaju sa političkim pritiscima i nemaju slobodu da obrađuju teme na profesionalan način. Pritisci dolaze, kako iz samih medija, tako i od izvršne vlasti“, zaključuje se delu komentara koji se bavi osnovnim pravima u medijskoj sferi. Oni podsećaju da su zbog drastičnih slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, predstavnici medija zamrzli svoj status u radnoj grupi za podizanje nivoa bezbednosti novinara, a zbog pritisaka vlasti predstavnici struke napustili su i radnu grupu za izradu medijske strategije.

Hitno izmeniti zakone o REM-u

Kao posebno problematična, izdvajaju se i pitanja iz Poglavlja 10 o Informacionom društvu i medijima, čime je obuhvaćen rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U analizi se zaključuje da, osim politizacije izbora članova Saveta REM-a nepoštovanjem procedura za donošenje odluka o članovima, samo regulatorno telo ne vrši svoje osnovne funkcije. „REM ne preduzima nikakve mere kako bi emiteri ispunjavali svoje obaveze po pitanju vrste i kvaliteta programskih sadržaja“, stoji u izveštaju sa preporukom da se promeni način izbora članova Saveta REM-a, da oni budu birani u samo jedan mandat, te da se zakonima uvedu jasnije sankcije kako za medije, tako i za regulatorno telo, u slučaju da ne ispunjavaju svoje zakonske dužnosti.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.