Odgovor na pritiske - kandidovati više sudija i tužilaca 1

Prema ovim navodima državni sekretar Ministarstva pravde obilazio je javna tužilaštva i pojedinim starešinama saopštavao ko su „kandidati ministarstva“ za članove DVT sa preporukom da bi za njih trebalo glasati.

Navodno se i republička javna tužiteljka preko pojedinih tužilaca uključila u kampanju preporučivanja istih onih tužilaca koje je preporučio državni sekretar.

U pisanoj izjavi za RSE, kako navodi portal 021, Ministarstvo pravde (MP) ne pominje tvrdnje UTS da tužioci trpe određene pritiske u ovom procesu, nego je ceo odgovor da je u radu MP u prethodnom periodu jedan od glavnih prioriteta bila reforma pravosuđa i poboljšanje efikasnosti u ovoj oblasti.

Dakle, Ministarstvo pravde je izbeglo da odgovori na pitanja o uticanju i „usmeravanju“ izbornog procesa za članove DVT, a umesto toga ukazuje da su angažovani na reformi i efikasnosti pravosuđa, te da je na osnovu njihovih amandmana 2018. godine Vlada podnela Predlog za izmene Ustava.

Kao da te aktivnosti opravdavaju nedopustivo ponašanje!?

I kao da je u pogledu ustavnih promena o pravosuđu sve usaglašeno između izvršne vlasti, s jedne strane, i sudske grane vlasti zajedno sa strukom i naukom, s druge strane?!

Koliko nam je poznato, UTS nije dobio ni odgovor na dopis koji je uputio Izbornoj komisiji DVT: da su izborni rokovi prekratki i da postoje pritisci u vidu signalizacije tužiocima da se ne kandiduju ili pak lobiranja za određene kandidate.

To što se dogodilo je nedopustivo, a ponašanje odgovornih funkcionera MP i Republičkog javnog tužioca, ukoliko se utvrdi njihovo učešće, su za osudu i odgovornost, zbog zloupotrebe – kršenja pravila izbora.

U pogledu postupka izbora za članove VSS iz reda sudija, Društvo sudija Srbije se više puta obraćala VSS sa predlogom da se otklone nedostaci izbornog procesa i da se obezbedi jednakost uslova za sve sudije – kandidate, obaveštenost sudija – birača i transparentnost i demokratičnost postupka izbora, uz konkretne predloge, poput onoga da sudije glasaju u sedištima apelacionih sudova.

VSS se o tome nije izjašnjavao niti je tu tačku imao na dnevnom redu. Predsednik VSS je dao izjavu da se izborna pravila ne mogu menjati kad su izborne aktivnosti započete i da su o početku ovih aktivnosti obavešteni svi predsednici sudova.

Ne bih protivurečio ovoj izjavi predsednika najvišeg organa sudske vlasti, čiji sam i ja izborni član, ali kako izborni postupak teče u kratkim rokovima (za kandidovanje za člana VSS poslednji rok – 26.10.), a sednica VSS sa ovom tačkom dnevnog reda nije zakazana za ovu sedmicu, javno iznosim svoj lični stav.

Uvek sam se zalagao da, polazeći od odredbi Ustava i pravosudnih zakona, izborni postupak za članove najviših pravosudnih organa bude demokratičan, transparentan i objektivan, i to u svim njegovim fazama i aspektima.

Treba omogućiti i podstaći da u izbornom procesu aktivno učestvuje i da se kandiduje što više kolega/koleginica (sudija, tužilaca), čime se otvara mogućnost realnog izbora bez favorizovanja onih koje „preporučuje“ izvršna vlast, koji uživaju ličnu podršku pojedinih predsednika sudova ili formalnih ili neformalnih zainteresovanih grupa.

Čim se primete neuobičajene ili sporne pojave, kao npr. u prethodnom izboru krajem 2016, da dva od četiri kandidata povuku svoje kandidature neposredno pred glasanje, trebalo bi da nadležni organi – čak i da nije bilo ukazivanja od strane jednog od preostalih kandidata – svestrano sagledaju razloge takvih postupaka i ocene da li bi se takav postupak mogao smatrati regularnim ili dogovorenim iza kulisa javnosti.

Treba svakako obezbediti dovoljno vremena i uslova za predstavljanje kandidata (uključujući i izlaganja programa, diskusiju, te predstavljanja putem internet stranice ili sajta VSS ili sudova koji biraju kandidata, gde god da je to tehnički moguće).

Ovo tim pre što se ovi izbori održavaju u uslovima epidemioloških mera, ali i ocene iz Izveštaja EK o stalnim političkim pritiscima na pravosuđe.

Dakle, zalažem se da se učini sve što dozvoljavaju važeće zakonski i podzakonski akti da se aktuelni izbori za VSS i DVT održe tako da svim kandidatima i njihovim glasačima budu potpuno dostupne informacije o kompletnoj biografiji kandidata, za šta će se pojedini kandidat zalagati i šta će učiniti na najvišoj funkciji u pravosudno-upravnoj vlasti, počev od predloženih izuzetno kompleksnih promena Ustava u delu o pravosuđu, pa do pitanja svakodnevnih uslova rada sudija (tužilaca) i svih drugih zaposlenih u pravosuđu.

Mnoga druga pitanja zavisiće od toga ukoliko izaberemo zaista najbolje predstavnike naših struka, dobre poznavaoce rada pravosuđa, ali i ljude od integriteta.

Kao i Ustav, i oni bi trebali, u okviru značajnih nadležnosti pravosudnih vlasti (ukoliko ih budu sve koristili), da omoguće sve uslove za optimalan rad pravosudnih institucija, ali i da budu brana (ustava) izvršno- političkoj vlasti kad se neovlašćeno i nedozvoljeno meša u rad sudova ili javnih tužilaštava.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.