Prostor njihovog delovanja se sve više sužava, a glavni razlozi za to su porast nacionalizma i sve jače isticanje tradicionalnih rodnih uloga. Ovo su zaključci izveštaja „Gušenje pokreta – sužavanje prostora za ženska prava“, švedske organizacije Kvinna till Kvinna, koja je ispitivala aktivistkinje nevladinih organizacija u 32 zemlje Evropske unije, Balkana, severne Afrike i dr.

Kvinna till Kvinna je anketom obuhvatila 123 aktivistkinje, koje su odgovarale na pitanja na koje načine se sužava prostor za delovanje u njihovim zemljama. Više od 60 odsto ispitanica potvrdilo je da se njihov prostor za delovanje smanjuje, a glavni razlozi za to su: strah vlade od političkih promena, jačanje nacionalizma, konzervativni ideali i neprijateljski stav prema stranom finansiranju.

Takođe, ženske organizacije, kako smatra 85 posto ispitanica, na različite načine su pogođene ograničenim pristupom finansiranju i povećanim naglaskom na tradicionalnu ulogu žene kao negovateljice, a ne političke akterke. Tako aktivistkinja iz Kuvajta kaže da u toj zemlji „žene uopšte ne bi trebale da budu aktivistkinje, a kada to jesu, optužuju ih da zanemaruju kućne obaveze i fokusiraju se samo na sebe“. Aktivistkinja iz Libana objašnjava: „Kao žena sa javnim angažmanom, od samog početka morate raditi dupli posao, neprestano objašnjavajući zašto niste zadovoljni tradicionalnim ulogama. To je kontinuirano pregovaranje zašto uopšte raditi u javnosti.“

Ispitanice progovaraju i o tome kako su izložene neprijatnostima, javnom sramoćenju, seksualnom uznemiravanju, napadima na njihov ugled, porodicu, seksualnost.

„Braniteljke ljudskih prava ruše tradicionalne uloge, što jako iritira konzervativne i fašističke struje. Onda počinju napadi – napadi na seksualnost su najčešći vidi napada na aktivistkinje – zovu nas kurvama, droljama, prljavim lezbejkama, stvorenjima koje niko ne želi da j…“, rekla je za ovu anketu Mirjana Mirosavljević Bobić iz Rekonstrukcije Ženski fond u Srbiji.

S obzirom na zaključke izveštaja, švedska organizacija predlaže, između ostalog, jačanje diplomatskog i političkog pritiska na represivne vlade i uključivanje rasprave o ljudskim pravima u svaki dijalog o spoljnoj politici, razvojnoj saradnji, migraciji ili trgovini; pronalaženje fleksibilnih i inovativnih modela finansiranja ženskih organizacija; pružanje podrške umrežavanju i osnivanju pokreta; jačanje uloge EU delegacija u promovisanju dijaloga s civilnim društvom.

Šta je sužavanje građanskog prostora

Sužavanje građanskog prostora znači da se polje u kojem žene mogu javno da deluju, da iznose svoje probleme i bore za svoja prava, ali i pruže međusobnu podršku, postaje sve manje, dok je u nekim zemljama potpuno nestalo. Sužavanjem građanskog prostora ograničavaju se naka od temeljnih prava, a kao tipična obeležja izdvajaju se: ograničavanje pristupa udruženja međunarodnom finansiranju; nametanje dodatnog birokratskog tereta od strane nacionalnih regulativa; izloženost zastrašivanju i napadima klerikalnih i desničarskih organizacija; jačanje nevladinih organizacija pod uticajem vlade; smanjenje mogućnosti za učešće u međunarodnim dijalozima; samocenzura.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.