Foto: FoNet/Bozidar Petrovic

I pored toga, svi akteri koji će nositi sistem besplatne pomoći deluju uvereno – sistem će 1. oktobra biti spreman.

A da bi sistem funkcionisao onako kako je predviđeno zakonom – neophodno je da se najpre formira registar pružalaca pomoći. Ovakav registar još uvek nije objavljen, ali iz Ministarstva pravde poručuju da će to biti urađeno.

– Imajući u vidu da je postupak prijavljivanja još uvek u toku, nemamo zvaničan podatak o tačnom broju prijavljenih udruženja građana. Važno je navesti da je upis otvoren, odnosno nije vezan za neki rok, tako da se zainteresovani pružaoci mogu prijaviti i nakon početka primene zakona, rečeno nam je iz ministarstva. Oni dodaju da Advokatska komora Srbije treba do ponedeljka da pošalje spisak svojih članova koji će pružati pravnu pomoć, a da su istovremeno u završnoj fazi pregovori sa advokatima oko tarife koja će se dobijati iz budžeta.

Kako je Danasu potvrdio predsednik AKS-a Viktor Gostiljac advokati su spremni za primenu zakona.

– Odziv advokata je vrlo dobar. Što se tiče tarife, i dalje se pregovara, a uveren sam da ćemo postići cenu koja je prihvatljiva i za državu i za advokate, ali i za građane. Sednica Upravnog odbora komore je zakazana za 2. oktobar i tada će se definitivno znati odgovor, kaže Gostiljac.

Pored registra i tarife, nekoliko dana pred primenu zakona ostalo je otvoreno i da li će lica u jedinicama lokalne samouprave koja će odlučivati o zahtevima za pomoć dobiti odgovarajuće dozvole od ministarstva. I kod ovog pitanja u ministarstvu su spokojni.

– Ministarstvo upravo radi na izdavanju dozvola. Sve jedinice lokalne samouprave su odredile lica koja su prošla obuku. Imajući u vidu veliki broj (skoro 300 lica), sva rešenja će do ponedeljka biti uručena ovlašćenim licima, kažu u ministarstvu i dodaju da su obuke ovlašćenih lica organizovane u septembru.

Međutim, Katarina Golubović, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, ne deli mišljenje ministarstva o spremnosti države za sprovođenje zakona.

– Dovoljno je posetiti internet prezentacije najrazvijenijih opština i uvideti da još uvek nema informacija o tome da upravo opštine odobravaju zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći. To odsustvo informacija govori da se opštine tek pripremaju da preuzmu novu nadležnost. Umnogome, jer je i veliki finansijski teret upravo na njima, ističe Golubović.

Ona naglašava da se uloga Jukoma uopšte neće promeniti od 1. oktobra, već će i dalje, putem advokata i diplomiranih pravnika, pružati pomoć.

– Mi ulazimo u još jedan sistem kontrole kvaliteta. Naše evidencije pruženih saveta i pomoći u oblasti ljudskih prava postaju nešto na šta država računa, bez obaveze da finansira naš rad. Mi i dalje ostajemo lakše dostupni, ali će građane opštine pre svega upućivati na nas i na svoje sopstvene službe, jer ih to ne košta kao advokati. Ipak, nevladine organizacije su adresa samo za slučajeve u oblastima za koje su specijalizovane. I to je dobro, navodi Golubović.

Obezbeđena sredstva

Što se tiče finansija neophodnih za funkcionisanje sistema besplatne pravne pomoći u Ministarstvu pravde naglašavaju da su sredstva za ovu godinu obezbeđena. „Naime, zakonom je definisano da troškove BPP finansira jedinica lokalne samouprave u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto finansira se iz republičkog budžeta, tako što se vrši refundacija sredstava jedinici lokalne samouprave po izvršenom postupku. Za 2020. godinu planirana su sredstva u skladu sa analizom koja je rađena tokom izrade zakona, a Zakonom o budžetu za 2020. godinu tačno će definisati iznos sredstava koja će biti namenjena za besplatnu pravnu pomoć“, kažu u ministarstvu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi