Foto: Printscreen/YouTube

Niška skupština nije ni na koji način reagovala u vezi sa ovim slučajem, a predsednik Skupštine Rade Rajković (Pokret socijalista) kaže da su njegove nadležnosti ograničene, ali da će pozvati Savića da izvrši preporuku Poverenika.

Savić, inače i republički poslanik, na skupštinskoj sednici održanoj 19. marta ove godine, kada se razgovaralo o finansijskom planu za Sigurnu kuću, rekao je da je to „kuća od pruća“ i da nije ozbiljnija zaštita ženama koje su žrtve nasilja.

On je pritom ocenio da „ženska priroda uvek traži muškarca koji je iznad njenog nivoa“ i koji je „zaštitnik jak kao Kineski zid“.

– Žena je biće najsličnije Bogu jer je on deo svojih nadležnosti preneo na ženu. Žena je pre svega genetski programirana za produženje vrste… Žene imaju tu mogućnost, i tu ih je Bog obdario time, bez obzira šta radila u životu, svaka žena se spasava materinstvom. Čak i da je bila najveća bludnica, činjenica da je rodila mnogo dece je spasava od svega – rekao je Savić.

On je dodao da svetski poredak danas „sugeriše ženama da decu ne treba doživljavati kao dar Božiji već kao deo potrošačke korpe koji sprečava pristup nekim drugim zadovoljstvima“.

Savić je rekao i da je „ulaganje ženskog kapitala u karijeru – zaista ozbiljna stvar“, ali da takav kapital u najvećoj meri iščezne dok devojka napravi karijeru i postane samostalna. Žene sa uspešnom karijerom nemaju mnogo toga što ih čini sretnima, zaključio je.

Savić se pritom pozvao na stavove poznatih ličnosti o ženama, među kojima i na misao Nikole Tesle da „ogromnim ambicijama žene gube ženstvenost koja vredi mnogo više od svih poslovnih i profesionalnih uspeha“, ili Karla Marksa – da je „ženska snaga u njenoj slabosti“. Citirao je aforizam Duška Radovića da su „žene nekada bile neravnopravne, ali sa pravim muškarcima, a da su danas ravnopravne, ali sa pogrešnim muškarcima“.

Na ovakav govor kritički su reagovale odbornice iz vladajuće koalicije Dušica Davidović i Milica Štrbo, kojima je Savić replicirao rečima: „Kad nekom govorite nešto što ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora.“ Tek nakon ovakve replike reagovao je predsednik Skupštine Rajković, navodeći da „neće dozvoliti vređanje“.

Odbor za ljudska prava Niš je neposredno nakon skupštinske sednice podneo predstavku Povereniku za ravnopravnost, u kojoj je naveo da je Savić svojim istupanjem prekršio niz međunarodnih i domaćih pravnih propisa koji štite ljudska i ženska ljudska prava, te „obesmislio funkciju Skupštine grada kao predstavničke institucije u kojoj se brane i predstavljaju svi građani i građanke, bez obzira na lično svojstvo“.

– Vršeći odborničku funkciju koja mu je mandatom poverena od strane građana i građanki Niša, ovaj odbornik je svoje lično mišljenje i stav o ulozi žena u našem i društvu uopšte, njenu ulogu, potrebu da se profesionalno i karijerno razvija obezvredio seksističkim, mizoginim i diskriminatornim izjavama – naveo je Odbor u predstavci koju je potpisao njegov predsednik Dragan Đorđević.

Poverenik za ravnopravnost je u rešenju, donetom 28. juna ove godine, prihvatio argumente Odbora i konstatovao da je Savić prekršio Zakon o zabrani diskriminacije.

Preporučio je Saviću da „tokom prvog narednog zasedanja Skupštine grada, ili putem medija, uputi javno izvinjenje povodom diskriminatornih i seksističkih ideja i stavova koje je izneo na sednici“, kao i da „ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju“.

Prema obrazloženju Poverenika, Savić je na ovoj skupštinskoj sednici „iznosio ideje i stavove kojima se, sa stanovišta pola, promovišu seksizam i stereotipne tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima ženi pripada podređena uloga u društvu“.

– Poruke da je osnovna uloga žene „produženje vrste“ i da je sve drugo u njenom slučaju „bespredmetno“ predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema svim ženama, a naročito onima koje nisu u mogućnosti ili ne žele da se ostvare u ulozi majke – naveo je poverenik.

U obrazloženju Poverenika se još kaže da Savićeva izjava o Sigurnoj kući „može da obeshrabri žene koje trpe nasilje da potraže zaštitu“, kao i da „uznemiri žene koje su već korisnice tih usluga, budući da im se sa najvišeg lokalnog predstavničkog tela indirektno poručuje da sigurne kuće nisu bezbedno mesto na kojem mogu potražiti zaštitu od nasilja i nasilnika“.

Dodaje se i da su svi koji oblikuju javni život u Srbiji dužni da se u javnom govoru uzdrže od neprimerenih izjava prema političarkama, te da poštuju dostojanstvo žena.

Kako Savić nije u zakonskom roku postupio po preporuci i javno se izvinio zbog ovakvih izjava, Poverenik mu je 24. septembra izrekao opomenu zbog nepostupanja po preporuci. U njoj se navodi da je odbornik dužan da uputi javno izvinjenje 30 dana od dana prijema takvog rešenja.

Savić za naš list kaže da nije dobio opomenu Poverenika, ali da se neće izviniti povodom izjava na skupštinskoj sednici, jer one „nisu bile uvredljive i diskriminatorne prema ženama“.

– Ja nisam uvredio žene, već sam, naprotiv, afirmativno govorio o njima, citirajući pri tom ličnosti kakve su Tesla, Marks ili Radović. Neki drugi su iz svega toga izveli pogrešne zaključke – kazao je on.

Predsednik Skupštine Rajković je, takođe, kazao da Skupštini grada nije dostavljena preporuka, kao ni opomena Poverenika, ali da će on razgovarati sa Savićem na sastanku šefova odborničkih grupa i „pozvati ga da se javno izvini“.

– To je ono što mogu da uradim, pošto ne postoji skupštinski institut kazni za ono što odbornik izgovori za skupštinskom govornicom. Sada smo u fazi izrade novog Poslovnika o radu Skupštine, pa ćemo videti da li će izmene eventualno regulisati i takve situacije – rekao je on za naš list.

Poverenik o nepostupanju po opomeni

Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, ukoliko osoba kojoj je Poverenik uputio opomenu ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od izricanja opomene „Poverenik o tome može izvestiti javnost“. Poverenik, takođe, može podneti tužbu sudu, u kojoj se između ostalog traži zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija i zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, zatim utvrđivanje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome, kao i uklanjanje posledica diskriminatorskog postupanja.

Povezani tekstovi