Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC

Iako su upućeni u srpskoj javnosti do sada negirali da ima ikakvih indicija da će se centar za migrante koji ne mogu da dobiju azil u Evropskoj uniji graditi u Srbiji, najnovija izjava premijerke Ane Brnabić nije toliko odrečna.

– Ako zajednička politika sa EU bude fer i u skladu sa dogovorenim, i Srbija će u njoj učestvovati. Srbija je pokazala saosećanje i solidarnost, ponosna sam na to koliko dobro naša policija i armija sarađuju sa susednim državama i agencijom EU za zaštitu granica „Fronteks“. U izbegličkoj krizi smo vratili sa granice više od 40.000 osoba koje su htele da uđu ilegalno. To ćemo i dalje činiti. Zato svaka buduća zajednička migraciona politika mora da obuhvati i balkanske države – ocenila je srpska premijerka.

Ona je naglasila da se i dalje treba pripremati za mogućnost dolaska velikog broja izbeglica, zbog ratova, političke nestabilnosti i klimatskih promena, i da bi bilo „neodgovorno ne očekivati dolazak još više migranata“.

Najveći teret odgovornosti za migrantsku krizu ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović prebacio je na rad vlasti u Grčkoj i Bugarskoj, kada je poručio u Briselu, na sastanku o migracionoj situaciji na Zapadnom Balkanu, da Srbija ne može biti usamljena u rešavanju ove krize.

Da su Bugarska i Grčka uzrok problema preraspodele i usmeravanja kretanja migranata, najnovija je poruka i iz Bosne i Hercegovine, odakle stižu apeli da ta zemlja nema kapaciteta za potencijalni prihvat migranata. To je izjavio i ministar bezbednosti u Savetu ministara Dragan Mektić na sastanku Predsedništva Skupštine Saveza opština i gradova FBiH, koji je sazvan zbog velikog priliva migranta i izbeglica u BiH.

– Mi nemamo namjeru i kapacitet da BiH bude prihvatni centar prije EU i to sam rekao u Briselu, izjavio je Mektić novinarima u Međugorju, dodavši da smatra da su Bugarska i Grčka izvor ovog problema, ali da se on može rešavati saradnjom na nivou cele Evrope. On je naveo da nije odobren nijedan azil i da je podneseno veoma malo zahteva za azil, te da to sve upućuje na „činjenicu da je BiH tranzitna zemlja“.

I Albanski premijer Edi Rama kategorički je odbio da njegova zemlja otvori kampove za migrante spasene u moru kako je pominjala Evropska unija.

– Nikad nećemo prihvatiti takve kampove jer to se svodi na istovarivanje očajnih ljudi koje niko neće, bilo gde, kao toksični otpad, rekao je Rama za nemački list Bild. Albanija je spremna da pomogne EU, ali Rama je odbio postavljanje takvih kampova u njegovoj zemlji čak i u okviru pristupanja Evropskoj uniji.

I za evropsku zajednicu, sa druge strane, ovo pitanje predstavlja tačku neslaganja, pa dok francuski predsednik Emanuel Makron vrši pritisak da donesu konkretnije odluke o migrantskoj krizi, Austrija navija za izgradnju centara van EU. Italiji odgovara ovo rešenje ali nemačka kancelarka Angela Merkel za sada je usporila donošenje odluke izjavom da situacija neće moći da se reši jednom odlukom na predstojećem samitu lidera EU.

– Neće biti rešenja za ceo paket azilanata za svih sedam direktiva do petka, rekla je Merkelova na konferenciji, preneo je Rojters.

– Iz tog razloga ja sam govorila o radu sa zemljama koje su voljne da rade na svim dimenzijama migrantske politike, izjavila je Merkelova. NJena umerena reakcija očekivana je s obzirom na objašnjenja većine analitičara i svetskih medija – da budućnost Nemačke i dalja vladavina Merkelove mogu da se prelome baš na tome kako će ona rešiti ovo pitanje.

Migranti u EU

Ideja o formiranju centara za iskrcavanje migranata, koja se dovodi u pitanje zbog (ne)usklađenosti sa međunarodnim pravom, uključena je u nacrt zaključaka evropskog samita koji će se održati 28. i 29. juna u Briselu, u kontekstu velikih podela među zemljama Unije oko migrantskog pritiska. Tunis i Albanija se redovno pominju kao zemlje koje bi mogle da prihvate takve centre, iako za sada ni jedna zemlja nije izrazila želju da ih prihvati.

Stanje u Srbiji

U Srbiji trenutno postoji 18 centara u kojima je smešteno 2.700 migranata, dok je njihov ukupni broj na našoj teritoriji 4.000. Preko naše zemlje do sada je prešlo milion i po ljudi, od čega 350.000 dece.