Foto: Branislav LučićSvoj komentar osmišljava u sopstvenoj konstrukciji raskola* u kojem je smestila s jedne strane sebe, a s druge strane „naprednjačku vlast na najvišem nivou“, kojoj onda upućuje zamerke.
Ali.
Priručnik je nedavno objavio Centar za ženske studije u Beogradu (za izdavača je potpis prof. dr Daša Duhaček), a nastao je u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žene (UN Women) zajedno sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, kojim predsedava prof. dr Zorana Mihajlović, čiji je tekst Predgovora. Iz ovih podataka je jasno da objavljivanje Priručnika ne podupire konstrukciju o raskolu predsednice Foruma žena DS (koju je sačinila radi sopstvenih političkih poena).
Predsednica Foruma žena DS smatra da „standardni jezik formiraju stručnjaci“. Autorke Priručnika, kao i Centar za ženske studije u kojem je štampan, smatraju da standardni jezik formiraju svi članovi i članice jezičke zajednice tokom vremena kroz koje prolazi proces normiranja. U tom povodu su koristile bogat empirijski materijal objavljen u pisanim medijima tokom poslednjih 30 godina, zatim u obrazovanju i u administraciji.
Priručnik Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović inače je usaglašen sa dosadašnjim teorijskim objašnjenjima psiholingvistkinje Svenke Savić i sociolingvistkinje Jelene Filipović i brojnih lingvistkinja i lingvista okupljenih oko interdisciplinarnog promišljanja procesa standardizacije kao političkog procesa u jeziku, što upravo demantuje stavove grupe stručnjaka okupljenih oko Odbora za standardizaciju srpskog jezika u nastojanju da zabašure već dostignuti nivo upotrebe rodno osetljivog jezika kod nas.
Predsednica Foruma žena DS tvrdi da „postoje pravila na osnovu kojih se jezik normira“ i ona su samo naučna. Ni ova tvrdnja nije tačna, ako i sada ponovimo da je u pozadini nauke o jeziku uvek politika. Otuda smatramo da pravila za normiranje izgrađuju svi koji učestvuju u upotrebi jezika – pisanog i/ili govorenog.
Predsednica Foruma žena DS upozorava da „u svakodnevnoj upotrebi oštro propisivanje jezičkog ponašanja nije moguće“, ali se ovo upozorenje ne temelji ni na čemu rečenom u Priručniku, pa je on tu pre da podupre ideju o izmišljenom raskolu nego da uputi na novi podatak izložen od strane autorki.
Predsednica Foruma žena DS smatra da „nijedan priručnik ne može biti ključni korak u sprečavanju diskriminacije“. A autorke Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović nude Priručnik kao početni korak za konkretnu upotrebu u institucijama sistema. Osmišljen u interdisciplinarnom polju ljudskih prava i jezika on nudi dobru osnovu za prikupljanje novih iskustava u sprovođenju ove interdisciplinarne platforme.
Predsednica Foruma žena DS zamera autorkama da su suzile opseg ukupne problematike rodno osetljivog jezika na titule i zanimanja žena. One su zapravo ostavile široko polje predsednici Foruma žena DS da u okviru svoje stranke organizuje i rukovodi, pa onda i nadogradi tu kompleksnu problematiku svim onim temama koje pominje (nasilje nad ženama, zabranu seksizama, izbegavanje fraza tipa „nežniji pol“, „lepši pol“ ) i da otvori nova područja, kao što su seksizam prisutan i u veštačkoj inteligenciji i u užurbanoj digitalizaciji zemlje, ali i u govoru akademika i političara, zatim u različitim žanrovima naučnih tekstova (na primer, zahvalnicama naučnica u naučnim publikacijama. Početni primer može biti upravo predsednice Foruma žena DS u svojoj monografiji: „zahvalnost dugujem mentoru, akademiku Predragu Piperu, koji je uvek bio moja velika podrška“.)
Autorka je profesorka emerita, recenzentkinja Priručnika
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Izbori 2020, žene i politika u Srbiji: „Mnogo ljudi mi je reklo da mi tako nešto nije trebalo u životu“
Vaše osporavanje stavova me podseća na Šešeljev stil debatovanja. Kad argument, po svemu sudeći, ne možete uverljivo da osporite, Vi onda kažete – pa nema veze. Nek bude ovako kako ja kažem. Da krenemo:
– kakve veze ima to što je ministarka napisala predgovor priručniku? Onako, napisali pritom, da se prekrije bezumnost samog argumenta, Vi kažete da je autorka teksta u Danasu napisala, zato što „skuplja političke poene“ . Dobro, ona može, a verovatno neće, da napiše, da Vi ovim tekstom branite „brojeve“ na Vašem bankovnom računu zbog urađene recenzije. Zaista lepo i pristojno počinjete odgovor na tekst.
– po čemu je zadatak lingviste da „promišlja“ standardizaciju? Savremena lingvistika zahteva opisivanje upotrebe jezika (deskriptivna lingvistika), a ne da sam po sopstvenom ćefu propisuje kako jezik treba koristiti? Zar se nisu proskripcijom jezika bavili nacionalisti u 19., a komunisti, fašisti i nacionalsocijalisti u 20. veku, jer su hteli da stvaraju „novog čoveka“? To tvrdi lingvistkinja Snježana Kordić.
– Odbor za standardizaciju zastupa stav da upotreba rodno osetljivog jezika ne sprečava diskriminatornu komunikaciju. A da sadašnji „rodno neosetljivi“ standard omogućava komunikaciju bez diskriminacije. To znači, da nije do samog jezika, već do volje osobe koja komunicira.
– Po čemu je Priručnik dobra osnova „za prikupljanje novih iskustava u sprovođenju ove interdisciplinarne platforme.“ Šta ovo znači? Ako počnete da govorite kao što smo propisali, dobićemo nove informacije kako se sprovodi ono što smo smislili. Genijalno otkriće i besmislen argument.
– Zašto bi se bilo ko bavio pitanjem „nežniji“ ili „lepši pol“. Ako vašeg sagovornika smatrate za neprijatelja, onda „nežniji pol“ zaista znači da vas smatra fizički slabijim i implicitno vam preti, međutim, ako je on vaš prijatelj, onda vam neće smetati. Što postavlja ključno pitanje? Da li autorke Priručnika smatraju muškarce neprijateljima po definiciji? Po izrečenom bi se dalo zaključiti da smatraju. U tom slučaju, jezik bi zaista trebalo promeniti.
Priručnik je odlična ilustracija koliko feministkinje i samozvani levičari preziru žene i sirotinju u Srbiji. Dok poslove „motanja kablova“ po Srbiji uglavnom obavljaju mlade žene za 20 hiljada dinara mesečno noseći pelene, levičari se bave upotrebom „rodno senzitivnog jezika“. Mislim da će im mnogo značiti što ćemo ih od sada zvati motačice kablova, a ne motači. Ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi.
Profesorka emerita, recenzentkinja? Šta je ovo?! Kakav, bre, rodno osetljiv jezik, kakvi bakrači? Čime se ove feministkinje bave, Bože dragi! Pa, zar zaista verujete da će se nama ženama drastično popraviti kvalitet života kada svi počnemo da upotrebljavamo rodno senzitivan jezik, da pohađamo „ženske“studije i kojekakve druge gluposti? Ja sam žena i oštro sam protiv ovih novokomponovanih budalaština. Ovo je svet u kojem vladaju muškarci i nikakve feminističke filozofije neće promeniti tu činjenicu. Ja, kao žena, imam svoje mesto u društvu, svoj status, prava i privilegije, i ni na koji način se ne osećam ugroženo, zapostavljeno ili diskriminisano. Ovo je slobodna zemlja i imam pravo na svoje mišljenje.
Imas, ali bolje mozda da ga ne iznosis
Sa nepismenim primitivcima, koji ne poznaju sopstveni jezik, ne ulazim u polemiku.