Foto: Branislav Lučić

Svoj komentar osmišljava u sopstvenoj konstrukciji raskola* u kojem je smestila s jedne strane sebe, a s druge strane „naprednjačku vlast na najvišem nivou“, kojoj onda upućuje zamerke.

Ali.

Priručnik je nedavno objavio Centar za ženske studije u Beogradu (za izdavača je potpis prof. dr Daša Duhaček), a nastao je u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žene (UN Women) zajedno sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, kojim predsedava prof. dr Zorana Mihajlović, čiji je tekst Predgovora. Iz ovih podataka je jasno da objavljivanje Priručnika ne podupire konstrukciju o raskolu predsednice Foruma žena DS (koju je sačinila radi sopstvenih političkih poena).

Predsednica Foruma žena DS smatra da „standardni jezik formiraju stručnjaci“. Autorke Priručnika, kao i Centar za ženske studije u kojem je štampan, smatraju da standardni jezik formiraju svi članovi i članice jezičke zajednice tokom vremena kroz koje prolazi proces normiranja. U tom povodu su koristile bogat empirijski materijal objavljen u pisanim medijima tokom poslednjih 30 godina, zatim u obrazovanju i u administraciji.

Priručnik Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović inače je usaglašen sa dosadašnjim teorijskim objašnjenjima psiholingvistkinje Svenke Savić i sociolingvistkinje Jelene Filipović i brojnih lingvistkinja i lingvista okupljenih oko interdisciplinarnog promišljanja procesa standardizacije kao političkog procesa u jeziku, što upravo demantuje stavove grupe stručnjaka okupljenih oko Odbora za standardizaciju srpskog jezika u nastojanju da zabašure već dostignuti nivo upotrebe rodno osetljivog jezika kod nas.

Predsednica Foruma žena DS tvrdi da „postoje pravila na osnovu kojih se jezik normira“ i ona su samo naučna. Ni ova tvrdnja nije tačna, ako i sada ponovimo da je u pozadini nauke o jeziku uvek politika. Otuda smatramo da pravila za normiranje izgrađuju svi koji učestvuju u upotrebi jezika – pisanog i/ili govorenog.

Predsednica Foruma žena DS upozorava da „u svakodnevnoj upotrebi oštro propisivanje jezičkog ponašanja nije moguće“, ali se ovo upozorenje ne temelji ni na čemu rečenom u Priručniku, pa je on tu pre da podupre ideju o izmišljenom raskolu nego da uputi na novi podatak izložen od strane autorki.

Predsednica Foruma žena DS smatra da „nijedan priručnik ne može biti ključni korak u sprečavanju diskriminacije“. A autorke Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović nude Priručnik kao početni korak za konkretnu upotrebu u institucijama sistema. Osmišljen u interdisciplinarnom polju ljudskih prava i jezika on nudi dobru osnovu za prikupljanje novih iskustava u sprovođenju ove interdisciplinarne platforme.

Predsednica Foruma žena DS zamera autorkama da su suzile opseg ukupne problematike rodno osetljivog jezika na titule i zanimanja žena. One su zapravo ostavile široko polje predsednici Foruma žena DS da u okviru svoje stranke organizuje i rukovodi, pa onda i nadogradi tu kompleksnu problematiku svim onim temama koje pominje (nasilje nad ženama, zabranu seksizama, izbegavanje fraza tipa „nežniji pol“, „lepši pol“ ) i da otvori nova područja, kao što su seksizam prisutan i u veštačkoj inteligenciji i u užurbanoj digitalizaciji zemlje, ali i u govoru akademika i političara, zatim u različitim žanrovima naučnih tekstova (na primer, zahvalnicama naučnica u naučnim publikacijama. Početni primer može biti upravo predsednice Foruma žena DS u svojoj monografiji: „zahvalnost dugujem mentoru, akademiku Predragu Piperu, koji je uvek bio moja velika podrška“.)

Autorka je profesorka emerita, recenzentkinja Priručnika

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi