Ugroženo poštovanje demokratskih standarda 1Foto: FoNet/Nenad Đođević

Ovo su zaključci izveštaja iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2019″, koji je objavio Centar savremene politike/European Western Balkans, a koji se oslanja na kriterijume za članstvo u EU iz Kopenhagena, kao i izveštaje Evropske komisije o stanju demokratije u državama kandidatima.

Ovaj treći po redu izveštaj obuhvata period od 1. novembra 2018. do 31. avgusta 2019. godine, a pokriva pet oblasti: izbore, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavanja.

Kako se u ovom periodu nisu održali nacionalni izbori, zaključci se zasnivaju na četiri lokalna izbora za odbornike u Lučanima, Kuli, Doljevcu i Kladovu, održana 16. decembra 2018. godine, koje je natpolovičnom većinom osvojila Srpska napredna stranka, kao i napretku izbornih reformi koje su preporučili pre svega Evropska unija i OEBS.

Prema izveštaju, nema naznaka da dolazi do promene negativnih trendova nepoštovanja demokratskih standarda, odnosno da se problematične izborne prakse koje je ranije zabeležila CRTA nastavljaju. Ovde se ima u vidu pre svega nepostojanje zakonskog osnova za raspisivanje lokalnih izbora u Kuli, Doljevcima i Kladovu, kao i prisustvo 17 službenih vozila u Lučanima tokom izbora, koja su ostavila sumnju na zloupotrebu javnih resursa. Lokalni izbori u decembru prošle godine pokazali su, kako se navodi u izveštaju, da vladajuće stranke istrajavaju u aktivnostima koje onemogućavaju fer i slobodne izborne uslove“.

Kad je reč o reformi izbornog zakonodavstva, nije bilo promena nijednog zakona koji reguliše ovu oblast, niti je ispunjena ijedna preporuka OEBS-a u ovom pogledu, koje su inače uslov za članstvo.

Dodatno pogoršanje od prošle godine beleži i rad Narodne skupštine. Naime, tokom rasprave o budžetu za 2018. godinu vladajuća koalicija je podnošenjem velikog broja amandmana ostavila premalo vremena za raspravu, ali i priliku poslanicima opozicije da se o amandmanima obrate 24 puta, višestruko manje nego prethodnih godina. Takva praksa se ponavlja tokom rasprave o budžetu za 2019, s tim što su se ovog puta poslanici opozicije obratili svega tri puta. Ponašanje vladajuće većine doveo je i do bojkota sednica parlamenta dela opozicije.

U oblasti upravljanja, prema izveštaju, nije bilo vidnog napretka u odnosu na probleme uočene u „Stanju demokratije u Srbiji 2018“, ali ni značajnog nazadovanja. Krajem prošle godine je istekao mandat poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i za njegovog naslednika je tek u julu postavljen Milan Marinović, na predlog Odbora za kulturu i informisanje. Ističe se da je parlament time ignorisao zahtev 70 organizacija civilnog društva koje su pozivale na što skoriji izbor novog poverenika kako pozicija ne bi ostala nepotrebno upražnjena. Ignorisao je i zahtev da tu funkciju preuzme Nevena Ružić, koja je imala višegodišnje iskustvo u radu u ovoj instituciji.

Napretka nema ni u uspostavljanju podsticajnog okruženja za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva (OCD). One deluju u okruženju koje nije otvoreno za kritiku, gde vladini zvaničnici daju negativne izjave o OCD uopšte, a naročito o finansiranju određenih udruženja, a da tabloidi nastavljaju sa oštrom kritikom organizacija koja se bave zaštitom ljudskih prava. Ovde se izdvajaju napadi poslanika SNS Aleksandra Martinovića, koji optužuje OCD da „narušavaju bezbednosni sistem Republike Srbije“, kao i napadi na pojedine novinare/ke i aktiviste/kinje.

Kad je reč o slobodi izražavanja, Srbija je u aprilu 2019. nazadovala 14 mesta na indeksu slobode medija u svetu koji godišnje sastavlja organizacija „Reporteri bez granica“ i trenutno zauzima 90. mesto. Negativni trendovi se nastavljaju, napadi i pritisci na medije i dalje rastu, a zloupotrebljavaju se i projektna finansiranja. Jedna od kontroverzi koje se ističu u izveštaju je odluka odluka REM-a da ne reaguje kada je televizija Pink istrgla iz konteksta izjave novinarke Tamare Skroze o predsedniku Vučiću. Nakon kritika ove odluke na portalu CINS-a, a potom i od strane drugih medija i udruženja, REM je izdao seriju zvaničnih saopštenja koja su u velikoj meri odudarala od nepristrasnog stila izražavanja. Između ostalog, list Danas i NUNS optuženi su za prljavu kampanju i cinizam, i označeni kao „medijsko-politička krila Saveza za Srbiju“.

Ovaj izveštaj iz senke objavio je Centar savremene politike u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Kraljevine Švedske.

Javni medijski servisi

Istraživanje koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pokazalo je da u periodu između decembra 2018. i marta 2019. protesti koji su se svake subote održavali širom Srbije nijednom nisu bili udarna vest, te da se o njima uglavnom izveštavalo nakon 15. minuta Dnevnika Radio-televizije Srbije. Najduži izveštaj trajao je 150 sekundi. Nezadovoljstvo izveštavanjem o protestima dovelo je do upada nekoliko desetina demonstranata u zgradu RTS-a 16. marta 2019. godine, iz koje su izbačeni posle kraćeg sukoba sa policijom.

Kupovina televizija

Među najvažnijim događajima na medijskoj sceni u izveštaju se ističe kupovina televizija Prva i O2 od strane Srđana Milovanovića u decembru 2018. Milovanović, čiji je brat Zvezdan poverenik SNS-a za grad Niš, prethodno je prodao kompaniju Kopernikus Technology d.o.o. telekomunikacijskoj firmi u većinskom vlasništvu države Telekom Srbija za cenu koju su neki ekonomisti procenili kao i četvorostruko veću od tržišne. Nekoliko nedelja kasnije, Prva i O2 promenile su vlasništvo za iznos sličan prodajnoj ceni „Kopernikusa“. Veliki broj kritika izazvalo je i projektno sufinansiranje medija, odnosno brojni navodi o zloupotrebi ovog procesa kako bi se nagradili lojalni mediji.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.