Foto: MCVojvodine

To bez blagoslova Zapada nije moglo da se desi. Moramo biti kritični prema onima koji daju spoljni legitimitet Vučićevom režimu. S druge strane, treba da smo kritični prema opoziciji koja je odgovorna što su se poražene snage 5. oktobra vratile na vlast. Nije iskorišćen period od 12 godina da se učini odlučna tranzicija, da se naprave ozbiljni rezovi, da se odlučnije korača ka unutrašnjim reformama u društvu, kaže da Danas politikolog Boris Varga.

Dodaje da je opozicija izgubila poverenje građana i da je do toga dovela njihova pohlepnost i partokratija, „koju su oni započeli a ovi su je sada usavršili“.

– Treći faktor ove naše krize smo mi svi – jer smo to dozvolili, ističe Varga.

* Mislite na ono kada Basara kaže: „Nije Vučić napravio ovo, nego je ovo napravilo Vučića“?

– Tako je. Mi smo ti koji smo odlučili da pristanemo da ne verujemo u demokratiju, da pristanemo da verujemo da jedan Vučić ili jedan Putin, da jedan čovek može da nam reši probleme. Mi nismo neke stvari raščistili kao društvo još od devedesetih godina. Svako od nas je trebalo da kaže: da, ja sam kriv zbog zločina koji su se dešavali. Suočavanje sa prošlošću je osnova svega. Mi smo svi doprineli tome da se genocid u Srebrenici ovde ne proglasi genocidom. Uvek smo videli samo tuđe zločine, a ne naše. Mi smo trebali da se ogradimo od te klike ljudi koji su direktno izazvali te zločine. Da jasno i glasno kažemo: da, to je radio Ratko Mladić i to je radio u moje ime. U naše ime su urađeni ti zločini i mi moramo od toga da se jasno i glasno ogradimo. To je preduslov svega. Jer, tek tada ćemo shvatiti i zbog čega je bila NATO intervencija, zašto je neko protiv nas vodio rat… Kad god je godišnjica bombardovanja mediji izveštavaju o agresiji na našu zemlju kao da je to sve bilo bez ikakvog povoda. Mi treba prvo da se ozbiljno suočimo sa prošlošću, da se pomirimo sa Zapadom, sa našim komšijama kako bi se relaksiralo društvo. Kao što je uradila Nemačka nakon Drugog svetskog rata. Danas smo svedoci da se vekovni neprijatelji kao što su Francuska i Nemačka mire i idu dalje, potpisuju sporazume. Evo, ja ću prvi da priznam da sam i ja kriv za to. Nisam uticao na moje najbliže dovoljno da shvate da se zločini dešavaju, da glasaju drugačije. Mislim da je to pravi put i preduslov svega.

* Da li se onda u Srbiji danas, sa ovakvom vlašću, sa ovakvom opozicijom, sa ovakvom Evropskom unijom, možemo nadati rešenju od građana koji su se samoorganizovali i protestuju na ulicama?

– Mislim da da. Iako mnogi stručnjaci govore da je to nemoguće, ja mislim da je moguće. U fazama protesta i u novim oblicima udruživanja građana i načina na koji će dalje funkcionisati sve zavisi. Dao bih za to primer ukrajinski Majdan. Kod Ukrajinaca je deset godina nakon Narandžaste revolucije sve sazrelo i oni su se sami organizovali. Od našeg 5. oktobra je prošlo skoro duplo, ali mislim da sada sazrevamo. Pratio sam direktne prenose obraćanja opozicije sa Majdana – opozicioni političari su bili izviždani i bukvalno sklanjani sa scene kada su donosili odluke samo za svoj interes. Branislav Trifunović je potpuno novo ime političkih zbivanja i pozitivno lice ovih protesta. On je postavio ključna pitanja: kako ćemo da vas kontrolišemo, kako ćemo da vas menjamo… Trifunović je odgovoran građanin, umetnik spreman da tu svest širi među građanima. Pritisak ulice u raznim oblicima je jako važan, u svim fazama protesta, sve dok potpuno ne oslabi ovaj režim koji je degradirao demokratiju u Srbiji. Veoma je važan pritisak sa svih strana, i akademske zajednice, i umetničkih udruženja. Taj pritisak mora da živi stalno.

Vlast da shvati da je tu zbog građana

* Nemački pisac Hajnrih Bel je govorio „Otpor koji ste pružili ne može se završiti danom vaše pobede“…

– Da. Stvoriti građansko društvo da ko god da nam dođe, da nikada više ne bude isto. Da ne može da nam se vrati ni Milošević, ni Vučić… da se taj neko plaši ulice. Da postoji stalni pritisak na vlast. Kao i Stefan Hesel što je govorio: „Pobunite se.“ Da vlast jednom zauvek shvati da je tu zbog građanina i samo zbog njega.

Ko je Varga

Boris Varga je politikolog i novinar. Magistrirao je novinarstvo u Ukrajini u Lavovu i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2012. godine. Dopisnik je i analitičar za više medija u regionu Jugoistočne Evrope. Trenutno je direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Ruske slovo“, a u novinarskoj karijeri angažovan je od 2000. godine kao stalni dopisnik za region Zapadnog Balkana za BBC na ukrajinskom jeziku. Autor nekoliko knjiga „Farbanje demokratije“, „Evropa posle Majdana“, „Srbija na putu ka EU i Rusija“, kao i najnovije „Populizam, direktna demokratija i tiranija većine“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi