Zastoj u izmenama Ustava vratio Srbiju među "globalno nezadovoljavajuće" 1Foto: BETAPHOTO/ VLADA SRBIJE SLOBODAN MILJEVIC

Bilans u novom izveštaju je sledeći – dve preporuke su sprovedene za zadovoljavajući način, jedna nije sprovedena, dok je njih deset delimično sprovedeno.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija ističe da je pohvalno to što je Vlada Srbije dozvolila objavljivanje ovog izveštaja, imajući u vidu da sada i javnost može da bude upoznata sa problemima koji su istaknuti u izveštaju.

Najviše poena, Srbija je zaradila Zakonom o lobiranju koji je stupio na snagu u avgustu prošle godine, čime je ispunjena preporuka da se urede kontakti između narodnih poslanika i osoba koje bi želele da utiču na zakonodavni proces.

Paralelno sa zakonom, u okviru Agencije za sprečavanje korupcije je formirana jedinica koja se isključivo bavi pitanjem lobiranja, a usvojeni su i prateći Kodeksi ponašanja za učesnike u lobiranju.

Dobre ocene Srbije je dobila i zbog novog Zakona o sprečavanju korupcije, ispunjavajući preporuke da se ovom telu prošire ovlašćenja i istovremeno kadrovski i finansijski ojača.

Pa tako novi zakon omogućava Agenciji pristup bazama podataka drugih organa po ubrzanom postupku, uvedeno je pravo da mogu da postupaju po anonimnim prijavama, ali i mogućnost da mogu po službenoj dužnosti da reaguju u slučaju kršenja zakona.

Takođe, ove godine je povećan budžet Agencije, kojim samostalno rukovodi, a posebno je istaknuto da je novih 19 ljudi u Agenciji već zaposleno, dok je u toku zapošljavanje dodatnih deset ljudi.

Ova ocena je, prema Nenadiću, previše blagonaklona, ističući da nema osnova za zaključak da je novi zakon obezbeđuje veću nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije.

„Najznačajniji deo izveštaja je onaj u kojem govore o nedostacima novog Zakona o sprečavanju korupcije, identifikujući da nisu ispunjene preporuke da se dalje razvijaju pravila koja se tiču sukoba interesa“, kaže Nenadić.

Naime, iako je pohvaljeno stupanje na snagu novog Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije, GREKO mu je pronašao i izvesne zamerke.

Pa tako zakon ne propisuje jasne kriterijume za ograničavanje funkcionera da obavljaju druge poslove, javnim funkcionerima je ostavljeno diskreciono pravo da prijavljuju ili ne prijavljuju delove svoje imovine, kazne za kršenje zakona su i dalje niske, a neprijavljivanje imovine i dalje ne predstavlja krivično delo.

Iz ovih razloga, preporuka da se razvijaju pravila koja se tiču sukoba interesa i dalje je ostala delimično ispunjena.

Na drugom kraju spektra stoji preporuka da se usvoji Kodeks ponašanja za narodne poslanike sa jasnim smernicama za izbegavanje sukoba interesa, kao i njegovo efikasno sprovođenje u praksi.

Imajući u vidu da ovaj kodeks još uvek ne postoji, GREKO je ovu preporuku ocenio kao neispunjenu, nezavisno od toga što su nadležni izvestili da skupštinski Odbor za administrativno-budžetska pitanja na njemu radi.

Ipak, najveći problem je u deset preostalih preporuka koje se i dalje vode kao delimično ispunjene, zbog čega su napori Srbije ponovo ocenjeni kao „globalno nezadovoljavajući“.

Ispunjavanje šest od ovih deset preporuka direktno zavisi od izmena Ustava u oblasti pravosuđa, što je proces koji osim usaglašavanja i izglasavanja konačnog teksta amandmana u Narodnoj skupštini podrazumeva i referendum.

Dok se to ne desi, preporuke koje insistiraju na isključivanju skupštine iz procesa izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i iz procesa zapošljavanja i unapređenja sudija i tužilaca, ostaće problem.

Isti slučaj je i sa preporukama koje traže uvođenje kvalitativnih kriterijuma za ocenjivanje nosilaca pravosudnih funkcija.

Imajući u vidu da nacrt amandmana postoji, kao i da je „prošao“ Venecijansku komisiju, ali i da je prema originalnom Akcionom planu za poglavlje 23 Ustav trebalo da bude izmenjen još 2017. godine, sve ove preporuke se i dalje vode kao delimično ispunjene.

Istu ocenu imaju i preporuke da se Etički kodeksi sudija i tužilaca budu efikasno preneseni i dopunjeni pisanim smernicama.

Kodeksi postoje, obuke se sprovode, ali nije zabeležena praksa da Etički odbori VSS-a i DVT-a sprovode poverljiva savetovanja sa nosiocima pravosudnih funkcija.

Ocena „delimično ispunjeno“ za ove preporuke je, navodi Nenadić, prvenstveno tu zbog toga što je proces izmena Ustava formalno pokrenut.

„Ipak, ostaje pitanje da li bi ova ocena ostala na snazi da je GREKO ulazio u analizu rešenja koja su predviđena nacrtom amandmana, pošto je veliko pitanje u kojoj meri oni obezbeđuju ispunjavanje preporuka“, kaže Nenadić.

GREKO je na završetku izveštaja pozvao šefa delegacije Srbije da do 31. oktobra naredne godine dostavi izveštaj o tome šta je u međuvremenu urađeno na ispunjavanju preostalih preporuka.

Parlament na potezu

Sumirajući izveštaj, GREKO je izrazio zabrinutost zbog „prilično teškog okruženja u kom se vodi proces konsultacija“ vezanih za izmene Ustava u delu pravosuđa. Oni su podsetili da su pojedina strukovna udruženja sudija i tužilaca napustila ovaj proces, kritikujući predstavljena rešenja. GREKO je zabeležio da je slične kritike iznelo i Konsultativno veće evropskih sudija, koje je, kao i GREKO, telo Saveta Evrope. GREKO je ohrabrio nadleže organe da „ne štede napore kako bi se obezbedilo da ovi amandmani imaju najširu moguću osnovu podrške“. Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije, jedne od organizacija koja je napustila konsultacije, ističe da ne zna da li će ohrabrenja tela Saveta Evrope imati uticaj na otvaranje nadležnih za sugestije struke. „Proces izmena Ustava je stao i ne zna se kada će biti nastavljen pred Narodnom skupštinom. Naš stav je poznat, ako se uzme u obzir nacrt amandmana koji je predložila izvršna vlast, bolje je i ne menjati Ustav. Kako će izgledati proces konsultacija i da li će biti uvažen stav sudija i tužilaca, kao i kako će izgledati tekst amandmana, videćemo tek kada počne proces pred parlamentom“, navodi Bjelogrlić.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

close
Zastoj u izmenama Ustava vratio Srbiju među "globalno nezadovoljavajuće" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.