Žene ne veruju ni državi ni crkvi 1Foto: Marjana Stevanović

Ovo istraživanje, koje su sprovele Žene u crnom, a vodile profesorke Ildiko Erdei i Lidija Radulović sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, obuhvatilo je uzorak od 1.050 ispitanica.

Cilj je bio utvrditi koliki je uticaj rastućih tendencija klerikalizacije na stavove žena o reproduktivnim pravima, i kako one, s druge strane, doživljavaju svoj položaj na tržištu rada usled ekonomske transformacije za poslednjih desetak godina.

– Veći uticaj crkve na stavove o reproduktivnim pravima očekivao bi se kod vernica. Međutim, ovo istraživanje nam pokazuje da ni religiozne žene, iako se načelno protive abortusu, ne dozvoljavaju da im se pripisuje odgovornost za pad nataliteta, niti da se abortus poistovećuje sa ubistvom, odnosno „čedomorstvom“, kako ga Srpska pravoslavna crkva često naziva – kaže antropološkinja Lidija Radulović.

Ona dodaje da se u javnosti nacija predstavlja kao duboko religiozna, jer je prema popisu preko 90 odsto vernika, ali da se tu pre svega radi o konfesionalnoj pripadnosti, dok vernika zapravo nema više od 60 posto.

Staša Zajović iz Žena u crnom naglašava da ni vernice nemaju poverenja u crkvu, koja gaji „strašnu mržnju prema ženama“, i da ni SPC ni desničarske organizacije ne poznaju žene.

– Stoga možemo da kažemo da stavovi crkve i desničara o reproduktivnim pravima nisu validni, nisu legitimni, jer nemaju uporišta u onome šta žene misle. Oni žene ne poznaju – kaže Zajović.

S obzirom na poruke SPC i njene eksplicitne zahteve za zabranu abortusa postoji bojazan da će se u Srbiji stvoriti uslovi za zabranu abortusa. Ovo istraživanje, međutim, daje podatak da klerikalizacija države ne utiče bitno na stavove žena o reproduktivnim pravima, te da restriktivnije mere na tom planu ne bi među njima imale podršku.

Čak 83,5 odsto ispitanica u ovom istraživanju smatra da abortus nije ubistvo, što je znatno više nego što je pokazalo slično istraživanje iz 2008, kada je taj procenat bio 56,2.

Kao razloge za nemanje dece veći broj navodi loše zdravstveno stanje (65,9 odsto), zatim lošu finansijsku situaciju (50,2 odsto), kao i opštu nesigurnost u državi – ekonomsku, socijalnu, političku (34,9 odsto).

Česti zahtevi crkve i države za rađanje zarad patriotskih ciljeva, prema istraživanju, ne utiču bitno na opredeljenje žena da imaju decu.

Nadalje, kako se pokazalo, za žene koje odluče da imaju više dece najvažnija podsticajna mera za rađanje je mogućnost zaposlenja, adekvatna zarada, ali i zaštita njihovih radnih prava. Istraživanje takođe predočava da su žene izrazito nepoverljive prema političarima i da su oni poslednja instanca kojoj bi se obratile u slučaju kršenja njihovih radnih prava.

Kako navodi Ildiko Erdei, u odgovorima se primećuje da su žene komfornije u pogledu reproduktivnih prava nego kad treba da govore o svojim radnim pravima. To može da ukazuje, smatra ona, na zastrašenost i nesigurnost na radnom mestu, posebno u manjim sredinama, gde postoji strah da će njihovi odgovori u anketi na neki način doći do njihovih poslodavaca. Radna prava koja ispitanice ističu kao najvažnija jesu redovne isplate zarade, bezbedni uslovi rada i sigurnost na radnom mestu.

– Žene osećaju sebe kao ranjive ekonomske subjekte, ne samo na radnom mestu nego i pre zaposlenja, na razgovoru za posao. One su pritom vrlo svesne da država i poslodavci rade zajedno na uskraćivanju njihovih radnih prava, koja su najčešće u vezi sa trudničkim i porodiljskim odsustvom – kaže profesorka Erdei.

Istraživanje o reproduktivnim i radnim pravima u Srbiji je od velikog značaja za razumevanje stavova i potreba žena, pa samim tim i za unapređivanje javnih politika u ovim oblastima i uopšte ženskih ljudskih prava. Kako ističe Ildiko Erdei, kao društvo jako malo znamo o sebi, jer se sve odvija na nivou prazne retorike, a ne na nivou razumevanja i korišćenja informacija.

– Stranačka politizacija je zauzela gotovo celokupan prostor govora o bilo čemu. Neki informisani govor koji bi doprineo razumevanju procesa koji se odvijaju u društvu ostaje na margini – zaključuje Erdei.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.