Foto: Medija centar„Iako je u prvom tromesečju zabeležen rast BDP-a, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore o snažnom smanjenju aktivnosti u gotovo svim privrednim delatnostima, tako da već u periodu april – jun treba očekivati dvocifren pad BDP. Očekujem da ćemo godinu završiti ‘u minusu’, odnosno, kako političari više vole da kažu, sa negativnim rastom BDP od tri odsto“, rekao je Arsić za portal Nova.rs.
Dodao je da su relativno snažan pad privredne aktivnosti koji Srbija beleži u aprilu druge države osetile već u martu, tako da su aprilski rezultati očekivani, pogotovo kada je reč o industrijskoj proizvodnji ili turizmu.
„Još nemamo podatke za saobraćaj, ali možemo pretpostaviti da je i tu zabeležen značajan pad aktivnosti“, kazao je Arsić i dodao da je jedine delatnosti koje su „pošteđene“ su građevinarstvo i poljoprivreda.
On rekao da očekuje da će majska statistika biti nešto povoljnija od aprilske, pošto su tokom meseca neke epidemiološke mere ublažene, što će se verovatno „preliti“ i na jun.
„Ipak, u drugom tromesečju treba najverovatnije računati na dvocifren pad BDP, da bi u narednom delu godine nastupio postepen oporavak, koji sigurno neće obuhvatiti sve delatnosti pođednako“, ocenio je Arsić.
Nezaposlenost u Srbiji će, prema njegovim rečima rasti tokom cele ove i delom sledeće godine, čak i kada privreda krene da se oporavlja.
„Na odlaganje rasta zaposlenosti uticala je, inače, mera isplate minimalne zarade poslodavcima, tako nećemo beležiti porast nezaposlenosti dok traje njeno dejstvo, ali će se otpuštanja nastaviti tokom trećeg i četvrtog kvartala ove godine“, rekao je Arsić.
Njegova je procena da će država ove godine morati da se zaduži za ukupno 7,5 do osam milijardi evra.
„Iako se za sada radi o održivom rastu javnog duga, od čega ne beže ni druge države koje pokušavaju da ublaže posledice pandemije, u sledećoj godini moraćemo relativno naglo da smanjimo budžetski deficit. To znači da se treba uzdržavati od najave velikih investicija, ili povećanja zarada. Naravno, ovo je predizborni period, pa su velika obećanja prisutna“, rekao je Arsić.
Dodao je da bi, ako bi se takva obećanja i realizovala, Srbija naredne godine suočili sa visokim deficitom i, posledično, daljim rastom javnog duga.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Privreda u sendviču nereda i epidemije
Procene pada BDP-a od pet do preko 10 odsto
Konacno glas struke tj. razuma! U 1.kvartalu nije jos nista ni blokirano jer nije ni bila jos proglasena pandemija a politicari se hvataju za taj rast! Ako se ocekuje da juzme zemlje EU imaju pad BDP-a ove godine od skoro 10 % a severne za od 7,5 % besmislica je ocekivati da e Srbija imati bolju situaciju – dkla tacna je prognoz da ce biti dvocifren pad (ne negativan rast kako vole da pricaju oni koji nisu imali u skoli matematiku)! Zakljucak prof.Arsica je odlican da se treba uzdrzavati od investicija pa se iskreno nadam da ministarka Mihajlovic cita novine jer i dalje najavljuje gradove i himere!
Gospodine Arsiću, ko još veruje bajkolažima i hvalospevima velikog vođe i njegovim klimoglavcima i „papagaja“.Koliko dobro vode oktobraprivredu neće nas iznenaditi i da smo prvi u svetu po porastu BDP i standarda penzionera. Bolje da ih ne pominjem, opet će im otimati penzije, navikao je na otimačinu.
Sve je jasno. Samo treba dodati da ce i plate u javnom sektoru i penzije morati dole i to uskoro.
Vladajuca stranka laze narod pred izbore.
U mojoj firmi je pad prihoda skoro 50 odsto sad u maju kada su prosli izbori. Nasi partneri iz inostranstva su prepolovili porudzbine i svakog meseca gubimo ko 220.000 evra prihoda u odnosu na proslu godinu. Plate zaposlenima cemo morati da smanjimo, medjutim zbog mnogo dazbina u poslovanju to nece biti dovoljno. Jedan primer: u martu smo radili minimalno, u aprilu smo radili 10%, ali struju smo i dalje placali samo za angazovanu snagu 370.000 dinara mesecno, a gde su komunalne usluge, porez na imovinu, naknade lokalnim samoupravama…