Bolnica u Batajnici 20 odsto skuplja nego što tvrdi Vučić

Reč je o impresivnoj investiciji zbog koje je vrh vlasti imao dovoljno razloga da se u brojnim govorima pohvali brzinom od svega četiri do pet meseci za koliko su objekti izgrađeni, ali i kvadraturom i savremenom opremom koja je instalirana.

Ali, problem je bio što su se te informacije razlikovale u zavisnosti od govornika i mesta.

Pokušaj da dođemo do preciznijih, naišao je na zid ćutanja.

To je iskustvo Danasa koji je pre više od tri meseca zatražilo detaljnije podatke od Ministarstva odbrane, preko kojeg su realizovana ta dva projekta, ali odgovora nije bilo.

Još 4. decembra zatražili smo da nam, prema odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Ministarstvo odbrane dostavi informaciju pod kojim brojevima su izdate građevinska i upotrebna dozvola za objekat u Batajnici kao i građevinska za kruševačku bolnicu, koja tada još nije bila završena.

Pitali smo i koliko je podizvođača učestvovalo u izgradnji, kolika je pojedinačno vrednost njihovih radova prema sklopljenim ugovorima, da li je tokom gradnje bilo dodatnih radova, odnosno aneksa osnovnog ugovora i kolika je vrednost opreme za bolnice.

– Kako iz opravdanih razloga nismo u mogućnosti da traženo dostavimo u roku predviđenom članom 16 stav 1, a postupajući shodno članu 16 stav 3 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obaveštavamo Vas da ćemo tražene informacije i dokumentaciju kojom raspolažemo dostaviti u roku ne dužem od 40 dana od dana prijema Vašeg zahteva – glasilo je prvo obaveštenje koje nam je prosleđeno 11. decembra.

Odgovor smo očekivali do sredine januara, ali ga nije bilo. Tek posle urgencije, mejlom nam je prosleđeno nešto što nismo tražili – informacija da se odluka o dodeli ugovora i obaveštenje o zaključenim ugovorima za oba objekta nalazi na portalu javnih nabavki kao i da je naručilac posla Ministarstvo odbrane, odnosno Vojnograđevinska ustanova „Beograd“.

„To je sve što iz Ministarstva odbrane možete dobiti u ovom trenutku“, rečeno nam je.

U tim dokumentima, međutim, nema odgovora na naša pitanja. Ali, ima i zanimljivih detalja.

Tako su, na primer, bez javnog poziva u oba slučaja pregovori vođeni sa tri ponuđača.

Posao je u oba slučaja dobila grupa koju je predvodio beogradski Termomont zajedno sa Teming elektrotehnolodži iz Niša i preduzetnikom Sašom Milosavljevićem iz Kruševca.

Bitku za posao, posle dva kruga pregovora, i zbog cene koja je bila za 5.000 dinara viša, izgubili su niški Put inženjering i grupa na čijem je čelu bio Bauvasen (Bauwasen) iz Lazarevca.

Precizno je navedeno da je prvobitna cena za Batajnicu 2.773.750.000 dinara, odnosno sa PDV-om 3,33 milijarde ili 28,2 miliona evra.

Međutim, taj osnovni ugovor je 21. decembra prošle godine, kada su pacijenti već uveliko popunjavali bolnicu, uvećan za 453,6 miliona dinara, pa je konačna cena 3,23 milijarde dinara, odnosno 3,87 milijardi sa PDV-om ili 32,8 miliona evra.

Ugovor za kruševačku bolnicu težak je 1.383.495.000 dinara, sa PDV-om 1,66 milijardi ili 14 miliona evra.

U papirima nema podataka o kvadraturi objekata ali se iz dopunskog ugovora za Batajnicu, kojim je za mesec dana produžen rok izgradnje, na jednom mestu pominje da će izmenama bolnica umesto predviđenih 20.000 imati 23.271 kvadrat.

Zvaničnici su se u svojim govorima uglavnom zaustavljali na 18.000 kvadratnih metara, pa je i to izazivalo zabunu.

Prema tim podacima, bolnica u Batajnici, bez troškova lokacije jer je izgrađena u vojnom kompleksu „Zemun ekonomija“ koštala je nešto više od 1.400 evra po kvadratu.

Podsetimo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdio da je cena po kvadratu ove bolnice bila 1.170 evra, što znači da je bolnica bila 20 odsto skuplja nego što je on uveravao javnost.

Za objekat sagrađen u vojnom kompleksu „Rasina“, nema zvaničnih podataka o veličini koji su javno dostupni pa je nemoguće proceniti njegovu vrednost po kvadraturi.

To bi bilo moguće da smo imali uvid u građevinsku ili upotrebnu dozvolu, ali brojeve pod kojim su zavedeni ti dokumenti nisu nam dali ni iz Ministarstva odbrane, niti iz Ministarstva građevine, koje je u ovom slučaju izdavalac dozvola.

Pretragu na APR-u smo pokušali prema kriterijumu investitora, ali se među stavkama dozvola za Ministarstvo odbrane ne pojavljuju bolnice.

Inače, prema objavljenim dokumentima, izvođač radova dao je petogodišnju garanciju za izgrađene objekte.

Sve po zakonu

Član 16 stav 1 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na koji se pozvalo Ministarstvo, obavezuje organ vlasti „da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta“.

U stavu 3 tog člana, precizirano je da ako „organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1 ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, obavesti tražioca i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta“.