Foto: Privatna arhiva„Gružanska staza – ka ekološkoj svesti i ekološkom preduzetništvu lokalne zajednice“, naziv je projekta beogradskog Fonda socijalne i demokratske inicijative (FOSDI).
Njim se ukazuje na potrebu unapređenja ekološkog obrazovanja i ekološkog preduzetništva, kao preduslova za održiv lokalni razvoj.
Projekat, koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije, upućuje i na potrebu saradnje organizacija civilnog društva i biznis sektora u održivom korišćenju zaštićenog područja i prirodnih dobara, kroz razvoj cirkularne ekonomije. Za razliku od postojeće linearne ekonomije, koja nije ekološki održiva i čiji proizvodi, nakon upotrebe, završe kao otpad na deponijama, koncept cirkularne ekonomije je u obnavljanju eko-sistema i inovacijama koje podstiču promene navika u društvu.
Nataša Milojević, autorka projekta i predrednica FOSDI, navodi da se u brojnim promotivnim akcijama i kampanjama o prirodnim i kulturno-istorijskim znamenitostima Srbije, koje su namenjene savremenim nomadima, uglavnom inostranom gostu, retko nađu opisi gružansko-rudničkog kraja i pozivi da se poseti to područje – planina Rudnik i njeni obronci, Gornja Gruža, Kragujevac, Knić i Gornji Milanovac, mesta i sela na potezu od Rudnika preko Šatornje i Stragara do manastira Vraćevšnica, a onda starim putem ka Gornjem Milanovcu, Topoli ili Kragujevcu.
Taj deo Šumadije, koji pokriva Gružanska staza, navodi naša sagovornica, predstavlja prirodnjački muzej na otvorenom i dragocenu kulturno-istorijsku riznicu, odakle je moguće krenuti na sve četiri strane pešice, biciklom, na konju…
„Mogućnosti su velike, ali nedostaje sveobuhvatni razvojni plan, kontinuiran rad sa lokalnim stanovništvom i njihova obučenost za bavljenje ekološkim i ruralnim turizmom, prodajom usluga, cirkularnim preduzetništvom. Nedostaju sistem nadzora, zbog čega nema ni kazni za prekršioce zakona i pravila o odlaganju otpada, jedinstvena promocija, umrežavanje postojećih programa, kapaciteta, individualnih i grupnih aktivnosti, povezivanje u jedinstvenu, ekološki osvešćenu sredinu, koja zna kako da ide ka održivom razvoju“, ukazuje Milojević.
Podstaknuti velikim mogućnostima te oblasti, aktivisti i članovi nekoliko udruženja, na incijativu FOSDI, kreirali su informativno-edukativni projekat „Gružanska staza – ka ekološkoj svesti i ekološkom preduzetništvu lokalne zajednice“. Saradnja je uspostavljena sa velikim brojem partnera sa prostora kojim se staza prostire, a među njima su pojedinci, organizacije i institucije koje su uključene u razvoj i unapređenje sadržaja Gružanske staze – Lokalna akciona grupa Gornja Gruža, Opština Topola, Planinarsko društvo Žeželj iz Kragujevca, Agrobiznis centar iz Kutlova, UG Gružanska turistička mreža iz Grbica, mesne zajednice Bare i Kneževac, dve ergele konja sa prostora staze, nekoliko domaćinstava koja e bave seoskim turizmom, Zadužbina Žilović iz Vraćevšnice i drugi.
„U toj oblasti ima mnogo mogućnosti za razvoj preduzetništva, koje može da bude direktno povezano sa ekološkim i seoskim turizmom, uslugama u poslovima upravljanja lokalnom zajednicom i kreativnim rešenjima u kulturno-turističkoj ponudi. Razmena ideja i zajedničko kretanje – cirkuliranje, bitan je korak u promociji, a potom i primeni pravila cirkularne ekonomije“, objasnila je naša sagovornica.
U okviru rograma „Cirkuliranje“, pre neki dan, održana je radionica u Skupštini Kragujevca, na kojoj su govorili Dragan Marinković, predstavnik sektora za zaštitu životne sredine Grada, Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, koji je govorio o Strategiji razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji, a Srđan Stanišić o karakteristikama lokalne zajednice Gornje Gruže. Učesnici su bili i predstavnici udruženja, različitih profesija, kao i svi oni koji su zainteresovani za održivi razvoj. Uz zaključak da je ekološka svest veoma niska i da bi je trebalo izgrađivati u radu sa decom, učenicima, mladima i ekološkim aktivistima, sa tog skupa je poručeno da bi napredak bio moguć i primenom sistema nagrađivanja i kazni.
Tokom druge radionice, održane u zadužbini Žilović u Vraćevšnici, pitomom selu kod Gornjeg Milanovca u čijoj blizini je i istoimeni manastir, učesnici su veoma pozitivno reagovali na primere dobre prakse iz Slovenije i izrazili zabrinutost za stanje u našoj sredini. Usledila je „radionica u prirodi“, odnosno pešačenje u podnožju planine Rudnik, do sela Borač, Vraćevšnica, Bare, Kutlovo, a na kraju je koncert priredila Katarina Pejak, naša mlada muzička umetnica, koja već dugo „cirkuliše“ koncertnim scenama Evrope i Amerike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
