Foto FoNet Dragan Antonić

Za razliku od prethodne godine kada je država uplatila 1,9 milijardi dinara u prošloj godini se među subvencijama pojavila nova stavka -„dodatna davanja“, teška 970,2 miliona dinara.

U napomenama uz finansijske izveštaje navodi se da je pomoć uplaćena u skladu sa ugovorom iz 2009. godine ali ostaje nejasno po kojim kriterijumima se subvencije uplaćuju. Kako god, s obzirom da se subvencije knjiže kao poslovni prihodi, čak ni one nisu bile dovoljne da se zabeleži pozitivan rezultat poslovanja pošto je zabeležen gubitak od 64,3 miliona dinara. Svi izveštaji o smanjenju proizvodnje u Kragujevcu vide se i u bilansu uspeha.

Od poslovnih prihoda od 111,7 milijardi dinara u 2017. prihodi su pali na 88,3 milijarde dinara u 2018. godini. S obzirom da će ove godine obustava proizvodnje u Fijatovoj fabrici po svemu sudeći trajati mnogo duže nego prošle godine (oko 140 dana) oštar par poslovnih prihoda može se očekivati i u bilansima za ovu godinu.

Teško je sabrati koliko je država uložila, direktno u gotovini, u nekretninama i raznim poreskim oslobođenjima mada oni koji su upoznati sa materijom kažu da je to i više od milijardu evra. Ipak, subvencijama dolazi kraj krajem 2019. godine kada ističe desetogodišnji ugovor zaključen 23. decembra 2009. godine.

Po njemu, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, Fijat je od države dobijao gotovinske subvencije, oslobođenja po osnovu poreza i doprinosa za zaposlene, oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata i opreme za dobavljače, poreski kredit za investicije u osnovna sredstva koji je na kraju 2018. iznosio 34,8 milijardi dinara za koliko je poreza na dobit oslobođena kompanija, nadoknade za obuku zaposlenih, tzv. FAS trening akademiju, kao i garanciju za kredit od EIB-a vredan 500 miliona evra podignut 2012. godine, gde se niža od tržišne kamate vrednuje kao državna pomoć od oko 50 miliona evra.

Većina ovih podsticaja biće isplaćena još ove godine, a onda se postavlja pitanje šta dalje. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu očekuje da će Fijat pritisnuti Vladu da ako ih i dalje želi u Srbiji „odreši kesu“.

„Fijat je od posla veka postao fijasko veka. To nije posao koji donosi veliku korist za državu. Jedino tu korist ima 2.300 radnika, ali kako vidimo i oni malo-malo pa idu na prinudni godišnji. Italijanima je dobro, inače ne bi bili ovde, a za državu… Veće su subvencije države nego što je dobit, mada je pitanje i koliko dobiti oni izvlače odavde“, ocenjuje Savić.

Savić ističe da ljudi u Fijatu primaju veće plate nego zaposleni u fabrikama „za motanje kablova“, ali opet i država je mnogo više novca dala Fijatu.

„Naši ljudi su tamo isključeni iz bilo koje važne delatnosti u proizvodnji automobila. Svodi se sve na sklapanje delova, tako da nema ni mnogo koristi od toga što je fabrika tehnološki napredna. Ako je cilj zapošljavanje ljudi, možda se moglo naći neko jeftinije rešenje“, ukazuje Savić dodajući da ima i drugih investitora, ali da „nikome država nije dala kao Fijatu, niti će dati“.

Ekonomista i stručnjak za investicije Milan Kovačević primećuje da mi ni ne znamo kako i koliko država daje Fijatu, „da li koliko treba da se prikaže dobit ili po nekom ugovoru“ dodajući i da je i sam ugovor sa Fijatom „neuobičajen“.

„Ugovor ističe, ovaj model je na izdisaju i potreban je novi. Bojim se da će Fijat tražiti novi ugovor sa državom sa novim subvencijama i da ćemo mi to prihvatiti, nama na štetu, a njima na korist. Prvo bi trebalo uraditi analizu efekata ulaganja i subvencija da se vidi da li smo za ovih deset godina u plusu ili na gubitku u ovom poslu. Kočnica privrednom rastu je što država olako daje novac, a onda se građanima dižu porezi i dažbine“, upozorava Kovačević.

Fijat i Republika Srbija su u septembru 2008. godine zaključili ugovor o osnivanju zajedničke kompanije u kojoj je Fijat sa ulogom od 200 miliona evra vlasnik dve trećina, a država sa 100 miliona evra vlasnik jedne trećine kompanije. Od 2013. kada je proizvodnja Fijata 500L dostigla vrhunac od 117.000 vozila FCA je bio najveći izvoznik u Srbiji sve do prošle godine kada ga je pretekla Železara Smederevo.

Povezani tekstovi