Fiskalni savet: Nizak privredni rast

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je kao ključnu strukturnu slabost naveo nizak privredni rast, mada je povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,4 odsto relativno visoko.

Petrović je ocenio da su na povećanje BDP uticali jednokratni činioci, kao što su rast poljoprivrede zbog poređenja sa prošlogodišnjom sušom i normalizacija proizvodnje u Elektroprivredi Srbije.

Kada se uklone ti jednokratni činioci, stvarno povećanje BDP je 3,2 odsto, izjavio je Petrović, uz konstataciju da Srbija raste sporije od uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Srbija je od 2008. uložila oko četiri milijarde evra u javne investicije manje nego te države. Ove godine se situacija popravila i predlažemo da se 2019. ulaganja u javne investicije povećaju za 300 miliona evra, sa 1,4 milijarde na 1,7 milijardi evra, rekao je Petrović.

On je izneo podatke da je putna mreža u Srbiji za 20 odsto lošija nego u regionu, a železnička za 40 odsto.

Mereno u kilometrima na 100.000 stanovnika, imamo 30 odsto manje autoputeva, a dva do tri puta manje nego Hrvatska, Slovenija i Mađarska. Dve trećine pruga nije elektrifikovano, a na 55 odsto brzina vozova ne prelazi 60 kilometara na sat, izjavio je Petrović.

On je ocenio da je realistično planirati sledeće godine za 200 miliona evra veće ulaganje u glavne puteve i železnicu.

Prema Petrovićevim rečima, zbog niskih investicija u zaštitu životne sredine je Srbija među najzagađenijim zemljama, a njeni građani među najugroženijim u Evropi.

Samo sedam odsto površinskih voda ima ekološki dobar status, voda za piće je neispravna u oko 40 odsto gradskih vodovoda, više od 2,5 miliona ljudi udiše zagađen vazduh. Priključak na kanalizaciju ima samo 55 odsto stanovništva, prečisti se manje od 10 odsto komunalnih otpadnih voda, organizovano se prikuplja samo 80 odsto komunalnog otpada, ali se gotovo ništa ne prerađuje, naveo je Petrović.

On je izjavio da pregovori o članstvu u Evropskoj uniji nalažu ulaganje skoro devet milijardi evra u ekologiju, što odgovara porastu od pola milijarde evra na godišnjem nivou.

Pavlović je konstatovao da je sledeće godine moguće ulaganje u toj oblasti povećati za oko 130 miliona evra.

Prema Pavlovićevim rečima, postoji fiskalni prostor od oko 200 miliona evra za smanjenje poreza i doprinosa na plate u sledećoj godini, sa 63 odsto na 60 odsto.

Petrović je konstatovao da investicije u privatnom sektoru zaostaju za zemljama kao što su Bugarska i Rumunija, što je vezano za privredni ambijent, odnosno vladavinu prava, korupciju, poštovanje ugovora.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je izjavio da se dobijaju obrisi sistema plata i da se ulažu napori da se primeni princip „jednaka plata za isti rad“.

U zdravstvu se primenjuje razvrstavanje poslova, kao i u kulturi. Nastavnici osnovnih i srednjih škola bi trebalo da budu u istoj platnoj grupi kao lekari opšte prakse, rekao je Vučković, uz podatak da su u drugim zemljama ti lekari za skoro trećinu bolje plaćeni od nastavnika.

Čini se da se prosveta izborila za relativno visok položaj, izjavio je Vučković, uz ocenu da će važan test za platne razrede biti policija i vojska.