"Isterani" iz Pazove, nova lokacija Ruma 1

Najavljena je investicija od 3,3 miliona dolara, a početak radova u Staroj Pazovi za april 2017. Međutim, gotovo godinu dana kasnije od te investicije nema ništa, delom zbog toga što su ekološki pokreti reagovali i uzbunili lokalnu zajednicu, te je početak radova u Staroj Pazovi ne odložen, već otkazan.

Međutim, kompanija je ovog puta, kako tvrde u Ekološkom pokretu Svilajnac, odlučila da u tišini nastavi sa projektom, ovog puta u Rumi. Odgovor od srpske firme Sinofarm, o tome zbog čega su odlučili da projekat prebace u Rumu, da li su radovi počeli, odnosno zbog čega nisu kada su najavljeni za april prošle godine, kao i kada se očekuje završetak radova – nismo dobili.

Odgovor nije stigao ni na pitanja koliko Sino medical waste, kako se nova zajednička kompanija zove, planira da uloži i zaposli ljudi.

Investicija iz Stare Pazove prebačena u Rumu

Ono što brine ekološke aktiviste jeste gde će se i kako graditi ova fabrika, kao i da li je sve u skladu sa aktuelnim propisima. Naime, prema njihovim tvrdnjama, fabrika je najpre počela da se gradi u Staroj Pazovi nedaleko od fabrike Nestle, što je svakako zabranjena zona za investitora koji želi da se bavi tretiranjem medicinskog otpada.

Medicinski otpad se tretira i skladišti samo u za to posebno određenim zonama, daleko od njiva i bilo kojih postrojenja koje se bave proizvodnjom hrane. Upravo ovo, bio je razlog zbog kog su ekološki pokreti ustali i uspeli da odbrane Staru Pazovu od ovakve investicije. Međutim, sada su zabrinuti što će sada ova investicija završiti u Rumi.

– Opština Ruma je počela sa izgradnjom puta dužine od 250 metara za novog investitora. Pompezno najavljen projekat od strane Sinofarma na lokaciji Stare Pazove je brzim i efikasnim delovanjem lokalnog stanovništva sprečen, ali nije im puno trebalo da nađu novu lokaciju. Sve se radi u strogoj tajnosti, a cilj je da građani ne budu svesni do samog kraja o čemu je reč – ističu ekološki aktivisti.

Međutim, u opštini Ruma za Danas kažu da radovi na izgradnji fabrike još nisu počeli i da je realizacija projekta stvar investitora, te da opština sa tim nema „dodirnih tačaka“.

– Učešće opštine Ruma je bilo u obezbeđivanju lokacije, odnosno parcele koja ispunjava sve uslove propisane normativnim aktima Srbije i opštine, što je i učinjeno – radi se o parceli u sklopu bloka 3-14-1 definisane generalnim planom Rume i Planom detaljne regulacije za blokove 3-14-1 i 3-14-3 (dela industrijske zone) – ističe Vojislav Mioković, šef kabineta predsednika opštine Ruma. On kaže da su parcelu investitori kupili i da je to celokupna „obaveza“ koju je opština imala prema njima, tako da nikakvih posebnih ili dodatnih uslova nije bilo.

„Kriju se informacije od građana“

U Ekološkom pokretu Svilajnac skreću pažnju na to da problema ima i u drugim delovima Srbije.

– Imamo primer Svilajnca, gde lokalna samouprava raširenih ruku dozvoljava gradnju postrojenja u urbanom prostoru, za skladištenje opasnog otpada firmi FCC Eko i postrojenja za opasan infektivni medicinski otpad i proizvodnju biocida (otrovi za pacove) firme Visan – napominju u ovom pokretu. Ističu kako građani često nisu svesni šta im lokalna uprava planira, jer se vešto kriju informacije, te je skoro nemoguće na vreme reagovati, odnosno sprečiti takve manipulacije.

Iz Društva za ekološku i sanitarnu zaštitu Visan za naš list kažu da se postrojenje za tretiranje infektivnog medicinskog otpada putem sterilizacije vodenom parom u Svilajncu, za koje su dobili rešenje nalazi u industrijskoj zoni, te da nije tačna informacija da se postrojenje nalazi u urbanom prostoru koji nije predviđen za to. U ovoj kompaniji kažu da je baš u Danasu aprila 2015. Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine informisalo javnost da je Visan podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu zainteresovanoj javnosti, kako bi februara 2016. dobili rešenje o saglasnosti.

– U pitanju je postrojenje kojim će putem sterilizacije vodenom parom tretirati infektivni medicinski otpad koji predstavlja veliki problem u Srbiji. Tehnologija koja će se koristiti podrazumeva poštovanje najviših standarda EU u ovoj oblasti kako u oblasti tretmana otpada, tako i u pogledu zaštite vazduha, vode i svih drugih aspekata važnih za životnu sredinu – ističe se u odgovoru kompanije Visan.

Odgovornost Ministarstva

Jedan od problema je, kako kažu u Ekološkom pokretu Svilajnac, i to što nadležni nemaju kontrolu broja izdatih dozvola za upravljanje otpadom, tako da broj izdatih dozvola premašuje broj izdatih dozvola u zemljama koje imaju i deset puta više stanovnika od nas.

– Sa tom prekomernom produkcijom dozvola se naravno otvaraju prostori za manipulaciju i korupciju tako da dobijamo haos na tržištu. Problem nastaje na primer, kada se potencijalni investitor obrati nadležnom ministarstvu za jednu kategoriju otpada i ako kapaciteti dozvola u mnogome prelaze generisanu količinu te vrsta otpada, niko ni ne pokušava da usmeri investitora na vrstu otpada za koje nedostaje kapacitet – napominju u ovom pokretu.

Oni pitaju da li zdravlje građana vredi 100 ili 300 evra koliko završi u džepovima zaposlenih u nekim institucijama i da li tone opasnog otpada koja završe u rekama neki ne vide zbog koverte ispred sebe?

U Ministarstvu zaštite životne sredine nismo dobili odgovore na pitanje da li je firma Sino medical waste zatražila i dobila dozvolu za prikupljanje i tretiranje medicinskog otpada. Odgovori nisu stigli n na pitanja o tome koliko se u Srbiji trenutno prikuplja i tretira opasnog otpada, kao i koliko je izdato dozvola i koliko ukupno firmi koje imaju te dozvole tretiraju opasni otpad u našoj zemlji.

Crvena lampica

U Ekološkom pokretu Svilajnac podsećaju da je u decembru 2016. u Kini došlo do hapšenja zaposlenih u kompanijama koje su reciklirale opasan medicinski otpad i pravili plastične stolove i dečije igračke i da to treba da bude crvena lampica upozorenja za sve.

– Poslovi sa opasnim otpadom su veoma osetljiva tema i veliki rizik po zdravlje ljudi i okoline. Nadležno ministarstvo ekologije u većem broju niko ni ne pita za mišljenje, poslovi i projekti se guraju preko privatnih agencija koje nude usluge projekata i implementacija investicija, ne obazirući se na zakone, okolinu, građane – tvrde u tom pokretu.

Portfolio vrsta opasnog otpada je ogroman, kako ističu, manipuliše se sa opasnim hemikalijama, toksičnim otpadom, otpadnim uljima, medicinskim infektivnim otpadom, farmaceutskim otpadom.