Javni sektor podigao prosečne plate u Srbiji 1Foto: Stanislav Milojković

Sudeći po izjavi predsednika Aleksandra Vučića, Srbija divovskim koracima grabi u svetlu budućnost a jedan od pokazatelja je, tvrdi, i rast zarada.

U poslednjem mesecu prošle godine dostigli smo magičnu granicu od 500 evra prosečne plate, a već u martu, saopštio nam je pre dva dana lepu vest, zabeležen je novi skok.

– To je ono što smo čekali. Znali smo da je mart taj referentni mesec. Prema preliminarnim podacima, 555 evra u poređenju sa 330 kada sam postao predsednik Vlade. To je ogroman napredak Srbije i za to ste zaslužni vi, a pre svega ste zaslužni zbog toga što Srbija više nije zemlja gubitnika nego zemlja pobednika koja može u svemu da se takmiči i pobeđuje one koji su ne decenijama već vekovima bili ispred nas“, rekao je Vučić u video-snimku objavljenom na Instagram nalogu „buducnostsrbijeav“. Dodao je i da „moramo da radimo i da se trudimo da bismo pre kraja godine podigli plate na više od 600 evra“.

Šta nam je predsednik prećutao? Možda to da nam bruto domaći proizvod nije rastao u poslednjih deset godina, kada već upoređujemo, istim tempom i da je skok plata „malo nerealan“ kako to tvrde ekonomisti, i pre svega proizveden nakon povećanja u javnom sektoru koje nema pokriće ni u rastu budžetskih prihoda niti u povećanoj proizvodnji društvenog bogatstva.

– Rast plata u prethodnoj godini posledica je mera kojima se vlast trudila da koliko toliko održi nivo zarada i zaposlenosti. U to su uložili jako puno para i te mere još uvek su u primeni. Preduzeća još uvek uzimaju državnu pomoć što je u velikoj meri amortizovalo pad koji je mogao da usledi zbog pandemije. Pitanje je da li će taj trend rasta zarada biti održiv do kraja godine i da li će moći prosek plata da dostigne 600 evra koliko je obećano – kaže za Danas Jelena Žarković Rakić, direktorka FREN-a.

Ona ističe da je ekonomskom politikom vlast uglavnom privlačila fabrike koje su zapošljavale ljude iz domena nisko plaćenih poslova, uglavnom na nivou minimalca ili tek nešto malo više od njega i onda je normalno da prosek ukupnih zarada ne može tako brzo da raste kao kada bi veći rast zaposlenosti bio u kategoriji bolje plaćenih poslova.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je skok prosečne zarade očekivan jer je početkom ove godine došlo do rasta plata u javnom sektoru kao i do povećanja minimalne cene rada, što u velikoj meri utiče na ukupan prosek.

– Uglavnom je javni sektor davao glavni impuls i ton u dinamici rasta prosečnih zarada i blagog rasta kupovne moći stanovništva i to nije dobro jer nam privatni sektor sektor zaostaje. To ilustruje podatak da je najniža medijalna zarada u javnom sektoru viša nego u privatnom, koji se nalazi ispod medijalne pa je uz manju sigurnost posla oštećen i niskom nadoknadom za svoj rad – kaže Đogović i dodaje da treba imati u vidu i netransparentno subvencionisanje direktnih stranih investicija, gde se išlo na privlačenje radno intenzivnih delatnosti, što znači da je i država svojom ekonomskom politikom kumovala nižim zaradama u privatnom sektoru.

Ipak, „zlatno doba“ najbolje pokazuje odnos između primanja i cene korpe namirnica, a tu slika nije blistava.

Javni sektor podigao prosečne plate u Srbiji 2

Prema podacima Ministarstva trgovine, 2012. su za pokrivanje troškova prosečne potrošačke korpe bile potrebne 1,4 zarade dok je u februaru ove godine (poslednji objavljeni podatak o vrednosti potrošačke korpe) bilo neophodno 1,2.

Ne baš vrtoglavi rast kupovne moći pokazuje i poređenje sa minimalnom zaradom jer je za minimalnu korpu 2012. bilo potrebno 1,75 a u februaru ove godine 1,3 minimalca.

Još je veći problem to što minimalne zarade prima ogroman broj zaposlenih, procenjuje se čak  oko 350.000 a polovina radnika, njih više od 1,12 miliona, može da računa na iznos ispod medijalne koja je 49.328 dinara.

Još je sumornije kada se uporedimo sa zemljama regiona.

U Sloveniji je, na primer, prosečna zarada prošle godine iznosila 1.209 evra, minimalna zagarantovana plata iznosila je 941 evro a prima je svega 3,7 odsto zaposlenih.

U Hrvatskoj je prosek zarada oko 850 evra, minimalac je 400 a dobija ga još manji procenat, tek 2,25 odsto zaposlenih. Srbija je tek na sredini tabele jer oko 250 evra garantovane plate dobija oko 16 odsto radnika.

U Crnoj Gori prosečna plata je oko 520 evra ali 28 odsto radnika prima minimalac od 220 evra. Prosek zarada u Severnoj Makedoniji je 420 evra a 234 je zagarantovano za takođe 28 odsto, dok je u BiH prosek 485 evra a 210 minimalnih prima oko 30 odsto zaposlenih.

Republički zavod za statistiku juče je zvanično objavio podatke koje je prethodno već izneo u javnost predsednik. Prosečna plata u martu bila je 65.289 dinara (pomenutih 555 evra), a medijalna 49.328 dinara.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

9 reagovanja na “Javni sektor podigao prosečne plate u Srbiji”

  1. Nije tacno. Plate obicnih sluzbenika visoko obrazovanih su minimalne i ispod zog proseka. Prosek su povecale plate politicki postavljenih ministara,guvernerke, drzavnih sekretara .

  2. Skočio mi standard, pozajmio sam pare od banke. U javnom sektoru, sa SSS, i 20 godina staža, nemam ni 300€ ali imam kredite koje je neko pozajmio u moje ime, ne pitajući me.

  3. Tvrditi da je podizanje plata u javnom sektoru generator svetle buducnosti moze samo neko ko nikada nije radio u privatnoj privredi koja hrani javni sektor. Jos jedna u nizu potpunih nebuloza naseg nazalost predsednika!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.