Kakve trgovinske mere Srbija može da uvede Kosovu? 1Foto: Miroslav Dragojević

Međutim, otvoreno je pitanje kakve bi to mere mogle dati iole značajan ekonomski efekat s obzirom na mali uvoz robe sa Kosova i Metohije.

Istovremeno, carine od 100 odsto na srpsku robu su gotovo obustavile zvaničan izvoz robe iz Srbije na Kosovo. U martu 2018. godine plasman robe iz Srbije na KiM iznosio je 36,5 miliona evra, a u martu ove godine svega 578.000 evra, prema podacima Agencije za statistiku Kosova.

Doduše, brojni su izveštaji i izjave da se roba srpskih proizvođača ipak nalazi na rafovima kosovskih prodavnica, a tamo dolaze ili reeksportom preko trećih zemalja, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore ili švercom.

Ovo je izjavio i pre nekoliko dana predsednik Kosova Hašim Tači, a nekoliko puta javno rekao i srpski ministar trgovine Rasim LJajić.

On je prekjuče izjavio da je prošle godine na KiM isporučeno oko 440 miliona evra vredne robe, tako da uz projektovani rast izvoza od 12 odsto, ove godine će takse naneti štetu srpskoj privredi od oko 500 miliona evra.

Sa stanovišta spoljnotrgovinskog deficita, ove mere za Kosovo nisu značile ništa. U martu ove godine deficit u robnoj razmeni Kosova sa svetom iznosio je 260 miliona evra, a u istom mesecu prošle godine 229 miliona evra. Jedino što sada KiM ima manji uvoz i deficit u trgovini sa zemljama CEFTA. Ipak, uvoz nije smanjen u meri koliko je smanjen uvoz iz Srbije. U martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine uvoz iz Srbije je smanjen za 36 miliona evra, a uvoz iz CEFTA-e za 22,5 miliona evra.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, kaže za Danas da se velike kompanije, posebno multinacionalne lakše nose sa taksama, jer mogu lakše da plasiraju robu preko trećih zemalja.

„Mala preduzeća nisu tako fleksibilna i ne mogu lako da nađu nova tržišta, a reeksport im je skup“, objašnjava on.

Sa stanovišta kontramera ipak je važnije koliki je izvoz sa KiM u Srbiju. Srbija je četvrto izvozno tržište sa učešćem od oko pet odsto, ali to je svega dvadesetak miliona evra godišnje. Stručnjaci su složni u oceni da recipročne mere uvođenjem carina na robu sa KiM ne bi dale bog zna kakav efekat.

Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže za Danas da je praktično jedina mera koja nije neposredno štetnija po Srbiju nego Kosovo – prekid pregovora.

„Do toga je već došlo. Time se vrši pritisak na EU i SAD, a i na susedne zemlje, da smanje ili uslove podršku Kosovu. No, kako je taj pritisak neuspešan, bar do sada, srpske vlasti se osećaju obavezne da neposredno pritisnu kosovske vlasti. Ali, recipročne carine ne mogu da imaju ni izbliza iste posledice kao kosovske carine na uvoz is Srbije, jer je kosovski izvoz u Srbiju praktično zanemarljiv sa stanovišta kosovske privrede u celini, dok to nije slučaj sa Srbijom“, kaže Gligorov dodajući da su za Srbiju i privredne i političke veze sa Kosovom važnije nego što su za Kosovo veze sa Srbijom. „I ta asimetrija određuje manje-više sve“, tvrdi on.

Miladin Kovačević, saradnik MAT-a, takođe smatra da bi recipročne mere zabrane uvoza sa KiM imale samo simbolički značaj, ali ne i veliki ekonomski efekat.

Predrag Bijelić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, takođe misli da ni carinske ni necarinske barijere ne bi imale velikog efekta zbog malog obima uvoza sa KiM. „Pominju se neke dažbine za kamione koji voze robu sa KiM u druge zemlje preko Srbije, ali pitanje je koliko je to moguće na međunarodnim putevima kao što je Koridor 10“, smatra Kovačević.

„Ostaje pitanje tranzita robe i ljudi sa KiM kroz Srbiju ka drugim carinskim područjima, davanje dozvola itd. To bi eventualno bilo jedino što može da se uradi, ali kada postoji ovakva nesrazmera u trgovini nemamo veliki manevarski prostor“, ocenjuje Bijelić dodajući da bi se to moglo primeniti na kamione koji idu sa KiM ka EU, ali ne i obrnuto.

On takođe ističe i da naša roba ipak dolazi na KiM, jer su im posebno prehrambeni proizvodi iz Srbije najjeftiniji. „Neke analize ukazuju da ih carine već pogađaju povećanjem cena i inflacijom. Male zemlje nemaju taj luksuz da vode carinske ratove. To je loše i za Kosovo i za Srbiju, ali i za ceo region“, ocenjuje Bijelić.

I Vučić je u martu komentarisao ove predloge rečima „sad imam za te pametnjakoviće pitanje. Znaju li oni da smo tako zatvorili naš narod na Kosovu, doveli u opasnost živote i snabdevanje naroda?“.