Mreža za poslovnu podršku: Privreda će krizu osetiti u drugoj polovini godine i početkom naredne 1Foto: Pixabay/stevepb

On je ocenio da će se sledećeg meseca videti kakvo je realno stanje u privredi i da li ima nagoveštaja o oporavku domaće i svetske tražnje.

Vlada Srbije je u paketu pomoći privredi odložila poreze i doprinose na plate zaposlenih za ovu godinu do 1. januara 2021. godine, kada će ih plaćati na 24 rate.

„U istočnoevropskim zemljama porezi i doprinosi su manji i do 40 odsto nego u Srbiji. U Hrvatskoj su 51 odsto, a u Srbiji su oko 61 odsto neto plate jer je prevelik javni sektor koji privreda izdržava“, rekao Rajić.

Dodao je da će krizu različito osetiti pojedini sektori i da će teža biti nego u zemljama gde nije bilo uvedeno vanredno stanje i ograničeno kretanje.

Firme koje se bave proizvodnjom delova za železnicu u Sloveniji su u periodu zdravstvene krize, prema njegovim rečima, imale pad prihoda od osam do 15 odsto, u Hrvatskoj od 12 do 20 odsto, a u Srbiji od 22 do 50 odsto.

„U Srbiji je zbog vanrednog stanja bilo problema sa obezbeđenjem dozvola za kretanje i opreme za bezbedan rad i to je uticalo na pad proizvodnje i prihoda“, rekao je Rajić.

Istakao je da u Srbiji nije na vreme urađena poreska reforma i smanjeni parafiskalni nameti i zato će privreda teže podneti krizu.

Anomalija srpskog poreskog sistema je, kako je rekao, i što se porez na dobit plaća akontaciono i privrednici ga moraju platiti unapred, a da ne znaju da li će ga ostvariti, posebno ove godine.

„Država traži da firme budu disciplinovane prema njoj i obaveze izmire na vreme, bez obzira što same robu naplate posle 130-140 dana“, rekao je Rajić.

Dodao je da će i firme izvoznice sada imati duže rokove naplate, da „nema novca koji dugoročno može da finansira radna mesta“ ako nema posla, kao i da će se u tom slučaju posezati za smanjenjem troškova preko otpuštanja zaposlenih.

Domaća privreda će se, kako je rekao, od ove krize opravljati duže nego privrede drugih zemalja kao i posle krize 2008. godine kada su evropske kompanije stale na „zelenu granu“ posle tri-četiri godine, a domaćim je trebalo šest-sedam godina.

„Evropa je kao odgovor na krizu uvela princip lokalizma, što znači da će sve nabavljati iz najbližeg okruženja. Hrvatska i Bugarska su uvele pravilo da više od polovine robe za potrošnju bude domaćeg porekla i sve to će uticati i na srpski izvoz“, rekao je Rajić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.