Od početka godine sve više otkaza 1Jura Foto: Beta/Saša Đorđević

Da li SMS porukom, imejlom ili lično, tek od početka godine u Srbiji sve je više otkaza u firmama, više od 300 ljudi u Nišu u fabrikama Jura i Šinvon ostalo je bez posla do početka februara, pre nekoliko dana i u zrenjaninskom Drekslmajeru određen broj radnika je otpušten iako menadžment kompanije nije precizirao koliko.

Sindikati napominju da su i firme poput Aerodroma ili Er Srbije desetkovane, a velika otpuštanja najavljena su i u valjevskom Krušiku.

Radnici Jure i Šinvona, koji je u stopostotnom vlasništvu Jure, tvrde da su za otkaze saznali preko SMS-a, potvrdu toga iz južnokorejskih kompanija juče nismo uspeli da dobijemo, kao ni njihov odgovor koliko je tačno ljudi otpušteno i zbog čega.

Zakon o radu nije predvideo uručenje otkaza telefonskim porukama, već se, kako se navodi u članu 185, rešenje o otkazu mora dostaviti zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, a ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje lično, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.

U tom slučaju, Zakon nalaže da se to rešenje objavi na oglasnoj tabli poslodavca i onda se po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra dostavljenim.

„Kada gledate Zakon o radu SMS porukom ne možete da nekom uručite otkaz, tu se radi verovatno o informaciji o dobijanju otkaza, odnosno o tome da ugovor neće biti produžen. Ako sa pravne strane to nije kršenje zakona, sa ljudske strane apsolutno je neprihvatljivo da neko dobije poruku, otvori i doživi šok kada shvati da više nije zaposlen“, kaže za Danas predsednica ASNS Ranka Savić.

Na ovakve stvari smo se od Jure, kako kaže, već privikli, tako da ništa više ne može da iznenadi, ali bi bilo dobro da se nadležni iznenađuju i reaguju.

„U Juri smo 10 puta pokušali da organizujemo sindikat, ali je to bila potpuno nemoguća misija. Ko god pokrene priču o osnivanju sindikata, bude pozvan na razgovor i zapreti mu se raskidom ugovora o radu, a ne možete terati ljude da gube posao da bi osnovali sindikat“, napominje Savić.

Ona kaže da sve ovo što se sada dešava, a otpuštanja ima u svim segmentima privrede, od turizma do malih i srednjih preduzeća i zanatskih radnji, najavljeno je još krajem prošle godine. Savić napominje da su firme poput Aerodroma ili Er Srbije desetkovane i da je od početka krize izazvane epidemijom korone u Srbiji na desetine hiljada ljudi izgubilo posao.

„Ogroman je spisak kompanija koje smanjuju broj zaposlenih, najsvežiji je primer Krušika iz Valjeva, koji će otpustiti ove godine najmanje 800 do 1.000 ljudi“, ističe predsednica ASNS-a.

Savić napominje da je u Krušiku sada „borba“, jer bez posla ostaju ljudi koji su po pet, šest, ali i 10 ili 12 godina radili na određeno vreme, što je krivica i ove države koja je to dozvolila.

„Dešava se da se ne poštuje Zakon o radu, drže radnike na određeno 10 godina, a onda im kažu nije to otkaz, već se ne produžava ugovor. Pa da si poštovao Zakon taj zaposleni bi posle dve godine imao ugovor na neodređeno. Zato smo sada u ogromnom problemu“, ističe Savić i naglašava kako institucije sistema ne funkcionišu i kada oni ne rade svoj posao, slabo šta možete da uradite.

Zbog krize je ugrožena cela privreda, napominje, otpuštanja su svuda, a jedino gde ih nije bilo za sada jeste javni sektor.

„Tek ćemo da vidimo posledice svega, desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla od kada je počela kriza, ali vi nigde ne možete da nađete zvanične podatke jer pre ćemo saznati koliko ih je u Nemačkoj ostalo bez posla nego ovde“, kaže Ranka Savić.

Predsednik UGS Sloga Željko Veselinović kaže za Danas da će najviše otpuštanja biti u fabrikama koje su dobijale subvencije države, a bave se proizvodnjom kablova ili presvlaka i patosnica za nove automobile, pre svega, u Nemačkoj.

„Problem je u tome što su te firme vezane za proizvodnju automobila i proizvode onoliko koliko narudžbina ima. Zbog epidemije prodaja je pala, a najveći broj ljudi koji će ostati bez posla je iz tih niskobudžetnih kompanija koje su vezane za globalnu proizvodnju“, kaže Veselinović.

Drakslmajer je, ističe on, smanjio broj radnika, ali u skladu sa Zakonom i kolektivnim ugovorom, a odbio je i pomoć države u minimalcima jer je uslov bio taj da ne sme da se otpusti više od 10 odsto zaposlenih.

„Najveća opasnost je u korejskim, turskim, kineskim firmama, na primer Šinvon u kom su ljudi dobili otkaze SMS-om, to je ćerka firma Jure i svi smo svesni šta je Jura prethodnih 10 godina radila – otpuštala, izbacivala one koji koji hoće da osnivaju sindikat, terala da nose pelene, najveći mobing je bio tu, jer kod njih ne postoji kultura sindikalnog organizovanja niti socijalnog dijaloga“, napominje Veselinović.

On podseća na to što je pre nekoliko godina Jura inspekciji rada u Nišu poklonila nekoliko automobila, te da na osnovu toga sebi mogu da dozvole luksuz da otpuštaju SMS-om.

„Plašim se da će takve i slične kooperantske firme kakvih je dosta, naročito na jugu, nastaviti sa tom praksom, jer ne poštuju zakone. Da institucije sistema rade svoj posao naterale bi ih da sve regulišu u skladu sa zakonom, ali država ćuti, nema reakcije“, naglašava Željko Veselinović. Nedostatak reakcije nadležnih, napominje on, dovešće do dodatnih otpuštanja, a to, kako kaže, može biti zeleno svetlo i nekim drugim kompanijama da se tako ponašaju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “Od početka godine sve više otkaza”

  1. Problem u Srbiji izuzev naravno Beograda je ogroman broj gradskog stanovnistva koje je nedovoljno kvalifikovano i kao takvo ne moze da dodje do boljeg posla osim motanja kablova, ali i jos gorih poslova kod lokalnih privrednika. Drugih poslova nema ni za obrazovane, sto je jezivo. Do toga je doslo zbog vestackog formiranja gradova u periodu komunizma, tako su gradovi od 10k stanovnika za 20-30 godina dosli do 120k. Da su ostala jaka sela i poljoprivredna proizvodnja, da je u to ulagano i razvijano, imali bi prirodno stvaranje grada – seljak zaradi novac, napravi nekretninu u gradu, obrazuje decu, oni pokrecu razne poslove, stvaraju itd. Tada se i prosti radnik vise ceni jer ima odstupnicu na selu i nece da radi kao rob i da ga neko ucenjuje. Tako su nastali gradovi na Zapadu.

    • Pa fino, ostaje pitanje da li ce vratiti subvenciju za ta radna mesta. 20 000€ po radniku…. Jer je pisalo trajno zaposlenje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.