Oporezovati bogate, ali ne i srednju klasu 1Foto: EPA-EFE/GIAN EHRENZELLER

Mnogi uzroke protesta u SAD vide pre u otkazima desetina miliona ljudi zbog korona krize nego u rasizmu. Od pre desetak godina imamo još jednu pojavu, a to je da sami bogataši apeluju na države da im razrežu veći porez.

Nedavno je grupe od 83 milijardera, uglavnom iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, poslala peticiju pred zasedanje G20, da se povećaju porezi za najbogatije jer se dobrotvornim radom pojedinaca prosto ne mogu rešiti nagomilani problemi savremenog društva, a to se najbolje vidi u neuspešnoj borbi zdravstvenih sistema protiv kovida 19 i to ne samo manje razvijenih zemalja.

Međutim, prošle nedelje svetska javnost je čula još jednu vest. Jedna od najvećih kompanija na svetu, po tržišnoj kapitalizaciji, Epl je dobila drugostepenu presudu da ipak ne mora da plati Irskoj 13 milijardi evra poreza.

Inicijativu da se bilioneri dodatno oglobe su još pre 10 godina poveli najbogatiji među bogatima. Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i Voren Bafet, vlasnik Berkšir Hataveja koji se zalagao za porez na nasledstvo. Čuvena je izjava Bafeta da veći porez na dohodak plaća njegova sekretarica nego on.

Međutim, u svetu ima više od 500.000 ultrabogatih (onih sa bogatstvom većim od 30 miliona dolara), a milijardera ima više od 2.100. Većina njih ne samo da ne želi veći porez, već plaća ogromne sume novca poreskim savetnicima kako bi izbegli, legalno naravno, da plate postojeće poreze.

Milica Bisić, profesorka na FEFA-i ističe da je ključni razlog za veće oporezivanje bogatih činjenica da humanitarno-milosrdna delatnost pojedinaca ili njihovih organizacija ne može da obezbedi rešavanje bilo kog opšteg pitanja, nezavisno od toga koliko je velikodušna.

„To je zadatak države, a njeni zadaci se finansiraju iz poreza. Očigledan primer je današnja nesposobnost zdravstvenog sistema u velikom delu sveta da prihvati i zbrine sve one kojima je potrebna pomoć u borbi protiv virusa Kovid 19. Osnovno pitanje, sa druge strane, jeste da li je u postojećim razmerama ovaj problem nastao prvenstveno zato što naplaćeni porezi nisu bili dovoljni ili je upotreba poreskih sredstava bila neodgovarajuća. Ovo pitanje postaje očigledno kada se u međunarodnim okvirima uporede načini na koji se zdravstveni sistem bori sa nastalom krizom, odnosno činjenica da problem nemaju samo zemlje sa srazmerno niskim porezima, odnosno stopama“, napominje ona.

Dakle, da bi dodatno oporezivanje bogatih imalo željeni efekat je da država taj novac troši efikasno, na javno zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, a da manje poseže za trošenjem poreza u kratkoročne, političko-populističke upotrebe.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je mnogo važnije naplatiti postojeće poreze, pre nego povećavati stope ili uvoditi nove poreze.

„EU je nedavno donela neki propis koji je u suštini usmeren protiv poreskih rajeva. Recimo u EU imamo članice kao što su Holandija, Luksemburg ili Irska koji su faktički poreski rajevi. Amerikanci su pre nekoliko godina zapretili Švajcarcima da njihove banke neće moći da posluju u SAD ukoliko ne otvore podatke o računima njihovih građana u švajcarskim bankama. Mada i Amerikanci imaju svojih problema, pošto savezne države mogu same da određuju poreske stope i konkurišu jedna drugoj, čini se da su u borbi protiv poreskih rajeva ozbiljniji od EU. Ja verujem da je to politička stvar, jer bi mnoge zemlje doživele značajan gubitak dohotka i smanjenje blagostanja kada se ne bi ponašali kao poreski raj. Opet s druge strane Holandija se pita i daje primedbe kada se odlučuje o evropskim obveznicama, a s druge strane je poreski raj. Ima tu dosta licemerja“, napominje Žarković, dodajući da se na zapadu najviše razmišlja o oporezivanju nasledstva i imovine.

„Povećavanje poreza za srednju klasu je nemoguće niti su birači to spremni da podrže. Ali za najbogatije bi trebalo“, ocenjuje ona.

Naravno, neizbežno pitanje je da li bi mogli naši bogataši da se dodatno oporezuju i time povećaju prihodi države kojim bi se onda pomoglo građanima i privredi pogođenim kovidom 19.

Milica Bisić ističe da „naši bogataši“ ni po broju ni po veličini svog bogatstva (uključujući i najbogatije među njima) nisu uporedivi sa inicijatorima ove ideje.

„Pri tome mislim na ljude koji su svoje bogatstvo stekli legalnim poslovanjem. Za one druge oporezivanje i onako nije opcija. To u praktičnom smislu znači da bilo koje dodatno povećanje poreza na prihode ili imovinu „naših bogataša“ ne bi donelo dodatna sredstva koja bi obimom davala mogućnost da se značajno i sistemski reši finansiranje bilo koje od ključnih javnih potreba. Dodatno, da uvođenje nekog takvog poreza ne bi kao jedinu posledicu imao pojačano bekstvo privatnog kapitala iz zemlje, bilo bi neophodno i da se planiranje raspodele javnih sredstava zasniva na znatno više ekonomskih analiza troškova i koristi, te da u samom procesu opšta i stručna javnost ima bitno veću ulogu“, ocenjuje ona.

Osvešćeni bogataši

Jedan od najčešćih zamerki je da je naš poreski sistem regresivan, umesto da bude progresivan kao u Skandinaviji na primer, što znači veći prihod veća poreska stopa.

Jelena Žarković ističe da naš poreski sistem nije progresivan uopšte, dok Bisić kaže da je iako progresivan, zbog godišnjeg poreza na dohodak građana, on ipak manje progresivan od većine evropskih zemalja.

„Da bi bio više progresivan, bilo bi potrebno da se veći broj ljudi uključe u dodatno oporezivanje godišnjim porezom na dohodak, što znači i deo onih koji ostvaruju godišnji dohodak manji od tri prosečne godišnje bruto zarade. Drugi način bi bio da se uvede oporezivanje ukupnog dohotka, koje bi svakako podrazumevalo, s jedne strane veći neoporeziv iznos dohotka, ali i više poreske stope za većinu poreskih obveznika. Zagovornici veće progresivnosti često zanemaruju ili zaboravljaju da u našim uslovima smanjenje poreskih stopa za jedne (siromašnije) i povećanje poreskih stopa za druge (bogatije) podrazumeva povećanje poreskih stopa i za one u sredini, ukoliko se ne želi smanjenje ukupnog poreskog prihoda“, napominje Bisić.

Na kraju, još niko nije čuo srpske bogataše da traže veći porez.

„Naši biznismeni se svi žale da treba imati što manje poreze. Nisam do sada čula da neko od njih traži da plaća više. Nemamo mi tako osvešćene bogataše“, zaključuje Žarković.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.