Najupečatljiviji izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije odnose se na teme iz privatizacije, delom zato što je njima ukazano na neosnovano bogaćenje pojedinaca uz aktivnu podršku institucija, pri čemu je oštećen veliki broj građana, radnika i malih akcionara, čak i država.
Iako je i Evropska komisija još 2012. zatražila od srpskih vlasti da te slučajeve rasvetle, utisak u javnosti je da se još ništa nije dogodilo. Potpredsednik Saveta Miroslav Milićević podsetio je u razgovoru za Danas da su izveštaji dostavljeni Vladi i nadležnim organima, ali da reakcija nije bilo. On je ocenio da je žalosno i ponižavajuće to što je Evropska komisija preporučila da tužilaštvo po njima postupa, i što je nemačka kancelarka Angela Merkel to isto zahtevala od tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
– Od 2000. godine, u svim stranačkim programima i koalicionim sporazumima, borba protiv korupcije ima prioritet, ali je očigledno i da za to nije bilo stvarne političke volje. Dokaz je to što Savet od Vlade nije dobio povratnu informaciju da li su razmatrani dostavljeni izveštaji, dok je tužilaštvo, na upit Saveta iz ove godine, odgovorilo da se 12 predmeta nalazi u predistražnom postupku, u četiri je glavni pretres u toku, donesena je jedna presuda, a okončani su postupci (bez osnova za postupanje) u devet predmeta. Uprkos urgencijama, nismo dobili dodatne povratne informacije za većinu izveštaja, a teško nam je i da razumemo to što predistražne radnje za Sartid i Novosti traju više od 12 godina. Rezultate istraga je i Evropska komisija ocenila kao loše, a sam istražni postupak kao neprihvatljivo spor. I poslednji izveštaj GRECO grupacije, u delu koji se odnosi na pravosuđe, ukazuje da nisu implementirane predložene promene i procedure za ostvarivanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa.
Da je ukazano na spregu između državnih organa, političara i biznisa, šta bi moralo da se uradi kako bi takve anomalije mogle da se izbegnu?
– Teško je zamisliti zemlju u kojoj ne postoji sprega između krupnog kapitala i partije na vlasti. Ona može biti manje ili više vidljiva i njeno postojanje verovatno vodi poreklo od samog izbornog sistema. Isto tako, teško je zamisliti da krupni kapital, i u zemljama sa razvijenom demokratijom, ne utiče na političke odluke. Suština zaštite javnog interesa bazira se na jasnim zakonima koji se primenjuju, potpuno nezavisnim institucijama sistema, parlamentarnoj kontroli vlasti i transparentnosti u radu. Pravilno informisana javnost značajna je barijera u zaštiti javnog interesa. Sami procenite koji od ovih zaštitnih mehanizama funkcionišu u našem okruženju!
Savet je od 2012. uradio nove izveštaje. Da li su državni organi reagovali na njih?
– Uradili smo još 31 izveštaj a tri predmeta čeka sednicu Saveta zbog usvajanja. Nove analize se ne bave samo privatizacijom, već ukazuju na stanje u pravosuđu, upravljanje državnom imovinom, raspolaganje nepokretnostima u Beogradu, poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, građevinskim zemljištem, obrađuju konverziju, trošenje budžetskih sredstava na lokalnom nivou, nezakonito određivanje tajnosti podataka, politički uticaj na poslovanje Fonda za razvoj, trgovinu električnom energijom, vlasničku strukturu i kontrolu medija… Izveštaji su dostavljeni Vladi i nadležnim institucijama, a mi u Savetu još očekujemo da nas pozovu na razgovor. Akcioni plan za Poglavlje 23 predviđa da Vlada na svojim sednicama razmatra izveštaje Saveta. Da li se to radi, Savet ne zna.
Ako biste morali da ukažete na nit koja je zajednička u svim spornim predmetima korupcije, šta bi to bilo?
Nedorečeni zakoni i uredbe koje se često menjaju, neprimenjivanje zakona, institucije zadužene da štite javni interes to ne čine, netransparentnost procedura i ugovaranja, nepotpune evidencije i nekompletni podaci, prikriveni politički uticaj, neadekvatni kadrovi, odsustvo odgovornosti i integriteta, dugotrajni istražni procesi, nedodirljivi pojedinci, netačno obaveštavanje javnosti i dr. Iz toga proističe da ukoliko ste dobro pozicionirani i imate političku zaštitu, verovatnoća da ćete odgovarati za koruptivnu radnju je mala.
Koliko mediji mogu da prate rad Saveta?
– Odgovor na ovo pitanje je složen i stratifikovan i zahteva razumevanje medijskog okruženja u Srbiji danas. Savet je blagovremeno uočio nadolazeće probleme sredinom protekle decenije, i 2011. objavio Izveštaj o pritiscima i kontroli redakcija. Jasno smo ukazali da će netransparentno vlasništvo uticati na uređivačku politiku i značaj medija u borbi protiv korupcije, kao i na potencijalno koruptivne privatizacije koje su bile u toku. Izostale su reakcije društva.
Savet je i 2015. objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija. Na šta je tada ukazano?
Pre svega na netransparentno vlasništvo i finansiranje, čiji je rezultat cenzura, autocenzura i tabloidizacija medija. A to bitno utiče na korektnu informisanost građana. Nije to cenzura kakva je postojala u autokratskim društvima, ali se u svakoj redakciji zna o čemu ne sme da se piše niti govori. Autocenzura kod novinara, u društvu gde je velika nezaposlenost, nije više psihološka nego egzistencijalna kategorija. Tabloidizacija medija koji nisu bili tabloidi, utiče na inverziju sistema vrednosti u društvu, a uvođenje rijaliti programa na elektronskim medijima promoviše kič, neukus i prostotu. S jedne strane, u tabloidima se predstavljaju ljudi sumnjivih vrednosti, a s druge, nesmetano se mogu napadati svi oni koji drugačije misle, bez ikakve odgovornosti. Strukovna udruženja ukazuju na te pojave, ali opet su izostale reakcije u društvu. Tabloidi ne doprinose informisanosti građana. REM se ne oglašava. Država izlazi iz vlasništva u medijima, što je svakako pozitivno, ali ne vrši svoju preostalu bitnu funkciju – da stvori ambijent za medije koji obezbeđuje ravnopravnost i promoviše kvalitet.
Savet je izašao i sa trećim izveštajem?
– Tačno. On ukazuje na mogući uticaj institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga marketinga i oglašavanja. Donosi se medijska strategija i podzakonski akti i uvodi se projektno finansiranje. Situacija sa medijima postaje zabrinjavajuća, a položaj novinara ponižavajući. Finansiranje medija, naročito lokalnih, postaje teško. Mnogi se gase zbog nerešivih materijalnih problema, što svakako ne doprinosi boljem informisanju građana.
Mogu li mediji u tim uslovima da doprinesu borbi protiv korupcije?
– U takvom medijskom ambijentu, veliki broj štampanih i naročito elektronskih medija nema interes da objavljuje nalaze Saveta. Od elektronskih – N1, Al Džazira, bivši B92, a od štampanih Danas, Nin i povremeno Blic i Kurir, objavljuju razgovore sa članovima Saveta i sažetke izveštaja. Ali, na konferencijama za štampu koje je Savet održao, često je dolazilo do nemilih scena kada pojedini novinari agresivnim nastupima remete tok konferencije. Praktično, tokom poslednjih 10 godina drastično je smanjena mogućnost Saveta da komunicira sa javnošću, ali izveštaje kačimo na svoj sajt.
Kako komentarišete osnivanje koordinacione grupe za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana?
– U zemlji u kojoj je rasprostranjena korupcija, a institucije sistema ne funkcionišu u punom kapacitetu, nikada nije dovoljno efikasnih tela. Koordinaciono telo je dobro zamišljeno kao mesto gde će se slivati informacije o sprovođenju Akcionog plana kod budžetskih korisnika koji bi imali kontakt tačke za dostavljanje informacija. U početnoj fazi bilo je dosta entuzijazma. Savet je svoju ulogu ispunio, prikupljao izveštaje i analizu dostavljao Vladi. Nažalost, Koordinaciono telo se retko sastajalo, a kontakt tačke su prepuštene državnim službenicima nižeg nivoa koji nisu bili u stanju da dostavljaju svrsishodne izveštaje.
U kojim oblastima je korupcija najizraženija, a u kojim nanosi najveću štetu?
– Korupcije ima u svim oblastima i nijedna zemlja, ma koliko razvijena, nije uspela da je iskoreni. To je uvek individualni čin i može se javiti na svim nivoima vršenja vlasti i društvenih delatnosti gde postoje diskreciona ovlašćenja. U nekim delatnostima, gde je interakcija sa građanima način delovanja, korupcija je mnogo vidljivija. Međutim, nekorektno je govoriti o koruptivnim zanimanjima, jer se to nikada ne odnosi na većinu zaposlenih. Uvredljivo je govoriti da su, na primer, zdravstvo i policija korumpirani, jer među desetine hiljada zaposlenih koji korektno rade, mali je broj korumpiranih. Ipak, najveći broj pritužbi koje Savet dobija, odnose se na rad pravosudnih organa i funkcionisanje lokalne samouprave. Pritom, korupcija može izazvati materijalnu štetu različitog intenziteta, ali uvek treba imati na umu da ne postoji segment društva gde štetu ne proizvodi i gde se može tolerisati. To je uvek kvarenje vlasti i na štetu građana. Nikada se ne sme zaboraviti da korupcija čini građane nejednakim pred zakonom, što je u suprotnosti sa Ustavnim zakonom.
Kako Savet gleda na poslednji Izveštaj GRECO grupacije i na formiranje Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti u sprovođenju preporuka GRECO?
GRECO nema mandat da procenjuje stepen korupcije u nekoj zemlji već samo da podržava reforme svojih članica i kroz monitoring prati njihovo pridržavanje antikorupcijskih standarda Saveta Evrope. Preporuke GRECO-a se moraju implementirati za 18 meseci. Kada je Srbija u pitanju, posle četvrtog izveštaja postavilo se pitanje konsekvenci i krenulo sa obrazloženjima zašto nisu ispunjene preporuke. Istini za volju, neke su zahtevale ustavne promene koje se još nisu dogodile. Meni ovo izgleda kao situacija gde dete u školu četiri puta nije donelo domaći zadatak, a roditelji diskutuju o tome kako da ga opravdaju i izbegnu sankcije. Učiteljica o tom detetu neće imati dobro mišljenje kao što ni Savet Evrope neće imati dobro mišljenje o sposobnosti Srbije da uvede vladavinu prava i sprovede smisaone pravosudne reforme.
Rano je za lobiranje
Da li donošenje Zakona o lobiranju treba odgoditi iako je njegovo usvajanje predviđeno Akcionim planom?
– Savet smatra da u zemlji, gde nije ostvarena vladavina prava ni pun kapacitet nezavisnih institucija i transparentnost u radu svih državnih organa, implementacija Zakona o lobiranju neće obezbediti kontrolu i odgovornost već može dovesti do zakonom dozvoljene korupcije. Prema
podacima evropskog Centra za istraživanje i dokumentaciju, od 50 zemalja koje su ušle u izveštaj, samo sedam je donelo zakon o lobiranju, dve su povukle zakon a tri su donele pravila o transparentnosti i etici interesnog zastupanja. Srbija može naknadno doneti ovaj zakon kada se steknu premise za njegovu uspešnu primenu. Kako je datum prijema Srbije u EU dalek i neizvestan, nije neophodno da ad hoc primenjujemo rešenja za koja
nismo spremni.Sve je teže i složenije
Kako vidite borbu protiv korupcije u budućnosti u Srbiji?
– Nisam preterani optimista. Mislim da će biti sve složenije i teže. Tu pretpostavku potvrđuje sadržaj Predloga zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, predloga Ustavnih amandmana, predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o BIA, rezultata rada
na medijskoj strategiji… Ako ovome dodamo i neuspeh u formiranju i radu lokalnih antikorupcijskih foruma, stanje u medijima, apatiju i letargiju stanovništva, nerazumljiva kadrovska rešenja, rad Skupštine i regulatornih tela, stanje u pravosuđu, bahato ponašanje nosilaca vlasti na svim nivoima – borba protiv korupcije neće biti laka. Dodatna obuka sudija, tužilaca, revizora, finansijskih forenzičara i formiranje posebnih odeljenja tužilaštva i sudova može doprineti ukoliko njihovo delovanje bude nezavisno i oslobođeno političkih uticaja. U svakom slučaju, permanentna borba protiv korupcije nema alternative i ona ne zavisi od toga koliko je duboko ukorenjena, već od odlučnosti da se suzbije. Savet će ispuniti sve obaveze proistekle iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i isto očekuje od drugih učesnika u procesu borbe protiv korupcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
