Foto: Medija centar

Nekada postignemo dogovor, nekada ne, ali je najvažnije da postoji dijalog i da svi mogu da iznesu svoje mišljenje. Verujem da u mesecima i godinama da će uloga Socijalno-ekonomskog saveta jačati, da ćemo više odluka donositi zajedno i da će biti jednoglasno usvajene, rekao je Đorđević na Info danu Socijalno-ekonomskog saveta u Skupštini Srbije.

To je dobra prilika da se razmatraju teme i na otvoren način razgovaraju tri partnera. Socijalno-ekonomski savet treba da da mišljenje, preporuku, zaključak. To nije obavezujući stav, ali on može da da smernicu Vladi Srbije, primedbu na neki predlog ili da inicira neku temu, rekao je Đorđević.

Đorđević je rekao da je dobijeno na kvalitetu u radu Saveta dolaskom ministra finansija Siniše Malog, koji redovno prisustvuje kolegijumima Saveta, što ranije nije bio slučaj.

On je naglasio da nijedan zakon koji izlazi iz Ministarstva finansija više neće biti dat u proceduru bez mišljenja Saveta, što se već čini kada je reč o sektoru rada i zapošljavanja, istakao je Đorđević i naveo da će sledeći korak biti osnivanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da socijalni dijalog treba da počiva na pretpostavci konsultativnog statusa i podrazumeva da svi akteri, a pre svega vlast, imaju otvorene uši za tolerantni dijalog i uvažavanje argumenata i stavova.

Bojim se da praksa tolerantnog dijaloga u kojem se uvažavaju argumenti, ne argumenti sile, ne stoji najbolje i da moramo da još učimo, ukazao je Stojiljković.

Ako je pred SES skoro punoletstvo, znači da je prošao kroz pubertet. Za proteklih 17 godina socijalni dijalog liči na veliku razvijenu glavu ali slabo razvijeni udovi i trup. Nema dovoljno kopče sa parlamentom i javnošću, a marginalizovani smo u institucijama socijalnih fondova, poput PIO i nacionalne službe za zapošljavanje, ukazao je Stojiljković.

Država određuje pravila igre, pošto sasluša argumente, a onda je i ona najveći poslodavac, rekao je on i kritikovao hitnu proceduru usvajanja zakona u parlamentu.

Predstavnik Udruženja poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je da Socijalno-ekonomski savet ima 18 članova, svako od njih ima zamenika, a sve odluke se donose konsenzusom.

Sinergija vlade, poslodavaca i sindikata je na visokom nivou, imajući u vidu različite interese, ocenio je Nenezić i naglasio da se na sastancima tog saveta pokušavaju približiti stavovi pre nego određeni predlog, odluka poput minimalne cene rade ili kolektivnog ugovora, dođe do Vlade Srbije i poslanicima na usvajanje.

Savet treba da predupredi bilo kakve posledice koje bi izazvale usvajanje zakona koji nisu adekvatni ili u interesu aktuelnog trenutka, a ovako kroz timove i Socijalno-ekonomski saveta razrade se određene teme, rekao je Nenezić i ukazao da odluke Saveta nisu obavezujuće.

Na poslednje tri sednice usvojili smo 10 inicijativa za izmene zakona, a kao najbitnija stvar, nije samo minimalna cena rada, već usvajanje nacionalne strategije budućeg razvoja i saradnje socijalnih partnera, rekao je Nenezić.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je Socijalno-ekonomski savet evropska vrednost, da je u Srbiji osnovan 2001. godine i da je njegova vrednost da se kroz dijalog dođe do zajedničkih rešenja.

Vrlo često u tome ne uspevamo, ali barem diskutujemo i ukazujemo šta su pitanja koje treba rešavati. Mi ne kritikujemo po svaku cenu, želimo nešto da poboljšamo u zakonu, a moj lični utisak je da se u parlamentu nešto kritikuje samo kritike radi, rekao je Orbović.

Orbović je pohvalio redovnost sastanaka Socijalno-ekonomskog saveta i naglasio da, iako sada nije bilo dogovora o minimalnoj ceni rada, on je pozdravio dogovor svih da se narednom periodu izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom.

On je kritikovao praksu da se po brzoj proceduri usvajaju zakoni, a potom se vidi da u praksi oni ne funkcionišu i da je ipak trebalo ostaviti vreme za raspravu.

Orbović je ponovio i da treba nastaviti razgovore o mogućnostima za ukidanje kaznenih penala za one koji su pre 65 godine otišli u penziju, napominjući da su ljudi u tranziciji izgubili posao, očekujući da sa 60 godina odu u penziju, a onda je promenjeno zakonsko rešenje.