Foto: Beta/Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Zoran Petrović (ILUSTRACIJA)Reč je o milijardama evra, koliko se država zadužila za izgradnju puteva, pruga i drugih objekata infrastrukture, a da pre toga nisu bili raspisani tenderi kako bi se izabrao najbolji izvođač niti je iko istraživao tržište da utvrdi cenu radova za koje će uzeti kredit.
To baca veliku senku na ocenu da je Srbija veliko gradilište jer će građani godinama otplaćivati sadašnje zajmove koji samo za desetak najvećih projekata iznose gotovo pet milijardi evra.
Za samo osam deonica autoputeva ili brzih saobraćajnica, ukupne dužine oko 330 kilometara, Srbija je uzela 2,42 milijarde evra kredita, a najavljuju se i novi poslovi za koje se već unapred zna i ko će ih raditi i čije banke će dati zajmove.
Tako su za projekte na železnici, pre svega izgradnji brze pruge od Beograda do Budimpešte, ugovorene za sada dve deonice ukupne vrednosti 930 miliona dolara.
Od Beograda do Stare Pazove, na modernizaciji pruge od četiri koloseka, dva za putnički sa brzinom do 200 kilometara i dva za teretni saobraćaj brzine do 120 kilometara, radove izvode kineske kompanije CRIC Co i CCCC a finansira kineska Eksim banka, dok deo od Stare Pazove do Novog Sada, 40,4 kilometara vredna 580 miliona dolara „pokriva“ ruska državna kompanija RŽD Internešenel a finansira se iz ruskog kredita.
Predsednik Srbije najavio je i da će Kinezima poveriti izgradnju četvorokolosečne pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, vrednu 1,2 milijarde dolara koje će kreditirati Eksim banka.
Na železnici rade i domaće firme, pa je Energoprojekt zajedno sa francuskim Kolasom na jednom od retkih temdera, angažovan na izgradnji Tehničke putničke stanice Zemun, vrednoj oko 50 miliona evra i na rekonstrukciji pruge Jajinci – Mala Krsna koja košta oko 30 miliona evra a finansira se iz kredita EBRD.
Zanimljivo je da su i poslovi koji se finansiraju iz državne kase uspeli da uposle strane firme.
Tako je u velikom projektu izgradnje, u ovom trenutku oko 3.000 stanova za bezbednjake u sedam gradova, koji se iz budžeta finansira sa oko 100 miliona evra, na gradilištima u Vranju i Nišu angažovan turski Tasyapi.
Ostalo su, međutim, domaći građevinari, uključujući i Milenijum Grupu, koja je inače angažovana u velikim državnim projektima poput gasifikacije i Beograda na vodi, dok su je mediji svojevremeno vezivali i za rušenje u Savamali.
U toku su i radovi na komunalnim infrastrukturama u 14 gradova, od postrojenja za prečišćavanje voda do kanalizacionih i vodovodnih sistema, koje kreditira nemačka razvojna banka KFW, a radovi su povereni uglavnom srpskim preduzećima, sa izuzetkom tri projekta u kojima su kroz konzorcijume angažovani austrijski Štrabag, nemački Simens i francuska Veolia.
Bivši ministar građevinarstva i profesor u penziji Dragoslav Šumarac kaže za Danas da je takav odnos vlasti prema domaćim firmama uništio srpsku operativu koja u sopstvenoj zemlji više ne može da dobije ni status podizvođača, već je tek neka „treća ruka“.
– Srpski građevinari ne mogu ni troškove radne snage da pokriju, nekadašnji giganti poput Energoprojekta, Planuma, Puteva Užice, preživljavaju preko poslova u Rusiji, Aziji, Africi, dok je domaće tržište za njih zatvoreno. Taj model dodeljivanja poslova preko međudržavnih ugovora uveo je Dinkić, tako je građen most kod Borče. Tu nema tendera, ugovor je netransparentan, a firme koje na taj način dođu, oslobođene su svega, plaćanja carina, i drugih obaveza. Krediti koji se uzimaju verovatno jesu dugoročni, sa većim grejs periodom, ali zato pravi profit, „kajmak“ ubiru njihove kompanije jer rade po znatno višim cenama. U drugom krugu uz glavnog izvođača su firme bliske vlastima i tek su treća ruka naši nekadašnji giganti, koji od kada je ova vlast u Srbiji, ne dobijaju poziciju glavnog izvođača – kaže Šumarac i podseća na „slučaj Grdelica“ kada je domaći konzorcijum bio tek nešto malo skuplji od španske firme koja je dobila posao, ali je htela da uštedi zbog čega se gradilište nekoliko puta urušavalo pa je na kraju sve ispalo mnogo skuplje.
On dodaje da takva politika gradnje uništava i domaću radnu snagu, koja u stranoj firmi, bez obzira da li je reč o stručnjacima, zanatlijama ili običnim radnicima, postaju robovi. Kada se posao okonča, oni ostaju na ulici jer ih menadžment sigurno neće odvesti u Rusiju, Kinu ili Ameriku.
Na trasama Kinezi, Turci, Azerbejdžanci
Trenutno, u drumskom saobraćaju „živo“ je osam najvećih gradilišta od kojih samo na jednoj trasi, istina najmanjoj i najjeftinijoj, brzoj saobraćajnici kroz Batočinu, dugu 35 kilometara i vrednu 150 miliona, radi preduzeće za puteve Kragujevac a finansira se iz budžeta Srbije.
Kineske kompanije Power construction i CCCC i Shandong rade na tri deonice – od Ostružnice do Bubanj potoka na obilaznici oko Beograda, dugoj 20,7 kilometara i vrednoj 207 miliona evra, zatim na autoputu „Miloš Veliki“ deo od Preljine do Požege, dug 21 kilometara za 450 miliona evra kao i na brzoj saobraćajnici Iverak-Lajkovac, dugoj 18,3 kilometra i vrednoj 158 miliona evra. Te radove po međudržavnom sporazumu finansira kineska Eksim banka a deo troškova pokriven je i iz budžeta Srbije.
Na Moravskom koridoru, deo od Pojata do Preljine, dug 112 kilometara, radove izvodi Bachtel Enka iz Velike Britanije po ceni od 745 miliona vera uz mogućnost da se dodatnim poslovima vrednost uveća za 20 odsto. Novac je obezbeđen iz zajma Američke, britanske i multilateralne finansijske institucije i budžeta Srbije.
Turske banke kreditirale su započetu izgradnju deonice od Sremske Rače do Kuzmina na projektovanom auto putu Beograd Sarajevo. Za to je angažovana tuska firma Tasyapi koja će za 18 izgrađenih kilometara dobiti 220 miliona evra. Takođe iz kredita turskih banaka rekonstruiše se put od Novog pazara dio Tutina, 20 kilometara za 24 miliona evra.
Najzad, autoput od Rume do Šapca i brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, ukupne dužine 77 kilometara i vrednu 467,5 miliona evra, radi azerbejdžanski Azvit.
U svim ovim projektima, strane kompanije su nosioci poslova dok su kao podizvođači u najvećoj meri angažovana preduzeća iz Srbije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Prugu po ravnici gradimo čitavu deceniju
Mihajlović: Devet milijardi evra za nove infrastrukturne projekte
Koja li je napredna provizija?
Petooktobarska kolonijalna politika zaduži uzmi proviziju i daj strancima koju nam nametnuo zapad Aca Srbin je usavršio do savršenstva kredite koje će vraćati buduće generacije znači da će Srbija biti na rasprodaji a njen opstanak počivati na principu južne amerike. Bliži se dan kada će presušiti krediti a iste treba vratiti kad bude došlo to vreme ova kasta petooktobarska će se razbežati po svetu dok će se sirotinja tamaniti. Matematički parametri pokazuju da je neminovno da do toga dodje.
Nešo se ne sećam koliko ste vi „pre petooktobarci“ ostavili „duga“
– izgubljeno 135000 km kvadratnih teritorije na kojima su živeli Srbi ili su dobijene kao repearacije za zločine italijana autrijanaca mađara bugara šiptara nemaca
– 1976 opštom kriminalizacijom birokratizacijom uništen kapital (osnovna i obrtna sredstva)
– 1990 opljačana stara devizna štednja i građani u dirigovanoj infalciji
– pre „petokotobarci“ opljačkali sa Miloševićem ~300 milijardi evra nekretnina
– stodine milijardi štete od sankcija, bombardovanja
Vrlo je interesantno da svi brozovi i miloševićevi kriminalci pripisuju Vučiću da je „petooktobarac“ ali istine radi
2008 dok je „petooktobarac“ Koštunica bio predsednik vlade javni dug je bio 8,13 milijarde evra a prosečna plata 418 evra
A odna je ujahala „sedmojulskim urankom“ 2008 brozvova i miloševićeva banda predvođena Dačićem koji se udružio sa „intelektualnim krilom“ bivše Brozove zločinačke partije „drpokratama“ Tadića
Vučić samo nastavlja ono što su Ranković Penzeić Markovići Stambolići Miloševići radili
jer Vuči je „pedigrirano dete komunizma“ izabran negativnom selekcijom koja je počela sa „oslobođenje“ 1944.
Posebno mi se dopadaju „kritičari“ svega koji iz ukradenih stanova koje su „platili“ par flaša kokakole tvrde da su „svi lopovi“
a oni „pošteno zaradili stan“ za koji je radilo osam zaposlenih od kojih sedam nikada nisu dobili stan
Odličan komentar.
Kada je bivši premijer SFRJ Ante Marković 1989. tražio kredit od milijardu dolara za oporavak privrede od Svetske banke rečeno mu je da je SFRJ prezadužena zemlja i da ne može da dobije kredit. Tada je dug SFRJ bio oko 12 milijardi dolara. Toliki dug su Dinkić i Tadić ostavili AV 2012. kada je došao na vlast. Onda je Aca Srbin dao sve od sebe i taj dug udvostručio. Sa tendencijom i daljeg porasta. Naravno, uz debelu proviziju. Za svaki kredit se traže garancije. A šta Aca Srbin sve daje kao garanciju saznaćemo vrlo brzo. Kada Srbija više ne bude mogla da servisira otplate.
Nikako da naš narod shvati da npr 20 milijardi dolara danas nije isto što i 20 milijardi dolara u Titovo vreme.Nije ista kupovna moć tog novca,npr fina unca zlata je u Titovo vreme bila 30 dolara a danas je 1500 dolara pa vi racunajte koliko je SFRJ bila zadužena.99% našeg naroda misli da je to isto,al kad nekoga pitate a sta je vise vredelo danasnjih 100 evra ili nekadasnjih 100 maraka,svi u glas poviču pa 100 maraka je bilo mnogo vrednije…
Sokole.Otprilike je ta prica koja je nabrojana tacna.. Nazalost, Svilanovici ,Draskovici razne druge barabe nam decenijama „Jedu“Srbiju,vestom igrom svi su namireni I neraskidivo uvezani I drpanje ne prestanje a Srbija,posta saka zobi..I nije Ramzes nagori,sav talog se goodinama sellektovao da bi dokrajcio bolesnika na umoru.
Gorane najbolji komentar sto sam u zadnje vreme procitao.Jedino si zaboravio svi ovi ugovori sa Kinezima su tajni zasto samo vlast i bog znaju.
Mržnja vam je sve pobrkala, i činjenice i zablude
Da kompanija China Road and Bridge Corporationom (CRBC) koja je inače izgradila most Zemun – Borča, tačnije Pupinov most nije na tenderu dobila izgradnju Pelješkog mosta ne bi smo znali, da smo »debelo« preplatili izgradnju Pupinovog mosta, pa pođimo redom. Izgradnju Pupinovog mosta koji je koštao oko 260 mil. USD, odnosno oko 220 mil. evra je sa 85% finansirala kreditom kineska državna Eksim banka. Most je dugačak 1.507 m. i širok 29,1 m., pa je površina mosta 43.854 m2, dok je visina mosta 22,8 m. Izgradnju Pelješkog mosta koju sa 85% bezpovratno finansira EU je na tenderu dobila firma CRBC, jer je ponudila da će za 2,08 milijarde kuna, odnosno 275 mil. evra izgraditi most dužine 2.404m. i širine 21m., pa je površina mosta 50.484 m2, dok je visina mosta 55 m. Inače, cena koju je na tenderu ponudila CRBC je bila za 55,5 mil. evra niža od cene koju je ponudio konzorcij Actaldi&Ictas, odnosno za 68,5 mil. evra niža od cene koju je ponudio Strabag; https://www.vecernji.hr/vijesti/dali-smo-najnizu-cijenu-za-peljeski-most-jer-to-mozemo-1222941 . Ko se i malo razume u izgradnju mostova zna da se cena mosta računa po m2 površine mosta pa možemo da konstatujemo, da je površina Pelješkog mosta za 15% veća od površine Pupinovog mosta. Pa kada na to dodamo, da je Pelješki most 2,4 puta višlji od Pupinovog mosta, kao i da ima pet (5) raspona širine po 285 m. i činjenicu da u morsko dno treba zabiti 148 pilota dužine 38–128,4 m. i prečnika 1,8–2 m., kao i da su piloni mosta 100 m. iznad mora, može vrlo lako da zaključi da smo izgradnju Pupinovog mosta preplatili. A preplatili smo je, jer nije bilo tendera, a tendera nije bilo jer je uslov pri dobijanju kredita od kineske državne Eksim banke bio da most izgrade kineske firme.
Da se nadovezem na ovaj komentar. Razlog zašto smo/su hteli da projekat finansira Kineska banka nije zato sto zapad neće da pozajmi nego zato sto zapadne banke i razvojne institucije imaju odredjene javno vidljive sisteme kontrole gde / kako / zašto se vrše isplate pod datim zajmovima. Nikada se dug ne racuna samo po ceni izgradnje nego uključuje i dodatne usputne troškove koji da ga uvećaju za dodatnih 10-40%. Da ne pričam o standardima kvaliteta izvodjenja radova
Odavno ne čuh i ne pročitah nešto ovako argumenotvano. Ako je sve to tačno, a pretpostavljam da jeste, onda se ovde radi ili o pljački ili o nestručnosti.
Rijetko se desi da pošten stručnjak ode u političare, mutne su to vode za ljude kao što se Vi. Ali mi je drago da se piše i da se komentariše o ovome…, neizostavan je to korak u evoluciji Srbije.
Poštovani Nedeljko, svi podaci su tačni. I za nadzor nad izgradnjom Pelješkog mosta je bio raspisan tender na koji su se javila tri ponuđača sa ponudama od 9,2 mil. evra, 8,6 mil. evra i 8,2 mil. evra. Za vašu informaciju, moje dosadašnje životno i radno iskustvo je na svetlot dana izbacilo aksiom koji glasi; »Niko se u svoj blizini ne plaši neznanja, ali zato od znanja u svojoj blizini beže kao đavo od krsta«. I to je glavni razlog zašto me danas nema u »političkim vodama«.
Daj ne lupetaj vise. Znaci ako su oni pre ovih krali onda sa tim opravdavas da i sto ovi muvaju i kradu je u redu. Dosta bre ovakvih glupih mejlova. Radi se otome da se ovakva kradje sprece a ne da ih opravdavas zato sto su i oni pre njih krali. Zato nam i ide tako suuuuper dobro.
Dragoslav, Dragoslave….!!!
Taj ekonomski pravac se naziva Provizijalizam,jer se lakse, sa stranim firmama prikriva kradja narodnih para i imovine.Narodni „spasitelji“ tako obezbede sebi i svojima nekretnine na atraktivnim mestima u svetu i puna konta u svetskim bankama.
Ko, bre, nema para!? Daj još pet autoputeva!…
Ali nije sve tako crno jer i strane kompanije su se svakako odužile Srbima. Dobro, barem nekim Srbima. Odabranim i vrlo malobrojnim…
Jedina stvar koja valja u vladavini neprikosnovenog Vučiča jeste izgradnja puteva i pruga poverena stranim kompanijama. Domaće firme za niskogradnju su nesposobne, neodgovorne i nadasve lopovske bande jer nijedana srpska vlast nije umela da kontroliše njihov rad, pa su investicije nestajale kao u bunaru bez dana a puteva nigde ! Hoštapleri iz putne mafije trpali su decenijama pare u svoje džepove a ugovori ostali mrtvo slovo na papiru jer izgleda da niko nikad nije za prevaru završio u zatvoru. Sada kada rade stranci jeste preskupo ali bar imamo puteve !
Možda je tako i bolje. Stranci možda manje kradu na materijalu, naši bar trećinu mazni.