Svaki četvrti građanin Srbije redovno koristi beskontaktne kartice 1Foto: Visa

Više od dve trećine građana spremno je da plaćanja obavlja na ovaj način, jer im to donosi brojne pogodnosti, pokazali su rezultati regionalnog istraživanja kompanije Visa u okviru kampanje „U korak sa digitalnom budućnošću“.

Većina potrošača ističe da su glavne prednosti upotrebe beskontaktnih kartica brzina, jednostavnost rukovanja i praktičnost.

Ovim promenama doprinela je i kriza izazvana korona virusom koja ne jenjava, i usmerava ljude da zbog brige o zdravlju iz korena menjaju svoje navike. Potrošači, bez obzira na to šta kupuju, prelaze na trgovinu koja je prvenstveno digitalne prirode.

Do većih pomaka u ponašanju potrošača došlo je i širom sveta, sa fokusom na e-trgovinu i sveobuhvatnu potrebu za iskustvom bez kontakta na prodajnom mestu.

U Južnoj Americi i na Karibima 13 miliona ljudi obavilo je svoju prvu kupovinu na mreži tokom prvog kvartala 2020. godine, a 31 milion Amerikanaca je u martu 2020. prislonilo Visa beskontaktnu karticu ili digitalni novčanik, u poređenju sa 25 miliona u novembru.

Visa sarađuje sa partnerima iz industrije platnih usluga na podizanju limita za beskontaktno plaćanje. Nakon povećanja beskontaktnih ograničenja, u Evropi viđamo dodatnih 29 miliona prenosa na nedeljnom nivou koji više ne zahtevaju PIN.

U Srbiji je ograničenje povećano na maksimalno 5.000 dinara, čime je potrošačima omogućeno da jednostavno prislone Visa karticu i plate bez unosa PIN-a. Povećani limit bez unosa PIN-a predstavlja porast od 25 odsto u odnosu na prethodni iznos od 4.000 dinara, čime se potrošačima u Srbiji dodatno olakšavaju svakodnevne transakcije.

Visa istraživanje je pokazalo i to da svaki četvrti građanin Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore danas redovno koristi beskontaktne kartice, s tim da je lider u regionu po upotrebi beskontaktne tehnologije Severna Makedonija. U ovoj zemlji čak 68 odsto ispitanika koristi ovu metodu prilikom plaćanja.

Albanija beleži najnižu upotrebu beskontaktnih kartica – tek jedan od 10 potrošača plaća na ovaj način, ali su oni motivisani da se bolje upoznaju sa ovom tehnologijom i koriste njene benefite.

Prema rečima Vladimira Đorđevića, generalnog direktora kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu, pandemija korona virusa promenila je potrošačke navike građana i uticala na prihvatanje novih tehnologija prilikom plaćanja.

„Istraživanje koje smo uradili u regionu pre više od mesec dana potvrdilo nam je da potrošači u Srbiji usvajaju inovativne metode plaćanja i da beskontaktno postaje novi standard. Vreme je svima dragoceno, navike smo morali da promenimo zbog prisutnosti virusa, a trgovci kontinuirano traže načine da unaprede iskustvo plaćanja“, ističe Đorđević i napominje da su ovakva istraživanja navika potrošača za kompaniju kao što je Visa dragocena i da se nastavlja rad na ubrzanju prihvatanja beskontaktnog plaćanja.

Prema istraživanju, gotovo svaki deseti potrošač u Srbiji koristi mobilni telefon za beskontaktna plaćanja, dok je 64 odsto upoznato sa opcijom mobilnog novčanika. Oko 51 odsto korisnika je izrazilo želju da plaća aplikacijama na mobilnim telefonima u budućnosti.

Visa je nedavno predstavila Apple Pay uslugu u Srbiji, zahvaljujući kojoj korisnici Visa kartica Raiffeisen banke mogu da uživaju u dodatnim pogodnostima i plaćaju robu i usluge jednostavnim prislanjanjem svog mobilnog telefona.

Beskontaktno plaćanje pomaže malim i srednjim preduzećima da povećaju prodaju, poboljšaju novčani tok i razvijaju svoje poslovanje bez potrebe za dodatnim hardverom.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.