Ilustracija Foto: www.wikipedia.org /WlodzimierzSiva ekonomija na jugu Srbije odvija se na dva nivoa, regionalnom kada se mimo zakonskih propisa trguje akciznom robom, ali i na lokalnom nepoštovanjem fiskalne discipline, radom na crno i nelegalnim objektima.
Sama geografska specifičnost juga centralne Srbije pred državu stavlja nemali izazov ukoliko želi „veću zaradu“.
Činjenica da se centralna opština Pčinjskog okruga naslanja na dva administrativna prelaza sa Kosovom i Metohijom, te na državne granice sa Makedonijom i Bugarskom, odavno je otvorio prostor za različite oblike sive ekonomije u kojoj su na najvećoj šteti lokalni, ali i državni budžet.
Multietnički biznis
Pogranična policija na Graničnom prelazu Preševo od početka godine u više akcija zaplenila je na desetine hiljada kutija cigareta, više tona svežeg duvana i druge akcizne robe, ali i novca.
„Cigarete i svež duvan stižu sa Kosova i Makedonije i namenjeni su daljoj preprodaji u gradovima na jugu i dalje prema centralnoj Srbiji. Postignuti rezultati ukazuju na činjenicu da šverceri u trgovini duvanskim proizvodima i dalje računaju na nemale prihode na crnom tržištu“, navode policijski izvori na jugu Srbije.
Trgovci koriste i poroznost granice na administrativnim prelazima Končulj i Dobrosin, kao i ilegalne pravce preko administrativne linije za prebacivanje robe sa KiM na jug centralne Srbije i obratno.
Procene privrednika govore da bi „novi talas“ sive ekonomije mogao da dobije na snazi uvođenjem administrativnih taksi vlasti u Prištini prema srpskim proizvodima. Svakako se mogu očekivati „ozbiljniji poduhvati sa švercom prehrambenih proizvoda, lekova, naftnih derivata“, upozoravaju iz policije na jugu Srbije. Zbog toga će, navode, biti neophodno u te svrhe angažovati pojačani nadzor, kako na carini, tako i kroz inspekciju i policiju na ovom području.
Pored cigareta i svežeg duvana, unosan biznis je i trgovina lekovima bez akciznih markica i obavezne dokumentacije.
Činjenica da je reč o pograničnom području u kome posluju mala preduzeća i velike kompanije sa juga Srbije u vlasništvu Srba i Albanaca ukazuje na „multietnički biznis“ u ovom sektoru sive zone, a na štetu građana.
„Cinkarenje“ konkurencije
Poreska kontrola koja je tokom ove godine vršena u gotovo svih sedam opština Pčinjskog okruga, dala je takve rezultate da je sa državnog vrha direktno traženo da se na jugu Srbije – „pojača fiskalna disciplina“. osim toga, otkriveno je mnoštvo nelegalno angažovanih radnika. Kontrolom restorana i kafića u Vranju, otkriveno je na desetine lica koja rade „na crno“, pod izuzetno lošim uslovima. Nezvanično nam je potvrđeno da konobar za svoju osmočasovnu ili dužu smenu u restoranu ili kafiću dobija nadoknadu od 1.200 do 1.500 dinara, bez osiguranja i plaćanja obaveznih dažbina.
Registrovani su i slučajevi nelegalnih kockarnica na području opština Bujanovac i Preševo, gde je u nekoliko akcija zaplenjena veća količina poker aparata i drugih uređaja za kockanje u nelegalnom vlasništvu.
Poseban problem predstavlja neizdavanje fiskalnih računa, najčešće za ugostiteljske usluge. No, nadležni inspekcijski organi upozoravaju da „nemaju dovoljno kadrova“ za „rigorozniju kontrolu“ ugostiteljskih i drugih objekata gde se i najviše odlije potencijalnih državnih prihoda. Zbog neizdavanja fiskalnih računa nekoliko ugostiteljskih objekata u Vranju ove godine je zatvoreno na deset dana, uz novačne kazne od sto i više hiljada dinara.
Kontrola uplate pazara je elektronska, pa često se izbegavanje plaćanja poreskih i obaveza prema zaposlenima obavi – gašenjem jedne firme i registracijom firmi, uprkos pooštrenim procedurama za ovakve postupke.
„Ugostitelji kao najčešći poslodavci koji ne izdaju fiskalne račune, ali imaju i najveći uočeni broj radnika na crno, svoje postupke pravdaju siromaštvom i malim prihodima. To zakon ne može da prizna“, kažu za Danas u Poreskoj upravi.
Kako navode, finansijska kontrola jeste rigoroznija, ali bez dovoljno ljudi na terenu teško se može uvesti više reda.
Slična je i sa Inspektoratom za kontrolu rada. Tek nekoliko inspektora nadležno je za čitav Pčinjski okrug u Inspekciji rada, pa se u tom smislu „očekuje i veća saradnja samih građana“ koji bi trebalo, kako kažu, da budu „odvažniji u prijavljivanju slučajeva rada na crno“.
Iz razgovora sa privatnim preduzetnicima saznajemo da je počelo i međusobno prijavljivanje ljudi iz iste branše, pa je samo u pekarskoj industriji zabeleženo više takvih slučajeva, obično kada se dobije informacija o povećanom plasmanu robe konkurentske pekare.
– Na osnovu takve prijave morao sam da prijavim dva radnika, što bitno umanjuje moju zaradu, pa sada više nisam u situaciji da povećam obim posla – požalio se jedan od vlasnika privatne pekarske radnje koga je prijavio kolega da ima radnike na crno.
Ovaj pekar uzvratio je „istom merom“, pa je prijavio svog kolegu koji je takođe posle dolaska inspektora morao da prijavi radnike koji su kod njega radili na crno.
Tekst je deo projekta „Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
