Tržište kapitala u Srbiji sve interesantnija investiciona destinacija

Akcijski fond Republike Srbije je u prvih pet meseci ove godine prihodovao za budžet i PIO fond 91 milion evra, od prodaje paketa akcija u 143 kompanije. U aprilu je privatizovano 36, a u maju 44 kompanije, i to su rekordne prodaje po mesecima od početka procesa privatizacije. Akcijski fond je od početka rada do danas prihodovao u budžet i PIO Fond 541 milion evra za pakete akcija u 1080 kompanija. U dosadašnjim aktivnostima Akcijski fond je ispunio sve principe i načela (priliv investicija, maksimiziranje prihoda od privatizacije, razvoj tržišta kapitala, nediskriminacija svih učesnika na tržištu) sa zakonskom obavezom da do kraja 2008. godine okonča prodaju preostalih paketa akcija iz svog portfelja, i sa zadovoljstvom se može reći da su rezultati dobri. Od početka rada ova institucija (prodaje prvih paketa akcija u procesu privatizacije od 30. aprila 2002. godine) je funkcionisala u ambijentu nedovršenog zakonodavnog i institucionalnog okvira, nepostojanja akcionarske kulture u Srbiji, needukovanosti akcionara u uslovima niske tražnje za akcijama i plitkog tržišta – tržišta u nastajanju. Akcijski fond je isto tako odigrao pionirsku ulogu u stvaranju tržišta kapitala jer je posle 60 godina, a izlaskom na berzu akcija iz portfelja AF, pokrenuto trgovanje. Podsećanja radi, na berzi se do tada trgovalo sporadično i to akcijama pet kompanija u nestandardnim uslovima berzanskog trgovanja, a danas je u prometu na berzi više od 1.400 kompanija, i tržište kapitala u Srbiji svakim danom postaje respektabilna investiciona destinacija – kaže za Danas, Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda Srbije.
On ističe da su mnoge kompanije posle privatizacije uspele da se izdvoje po poslovnim i finansijskim performansama što potvrđuju podaci – do 2002. godine doprinosile rastu društvenog proizvoda od 0,6 do 0,7 odsto, a da je to učešće u 2006. godini iznosilo 1,51 odsto sa tendencijom rasta. Svi ovi rezultati su dobar signal da se i dalje investitori, i domaći i strani, uključuju u kupovinu akcija i da na taj način korporativno investiraju.
– Proces privatizacije u Srbiji po svim dosadašnjim zakonima traje veoma dugo, čitavih 17 godina. Osnovni preduslov da se završi jeste stabilan politički i investicioni ambijent sa zaokruženom zakonodavnom i institucionalnom regulativom i dosledna primena. Posmatrajući proces privatizacije do sada ukupno privatizovanih društvenih preduzeća iz Agencije za privatizaciju, iz ugla broja prodatih i raskinutih ugovora, može se reći da je proces zadovoljavajući jer je procenat raskinutih ugovora oko 14 odsto i da je na najnižem nivou od svih zemalja u tranziciji. Kako se proces bliži kraju, svedoci smo da je privatizacija doprinela povećanju trenda stope privrednog rasta iz godine u godinu, što je u korelaciji sa periodom koji je potreban za pojedine kompanije da realizuju investicione aktivnosti. Isto tako, najveći procenat stranih direktnih investicija od 2001. godine do danas je iz procesa privatizacije, što je preduslov da se u narednom periodu procenat grinfild investicija podigne na mnogo viši nivo, i na taj način omogući i otvaranje novih radnih mesta, priliv kapitala i povećanje izvoznih potencijala. Istovremeno, ukupni rezultati procesa privatizacije biće sagledani upravo u periodu pred nama kada će se proces završiti, i kada će sistemska rešenja zapošljavanja dati adekvatne rezultate u novom privrednom ambijentu u kojem će egzistirati nova mala i srednja preduzeća sa privatizovanim kompanijama koje daju izvozne rezultate – kaže naš sagovornik.
On naglašava da zakonska regulativa u drugim oblastima nije u potpunosti pratila proces privatizacije u prvim godinama. „Ni zakonodavno ni institucionalno, i u praksi se povremeno stvarao utisak nefunkcionalnog ambijenta, a uzrok je bio u neusaglašenosti zakonskih propisa. Izmenom i usvajanjem novih zakonskih rešenja ambijent poslovanja u Srbiji je poboljšan, što je ocenjeno u izveštaju Svetske banke za 2006. godinu, gde je Srbija poboljšala uslove za poslovanje i sa 92. pozicije prešla na 68. U izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD, ukupni rezultati reformi i institucionalnog sistema u Srbiji prikazani su sa najbržom tranzicijom u regionu“, zaključuje Gračanac.