Beč predstavlja "puls vremena u oblasti Life Sciences" - u Evropi, kao i u svetu : Peter Hanke Foto: PID-Jungwirth

On u Beograd dolazi da otvori konferenciju Susret Beograda i Beča, koju organizuje Kancelarije Grada Beča u Beogradu.

Na konferenciji će biti predstavljen rad bečke Privredne agencije, a cilj skupa je razmena iskustava i primera dobre prakse iz oblasti preduzetništva kao i povezivanje beogradske i bečke privrede sa posebnim akcentom na naučno-tehnološkim parkovima, biznis inkubatorima i preduzetničkim habovima.

Rođen 1964. u Beču, studirao je ekonomiju preduzeća na Ekonomskom fakultetu u glavnom gradu Austrije.

Od 1993. godine zaposlen je u Bečkom holdingu (obuhvata 75 gradskih preduzeća), od 2001. kao prokurista.

Od 1996. do 2002. godine bio je predsedavajući Saveta zaposlenih Bečkog holdinga, dok je od 2002. bio jedan od dvoje rukovodilaca Bečkog holdinga, gde je bio odgovoran za finansije, menadžment kulture i događaja, logistiku i mobilnost.

Od 24. maja 2018. godine član je Gradskog veća Grada Beča zadužen za finansije, privredu, digitalizaciju i međunarodne odnose.

Pred svoj dolazak u Beograd, Hanke za Danas govori o gradu sa najboljim kvalitetom života na svetu”, novim tehnologijama koje nužno ne “ubijaju” radna mesta, ali poboljšavaju kvalitet života, konkretnoj pomoći preduzećima i start-apovima koji su zainteresovani za nastanjivanje u prestonici Austrije, Beču kao mostu između Istoka i Zapada i mogućnostima saradnje Beograda i Beča.

Koji su ekonomski i privredni faktori doprineli da Beč postane grad sa najboljim kvalitetom života na svetu?

Beč raspolaže velikom privrednom snagom i najbolje obrazovanim stručnjacima. Imamo najgušću mrežu javnog prevoza u Evropi, dobru povezanost sa bečkim aerodromom, visoku produktivnost i gustu transportnu mrežu. Sedište je Ujedinjenih nacija (UN) i najveći univerzitetski grad na nemačkom govornom području u kojem svaki treći student, od ukupno 200.000 njih, ima inostrano poreklo. Kombinacija ovih faktora čini Beč kao lokaciju idealnom polaznom tačkom za ulazak na evropsko tržište. O privlačnosti Beča govori i statistika o broju inostranih preduzeća: 2018. godine 221 inostrano preduzeće otvorilo je predstavništvo u Beču – kao nikada dosad. To za Beč znači više od 230 miliona evra dodatnih investicija i skoro 1.800 novih radnih mesta.

Kakav je stav Grada prema novim tehnologijama i da li za njih ima mesta u strukturi gradske uprave?

Kao moderna uprava Grad Beč je veoma zainteresovan za nove tehnologije. U poslednjih 15 godina stanovništvo se povećalo za 300.000 ljudi. Zahvaljujući mogućnostima koje pruža digitalizacija broj zaposlenih je uprkos tome ostao isti. Moj moto je: ne štedeti na ljudima, već na sistemu. Otvorenost za inovacije je centralni princip digitalne agende Beča – program kojim se vodimo, naša lista obaveza za digitalizaciju grada. Unutar upravnih struktura na osnovu prioriteta koje postavljaju tehnološki trendovi razvijaju se stručne strategije. Ovih dana predstavili smo našu strategiju o veštačkoj inteligenciji.

Na koji način digitalizacija grada i gradske uprave utiče na kvalitet života građana?

Grad Beč sebi je dao u zadatak da postane vodeći grad u oblasti digitalizacije. Želimo da digitalizujemo gradske službe kako bismo ljudima uštedeli vreme. Uz pomoć digitalnog servisa Moj.Beč / Mein.Wien grad olakšava život Bečlijama i čini javnu upravu efikasnijom i bržom.

Izazovi i problemi digitalizacije različiti su za građane, firme i za službenike gradske uprave. Na koji način se pristupa njihovom rešavanju?

– Digitalizacija jednog grada veoma je zahtevan zadatak. Izazovi su tehničke, organizacijske i društvene prirode. Grad Beč ide doslednim putem zajedno sa građanima, preduzećima i saradnicima. Uspešna digitalizacija traži optimizaciju već postojećih struktura i procesa i njihovo prilagođavanje na izazove u budućnosti. Bez ovog koraka ne mogu se ostvariti odgovarajuće prednosti očekivane od procesa digitalizacije.

Nedavno su odobrena sredstva za proširenje WI-FI mreže u srednjim školama u Beču i u taj projekat je uloženo 40 miliona evra. Na koji način se tačno planira implementacija digitalizacije, budući da nove tehnologije ničemu ne služe, ako se ne iskoriste ispravno – obučavate li osoblje, zapošljavate stručnjake itd?

Širenje infrastrukture za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), posebno postavljanje bežičnog interneta širom zemlje, samo je prvi korak. Projektom Schule Digital Beč stvara uslove za individualno digitalno učenje i saradnju i na taj način se postavlja temelj školama da postanu centralno mesto za podsticaj i razvoj digitalnih kompetencija. S obzirom da će digitalizacija imati dugoročni uticaj na obrazovanje, suštinski je važno da se u narednim godinama školstvo dugoročno promeni. Šireći digitalne veštine i stvarajući kritičku svest o digitalnim medijima omogućavamo našoj deci i mladima da budu spremni za budućnost.

Šta to Privredna agencija Beča nudi preduzećima i start-apovima koji su zainteresovani za nastanjivanje u Beču? Postoji li neka institucionalna pomoć?

– Kao deo globalne start-ap platforme Start Alliance Beč je od 2017. jedna od vodećih start-ap metropola na svetu što omogućava međunarodno umrežavanje start-apova i njihov pristup najznačajnijim svetskim tržištima.Vienna Start-up-package od 2014. nudi priliku međunarodnim start-apovima da istraže tržište u Beču: start-apove koji se prijave grad Beč besplatno poziva na probni boravak u Beču. Koliko je Beč atraktivan međunarodnim start-ap preduzećima pokazuje broj prijava za 2019. godinu za Vienna Start-up Package: za 20 mesta prijavilo se 266 start-apova!

Koja privredna grana se najbrže razvija u Beču? Šta utiče na to da upravo ta grana doživljava procvat i zašto?

– Beč je visoko profesionalna privredna lokacija sa prostorom za uspeh i rast, posebno za preduzeća u oblasti Life Sciences industrije. Grad predstavlja puls vremena u oblasti Life Sciences – u Evropi, kao i u svetu.

Ukupno 37.600 ljudi zaposleno je u ovoj oblasti, 2017. ukupni promet je iznosio 12,2 milijarde evra. Farmaceutski proizvodi sa izvozom od četiri milijarde evra potpuno su jasno najvažniji izvozni proizvod bečke privrede! Globalna vodeća Life Science preduzeća kontinuirano investiraju u Beč. Tako je sada preduzeće Boehringer Ingelheim izgradnjom najmodernijeg biofarmaceutskog proizvodnog pogona u Beču, koji košta 700 miliona evra, najveća pojedinačna investicija u istoriji preduzeća. Takođe farmaceutska kuća Oktafarma (Octapharma) do 2021. godine zaključiće tri velika građevinska projekta na lokacijama u Beču, a njihov pogon biće jedna od najmodernijih farmaceutskih proizvodnih lokacija.

U okviru gradske uprave Beča vi ste zaduženi i za međunarodne odnose. Koji je cilj Beča na međunarodnom planu? Da li grad želi sebe da pozicionira kao sponu između Istoka i Zapada ili je više usmeren na saradnju sa najmlađim članicama EU koje dolaze sa Istoka?

– Iz mog ugla to nije ili-ili”. Istorijski gledano Beč je uvek bio most između Istoka i Zapada, prvo na kontinentu, zatim globalno tokom hladnog rata i danas od San Franciska do Tokija. Smatramo se posrednicima i otvorenim partnerima. Politički, ali i ekonomski nove članice Evropske unije zauzimaju posebno mesto. Povezuje nas zajednička prošlost i veoma lična sadašnjost, ali to naravno ne važi samo za zemlje članice. Bečlije srpskog porekla se ubrajaju u našu najveću nacionalnu manjinu, naravno da je stotine hiljada ljudi zainteresovano za dobru razmenu i još bližu saradnju. Istovremeno smo svesni da građani koji svojim jezičkim i kulturnim znanjem obogaćuju našu proizvodnju, trgovinu i turizam predstavljaju važnu privrednu snagu.

Naš zadatak je dakle jasan: kao sedište UN i tradicionalno grad-posrednik želimo da budemo pouzdan partner i aktivna okosnica za politiku, privredu, nauku i napredak u budućnosti.

Kako vi vidite saradnju Beograda i Beča danas? Kako je vidite u budućnosti? Na kojim poljima naša dva grada mogu da sarađuju?

– Naravno svaki grad se suočava sa svojim izazovima, ali urbani život ipak ima mnogo toga zajedničkog: javne usluge, javni prevoz kao i povoljan stambeni prostor su svuda aktuelne teme. Beč se posebno zalaže za zajedničku razmenu – učenje jednih od drugih i pronalaženje zajedničkih rešenja. Beč i Beograd povezuje duga, intenzivna i složena istorija.

Osim toga: upravo sada se pali privredni motor u jugoistočnoj Evropi, posebno u Beogradu. To znači da politika mora zajedno da postavi okvirne uslove za povezivanje naših tržišta. Ovde takođe važi pravilo da treba da učimo jedni od drugih. Grad Beč je još 1980-ih godina osnovao Privrednu agenciju kao fond za investicije i akcionu politiku nastanjivanja inostranih firmi. Želimo da podelimo naše iskustvo sa Beogradom i bolje razumemo dinamične privredne strukture u Srbiji.

Kad je u pitanju infrastrukturna politika Beč se izjasnio protiv privatizacije javnih preduzeća – komunalna preduzeća su u vlasništvu Grada. Trend rekomunalizacije dešava se u mnogim evropskim gradovima. Kako glasi “tajna formula“ Beča, tj. kako da drugi gradovi slede bečki model? Koji bi bio prvi korak?

Nije potrebna čarobna formula, činjenice govore same za sebe. Verujemo da Grad mora da uređuje oblasti koje se tiču mnogo ljudi. Takođe smo sigurni da zbog ovog ubeđenja Beč dobija najbolje ocene za kvalitet života. Trend privatizacije 1980-ih i 1990-ih godina preokrenuo se. Prema aktuelnom istraživanju postoji oko 700 projekata rekomunalizacije u 20 evropskih zemalja, posebno u oblastima vodosnabdevanja, odlaganja otpada i u energetskom sektoru. Tim postupkom se postiže da cene padaju, a kvalitet usluga raste. To nam daje više mogućnosti za delovanje: zahvaljujući velikim investicijama na tržištu stambenog prostora možemo da održavamo niže kirije u poređenju sa drugim gradovima kao što su Pariz, Rim, Minhen ili Hamburg. Takođe, što se tiče klimatskih promena, možemo se pohvaliti rekordnom upotrebom javnog prevoza zbog naših atraktivnih ponuda.

Ali da pojasnim: ovde ne nastupa politika protiv privrede, već se radi o zajedničkom cilju u korist svih. I da, jasno je da postoje oblasti kojima grad može jednostavnije i bolje da upravlja od privatnog sektora.

Šta to konkretno može Beč da ponudi Beogradu? Da li je to samo razmena iskustava i znanja ili se radi o konkretnijoj saradnji u smislu zainteresovanosti bečkih firmi da se aktivnije uključe u projekte koji su planirani u Beogradu?

Jača saradnja između metropola i regiona postala je veoma popularna. Umrežavanje, uzajamni profit i ideja evropskog, odnosno globalnog tržišta moraju da budu ciljevi gradova. Program City-to-City Business Welcome je globalna mreža gradova sa ciljem da omogući poslovnu saradnju i rast. Opšti cilj je trgovinski i investicioni odnos u obostranu korist koji preduzećima nudi potrebnu podršku za širenje u novim gradovima.

U Beogradu postoji problem sa manjkom mesta u gradskim i privatnim vrtićima. Grad Beograd dotira razliku koja nastaje u ceni. Zbog čega je Grad Beč odlučio da vrtići budu besplatni? Šta je ta odluka donela u drugim oblastima?

– Besplatni vrtići dobar su primer da se pokaže da, šta je dobro za pojedinačnu porodicu, to ima pozitivne efekte i za privrednu lokaciju. Besplatni vrtići rasterećuju roditelje, posebno samohrane, i pružaju im mogućnost da se posle pauze ranije vrate na posao. Na taj način se roditeljima nudi više fleksibilnosti da uređuju svoje živote i da privredi pruže bolju mogućnost da potpuno iskoristi naše talente. Osim toga besplatni vrtići sami po sebi su dobit za decu: razvijaju se socijalne kompetencije i – što je posebno važno za jedan grad kao što je Beč – olakšava se jezička integracija. Put kojim ide Beč može se lako sažeti: stvaranje visoko kvalitetne ponude koja je dostupna što većem broju ljudi.

Koja bi bila vaša poruka beogradskim i srpskim preduzećima ako žele da dođu u Beč?

– Beč je međunarodni privredni centar u srednjoj i istočnoj Evropi i predstavlja okosnicu između zapadne i istočne Evrope. Za istočnoevropske države Beč je idealna ulazna tačka za tzv. DACH-region (Nemačka, Austrija, Švajcarska). Privredna agencija Beča pravi je sagovornik za podsticaj, savetovanje, pomoć pri traženju poslovnog prostora, mogućih partnera u oblasti tehnologije ili kreativne privrede. Internacionalni tim Privredne agencije Beča vodi računa o preduzećima prilikom otvaranja predstavništava u Beču. Ekspat centar Privredne agencije Beča prva je stanica za stručnjake i rukovodioce prilikom dolaska u Beč.

Povezani tekstovi