Vlasnik hotela u Beogradu: Simuliramo biroe za zapošljavanje 1Foto: Pixabay/ ongchinonn

U sastavu te firme su hotel „Beograd art“ u Knez Mihajlovoj ulici i restoran „Šešir moj“ u Skadarskoj ulici u Beogradu.

Todorović je rekao da su hotelijeri, kada im radnik da otkaz, prinudjeni da nadju novog da bi izbegli vraćanje novca državi i kaznu.

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći gradjanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled posledica bolesti COVID-19 predvidja da firma koja dobije pomoć u minimalcima ne sme da otpusti tri meseca više od deset odsto radnika, u suprotnom mora da vrati dobijeni novac u roku od pet dana.

Ako ne vrati novac u roku firma rizikuje da plati prekršajnu kaznu u iznosu od 20 do 50 odsto odloženih poreskih prihoda, a ne manju od 250.000 dinara za pravno lice i 50.000 dinara za preduzetnika.

„U toku ove i sledeće nedelje ćemo doneti odluku da li ćemo primiti sredstva iz novog Covid paketa pomoći za lične dohodke od 60 odsto minimalca za dva meseca koji uslovljava da se 90 odsto radne snage drži u radnom odnosu do kraja godine“, rekao je Todorović.

Istakao je da hotel trenutno radi sa pet odsto popunjenosti, a restoran „Šešir moj“ beleži pad u prometu od 80 odsto jer je uslovljen dolaskom i potrošnjom stranih turista.

„U takvim uslovima održati likvidnost firme i sačuvati radnike je na žalost nemoguće“, rekao je Todorović.

On je rekao da je odluka o prihvatanju nove pomoći odložena da bi se videlo da li će biti sektorske podrške za tu, najugrožeiju granu privrede.

Hotel Beograd art, prema njegovim rečima, ima 65 radnika i ako sedam radnika zatraži raskid radnog odnosa jer ne žele da rade za platu manju nego pre pandemije, firma mora da nadje druge iako nema posla da se ne bi rizikovalo plaćanje kazne.

Država ne treba da misli da poslodavci, kako je rekao, vole da otpuštaju radnike jer nije lako naći o obučenog za odredjeni posao.

Prema njegovim rečima kad hotel nema posla zgrada je obična nekretnina i postoji realna opasnost da „top destinacije budu kupljene novcem iz crnih, nelegalnih fondova“.

Todorović je rekao da su hotele „otpisale“ i banke jer ne odobravaju refinansiranje kreditnih obaveza zbog neizvesnosti oko trajanja pandemije.

„Verovali smo da će nam pomoći krediti za likvidnost iz Fonda za razvoj koji se odobravaju pod dobrim uslovima, na pet godina sa grejs periodom od od dve godine i kamatom od jedan odsto, ali novac ne stiže dva meseca iako su nas obavestili da je odobren“, rekao je Todorović.

Dodao je da je komunikacija sa Fondom isključivo pismena preko elektronske pošte i da je teško saznati zašto se odobreni zajam ne isplaćuje.

Istakao je da bi „kataklizma“ u hotelijerstvu mogla da se spreči ako bi država ispunila nekoliko glavnih zahteva i pomogla kroz sektorsku podršku, a pre svega obezbedila novac za obećani kredit za likvidnost.

„Da bi hoteli ‘preživeli’ i zadržali radnike potrebno je i da država pomogne isplatom minimalaca do kraja godine, da ukine porez na dobit i poreze i doprinose na plate bar do kraja godine i smanji javne dažbine, jer to rade i druge zemlje medju kojima i susedna Hrvatska“, rekao je Todorović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.