Za nadzor na Koridoru angažovana firma sa crne liste Svetske banke 1Foto: FoNet/ Ljljana Stojanović

„Luj Bežeru“ je na godinu dana bilo zabranjeno učešće na projektima koje finansira ta banka, zbog uloge u korupcionaškoj aferi. Kako je ta međunarodna institucija utvrdila, predstavnici te američke firme su podmićivali lokalne političare u Vijetnamu, kako bi realizovali dva projekta koje je finansirala Svetska banka. Na sajtu „Luj Bežera“ navodi se da je u Srbiji prisutan od sedamdesetih godina prošlog veka, da je učestvovao u poslovima vrednim oko milijardu evra, među kojima su rekonstrukcija mosta Sloboda 2002. godine, izgradnja mosta preko Ade i Koridor 10, gde je dobio nadzora cele deonice od Grabovnice do Levosoja, koja obuhvata Grdeličku klisuru dugu 47,7 kilometara.

Ni španski Azvi, koji je izvođač radova na deonici kroz klisuru i na delu gde se po treći put urušio potporni zid, nije se proslavio u radovima sa srpskom Vladom. Naime, on je bio angažovan na izgradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu. Na ovom projektu rokovi su probijeni dve godine, a i sada traje spor između ove firme i Mostogradnje koja je bila podizvođač na izgradnji mosta. Naime, Mostogradnja tvrdi da im je Azvi ostao dužan i vodi se arbitraža.

To je još jedan dodatak priči koja se plete oko urušavanja zida na inače teškoj deonici. Drugi deo čini prijava protiv 16 inženjera koju je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture uputilo Inženjerskoj komori Srbije, a sumnja se da oni koji su radili glavni projekat 2010. godine nisu adekvatno geološko-geotehnički istražili zemljište, zbog čega je celo tehničko rešenje bilo neodgovarajuće. Zbog ovoga je Ministarstvo podnelo prijave protiv inženjera Saobraćajnog instituta CIP, kao i inženjera Instituta za puteve koje je radilo kontrolu ovog projekta.

„Prema informacijama kojima raspolažemo, radove iz potvrđenog glavnog projekta nije bilo moguće izvesti na terenu, te je izvođač radova predložio izmenu ovog projekta. Zbog nestabilnosti terena dato je novo rešenje koje je pretrpelo 11 izmena. Izmene su se svodile na dopunu elemenata konstrukcije (dodatni ankeri, horizontalne grede…) jer su opterećenja u konstrukciji vremenom postajala sve veća“, navodi se u prijavi Ministarstva.

Dalje, međutim Ministarstvo podnosi prijavu i protiv inženjera koji rade u američkoj konsultantskoj kući „Luj Beržer“, „koji je imao obavezu da upozori izvođača i investitora da se radovi izvode po projektu koji nije odobren od strane nadležnog organa i da naloži obustavu njihovog izvođenja“.

Dalje, u prijavi se traži utvrđivanje stručne odgovornosti i izvođača radova, inženjera iz španskog Azvija, jer „prema informacijama kojima raspolažemo nesporno da radovi nisu izvođeni po potvrđenom glavnom projektu, već po izmenama koje nisu sprovedene u skladu sa zakonskom procedurom, nego su posledica, osnovano sumnjamo, direktnog dogovora između investitora i izvođača. Mogući su i propusti izvođača u smislu pripremnih radova, izvođenja radova i zaštite radova tokom izvođenja kao i moguće nekvalitetno izvođenje samih radova“.

Za Gorana Rodića iz Građevinske komore nema dileme da inženjeri iz CIP-a i Instituta za puteve nemaju veze sa zidom koji se urušio niti sa projektom po kom je on pravljen i da nije trebalo da se nađu na ovom spisku.

– To je opasno, ljudi mogu ostati bez poslova zato što su se našli na nekakvom spisku, a nisu krivi. Tu su verovatno i odštetni zahtevi koje će podneti protiv Ministarstva za narušavanje ugleda – objašnjava Rodić dodajući „da je CIP radio sanaciju kosine do ovoga verovatno ne bi ni došlo“.

On dodaje i da nakon sanacije treba uraditi detaljno istraživanje zemljišta pre nego što se autoput pusti u rad i „to će trajati dugo i koštaće puno“. Procenjuje da će verovatno doći do arbitraže pred Privrednom komorom Srbije zbog nadoknade štete.

– Azvi je radio kod nas već na gradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu gde su ostali dužni Mostogradnji koja im je bila podizvođač – napominje Rodić.

Inače izgradnja Žeželjevog mosta je probila rok za skoro dve godine, uglavnom zato što Mostogradnja nije imala novca da isplati svojim podizvođačima, čekajući uplate od Azvija, koji je opet od države tražio dodatni novac za radove.

Šta Ministarstvo ne zna

Takođe, zanimljivo je da u vezi s ovim infrastrukturnim projektom, najvećim u Srbiji, ima puno stvari koje nadležnom ministarstvu nisu poznate. Na primer, kako se navodi u prijavi povodom izmene glavnog projekta „podnosilac prijave nema saznanje da li je u konkretnoj situaciji primenjen Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona“. Takođe, Ministarstvo „nema saznanja ko je i na osnovu čega naložio izmenu glavnog projekta, ali je utvrđeno da nikada zvanično po postupku koji je predviđao tadašnji zakon o planiranju i izgradnji nije sproveden postupak za izmenu glavnog projekta i pribavljanje nove građevinske dozvole odnosno izmena postojećeg odobrenja za izgradnju“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.